KAKO JE OPUSTOŠEN SRPSKI FUDBAL: Pljuneš pa poližeš

KAKO JE OPUSTOŠEN SRPSKI FUDBAL: Pljuneš pa poližeš

FOTO: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©


Ubrzo nakon povratka „zlatnih orlića“ s „Velikog belog oblaka“, pojavili su se prvi znaci zapleta čije će odmotavanje razotkriti mrežu koja je potpuno pogubna za srpski fudbal

Kako je na Kipru ostalo 300 miliona evra srpskih fudbalskih para u poslednjoj deceniji? Na ovom rajskom ostrvu korišćen je najskuplji bankomat na svetu – ubaciš fudbalski biser, a dobiješ šaku dolara. Oni što ovde, kod kuće, nemaju za struju ni vodu, u Limasolu su bili uključeni u mrežu raznih agenata i ofšor kompanija pa su na par transakcija gubili iznose koji su premašivali njihov godišnji budžet. Pod krinkom neophodnosti brzog novca za dobijanje UEFA licence za evropske kupove – koje su, uzgred budi rečeno, napuštali dok je nekadašnje njihovo fudbalsko društvo bilo još u japankama i pod suncobranima – potpisivali su ugovore o prodaji igrača za koje su pravni stručnjaci govorili da ih može prihvatiti lud ili ucenjen čovek, ali i onaj ko se odomaćio u sferi kontroverznog biznisa.
Na koji način funkcioniše pustošenje kasa srpskih fudbalskih klubova, preko famoznog kluba (Apolon), katastrofalnog ugovora, i koji procenti zarada kome pripadaju – sve to je otkriveno na slučaju jednog od većih talenata koji se na krilima bubamare pojavio u Evropi u poslednjoj petoletki.
Andrija Živković je tako po drugi put ušao istoriju srpskog fudbala. Prvi put to se dogodilo 11. oktobra 2015, kad je sa samo 17 godina i 92 dana debitovao za seniorsku reprezentaciju na oproštaju Dejana Stankovića protiv Japana u Novom Sadu. (Selektor Siniša Mihajlović: „Ovaj mali će biti veliki igrač.”) On je tada za 37 dana spustio rekord Mitra Mrkele, koji je ostao nedodirljiv čak 31 godinu.

Klauzulom sebi vežu ruke
Dolasku među „orlove” prethodilo je vertikalno poletanje. Živković je fudbalski prohodao u Nišu, u klubovima Medijana i Nacional, a kao stariji pionir stigao je u omladinsku akademiju na Teleoptiku. S nepunih 17 godina zaigrao je za prvi tim Partizana (28. april 2013). O njegovom meteorskom usponu govori i podatak da je ubrzo postao i najmlađi kapiten u bogatoj istoriji kluba. Bio je to prvi signal da je mladi napadač stavljen u crno-beli izlog. Njegova cena osetno je skočila za vreme Svetskog šampionata za selekcije do 20 godina na Novom Zelandu, gde je Srbija posle pobede nad Brazilom u finalu osvojila prvo mesto. Po mnogim ocenama, Živković je bio igrač šampionata. Ipak, za to nije dobio i zvaničnu potvrdu žirija FIFA. Izostanak tog priznanja nije, međutim, umanjio njegovu vrednost u očima stručnjaka koji su ga krstili kao najjačeg bisera u srpskoj kruni.
Ubrzo nakon povratka „zlatnih orlića” s „Velikog belog oblaka”, pojavili su se prvi znaci zapleta čije će odmotavanje razotkriti mrežu čije je funkcionisanje pogubno za srpski fudbal. Zoran Popović, tadašnji predsednik Partizana, u emisiji „Dođite na stadion” otkrio je detalje ugovora koji je potpisala prethodna uprava, s Draganom Đurićem na čelu:
– Situacija sa statusom Andrije Živkovića nije baš sjajna. Prošle godine u ovo vreme, Partizan je imao 75 odsto ekonomskih prava na Andriju. Onda je – da li je to morala da učini ili je to bila poslovna politika, ne bih da ulazim u to – odlučila da proda 50 odsto tih prava za 1.250.000 evra, koji su odmah uplaćeni. Ali moram da istaknem da je ugovor nesrećno i traljavo urađen. Problem kod ugovora je to što je Partizan prinuđen da ostalih 25 odsto ekonomskih prava proda po ceni od 600.000 evra i da ubedi igrača da ode u klub koji želi, odnosno u Fond Pinija Zahavija i njegov klub Apolon. Najspornije u tom ugovoru je to što nije igrač potpisnik! Po mom mišljenju je totalno nelogično da terate nekoga da ide negde gde neće. A ako ne uspemo da ubedimo igrača da ode tamo gde vlasnik Fonda želi da on ode, u Apolon, Partizan mora da plati penale od 1.250.000 evra i da vrati onih 1.250.000 koje je već dobio. Dakle, ukupno 2,5 miliona evra! – podvukao je Popović.

Biseri u mreži oligarha
Čelnik crno-belih je tada još rekao da su u klub tog leta stigle dve ponude za Živkovića – od Sent Etjena na osam i od Benfike na pet miliona evra. Oštrica kritike bila je uperena ka poznatom tandemu – Piniju Zahaviju, fudbalskom oligarhu s razgranatom mrežom agenata, advokata, političara i ofšor kompanija, te njegovom bliskom saradniku Abdilgafaru Faliju Ramadaniju, suvlasniku kompanije „LIAN sports”, sa sedištem u Berlinu. Ramadani, rodom iz Tetova, nekoliko puta je dovođen u vezu s poslovima koji su u medijima predstavljeni kao oni s druge strane zakona. Tako se njegovo ime pojavilo u istrazi o mutnim poslovima braće Burim i Baškim Osmani, koji su, prema navodima Nemačke obaveštajne službe (BND), obeleženi kao „jake figure organizovanog kriminala u Nemačkoj”. Ni tada, kao ni posle drugih afera koje su izazivale veliko zanimanje javnosti – nije procesuiran, što je učvrstilo uverenje da ima jake veze ne samo u sportskim strukturama.

Milorad Vučelić (potpredsednik FK Partizan):
„Ramadani je lažov, prekidamo svaku saradnju s njim! Nećemo da imamo posla s čovekom koji nas pozove i ponudi nešto, a kasnije nas slaže dajući ponižavajuće ponude. S Partizanom mogu da posluju samo pošteni ljudi, po normalnim pravilima, a ne da se klub tretira kao privezak ili objekat iz kojeg treba da se izvlače ekstraprofiti preko igrača.”
(Beograd, 4. februar 2015)

Crtanje mete na Andriji
Živković je u jesenjoj etapi sezone 2015/16. blistao. Gotovo da nije bilo ozbiljnije ankete koja se bavila talentima predodređenim za evropske gigante u kojima nije bilo njegovo ime. Opisivan je kao odličan dribler, precizan šuter i sjajan asistent. Recimo, posle vrhunske izvedbe fudbalskog majstorstva i umeća u meču sa Augzburgom proglašen je za najboljeg igrača drugog kola Lige Evrope u glasanju koje je sprovela UEFA. „Zlatni orlić” širio je seniorska krila. Pitanje na čiju će fudbalsku pistu sleteti – postalo je zanimljivo ne samo za regiona nego i za razvijeniji deo Evrope. Dovođen je u vezu i sa Čelsijem, Realom, Borusijom Dortmund i Fenerbahčeom.
Kako se, međutim, primicao zimski prelazni rok, pitanje njegovog statusa sve više je bacalo u senku prikazano igračko umeće. Koliko je to bio dubok sukob, u kojem suprotstavljene strane ni za jotu, odnosno evrocent nisu želele da odstupe od stavova, videlo se nakon pisma u kojem je Jovica Živković, Andrijin otac, naveo da su bivši čelnici kluba sklopili dogovor s kiparskim Apolonom bez znanja fudbalera i njegovih zastupnika, te da niko neće moći da ih ucenjuje oko odlaska, i pozvao aktuelnu upravu kluba da dostavi javnosti ugovor mladog igrača. Prema ugovoru, na račun kluba iz Humske uplaćeno je 1.250 miliona evra u dve rate – prva 900.000, druga 350.000. Partizan zadržava 25 odsto ekonomske vrednosti igrača, ali Apolon (?!) može da to otkupi za 600.000 evra, dok porodica igrača zadržava 15, a njegov agent 10 odsto.
– Višemesečna kampanja koja se vodi protiv mog sina, porodice i mene kulminirala je otvorenim pretnjama i ucenama. Dosta je bilo s tim! Kakav je to način da se jedno dete i njegova porodica proglašavaju krivima iako ništa nisu loše uradili? A oni koji su krivci nigde se ne pominju, oni koji su doveli do ovakve situacije mirno žive, dok nesposobni iscrtavaju metu na mom detetu – navodi se u pismu Jovice Živkovića, koji je priznao da se fizički sukobio sa Albertom Nađom jer nije mogao da dozvoli da se tako ophodi prema njegovom sinu, odnosno da ga tretiraj „kao robu”:
– Kako biste se vi osećali da vam neko kaže da je vaše dete imovina, stvar, i da se nad njim obavlja trgovina i da se razmenjuje za novac. Kako, zašto, po čijem nalogu? Ko je sastavio taj ugovor, potpisao ga i ko ga poštuje? Da li je neko tada pitao roditelje, agenta i fudbalera šta misle o tom ugovoru? Nije! Pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da na njemu nema potpisa Andrije ili Jovice Živkovića.

Milorad Vučelić (potpredsednik FK Partizan):
„Učinićemo sve da zadržimo Andriju u našim redovima. Radi se o momku koji je vaspitan, iz dobre porodice, i koji mnogo voli Partizan. E sada, ako se i dogodi da ostanemo bez novca za obeštećenje, uživaću u tome što Zahavi i Ramadani neće uzeti ništa. Baš bih voleo!”
(Pohorje, 5. jul 2015)

Bio je to okidač za razmenu medijske rafalne paljbe.
Generalni direktor Partizana Miloš Vazura:
– Predrag Đorđević je, u ime Jovice Živkovića, tražio da nađemo ponudu nekog kluba tešku 14 miliona evra! I poručio da sve preko te brojke što pretekne Partizan slobodno može da uzme.
Prozvani menadžer Predrag Đorđević je uzvratio:
– Članovi uprave, navijači, pa čak i pojedini igrači otvoreno govore najgore stvari o Andriji. Ovime se ugrožava bezbednost jednog deteta i jedne porodice.
Zatim se u kolonu onih sa zadatkom da odobrovolje igrača da potpiše ugovor i tako egzistencijalno „zbrine 200 porodica” uključila i Omladinska škola Partizana izrazivši uverenje da „naš Andrija neće predati zaboravu sve one koji su mu omogućili da bude ponos Partizana, Srbije, budući veliki evropski i svetski igrač”. Oglasio se i Vladimir Stojković zaključkom „da nema Partizana, Andrija bi sad jeo ćevape u nekoj kafani u Nišu, i to na crtu, jer ne bi imao da plati”. Pokrenuta je i kampanja na društvenim mrežama, pa je „zlatni orlić” postao – glineni golub.
Uveravanja i potezanja argumenata, ovakvih i onakvih, nisu ispunili cilj – da Živković potpiše ugovor i spase Partizan, uz sve ostalo i plaćanje penala. Kako je naveo član radne grupe Vladimir Vuletić, u članu 5 tačka 1 aneksa „najpogubnijeg ugovora u istoriji kluba”, Partizan daje ekskluzivno i neograničeno pravo da Apolonu proda i preostalih 25 procenata svojih ekonomskih prava za trajnu registraciju Andrije Živkovića u kiparski ili bilo koji drugi klub prema Apolonovom uputstvu.
U pat situaciji, rukovodstvo srpskog šampiona je tad odlučilo da Andriju vrati s priprema na Kipru i prekomanduje ga sve do 30. juna i isteka ugovora na rad s rezervistima u Teleoptiku.
„Zlatni orlić” i velika nada srpskog fudbala našao se zaključan u kavezu. Petog jula 2016. potpisao je za Benfiku, gde su već bili Ljubomir Fejsa, Filip Đuričić, Ivan Šaponjić i Luka Jović. Bivši veliki ljubimac Partizanovih navijača potpisao je petogodišnji ugovor, a zanimljivo je da je Benfika postavila izlaznu klauzulu u visini od 60 miliona evra. Mnogima će se to učiniti kao nestvaran iznos, međutim, trebalo bi da se zna da se Živković nalazio na listi dolazećih zvezda, u društvu Rahima Sterlinga ili Divoka Origija. Uz tu ogromnu razliku što oni nisu imali polugodišnji prekid u razvoju zbog nedefinisanih vlasničkih odnosa u fudbalu zemalja iz kojih su ponikli.

Igrači samo u papirima
Kako su radili Pini Zahavi i Fali Ramadani? O saradnji Partizana i Pinija Zahavija prvi put naširoko se govorilo pre pet godina. Tada su crno-beli prodali Lazara Markovića za sedam miliona evra investicionom fondu u vlasništvu tog izraelskog superagenta. Brzonogi napadač je potpisao za Apolon, ali je ostao u Humskoj, da bi posle godinu dana bio prodat Benfiki za 12 miliona evra. Dakle, tih 12 meseci crno-bele su na ovom primeru koštali pet miliona evra, a da ne govorimo da je Lazar prodat Liverpulu za 25 miliona evra, što znači da je Pini Zahavi na tom igraču zaradio 18 miliona evra. Jest da su transferi rizičan posao, ali tako brz obrt kapitala je malo gde izvodljiv.
Kakav je Pini Zahavi maher, pogotovo u radu s klubovima koji se kao javno dobro mogu čerupati, za ilustracija može da posluži razvojni put Nikole Maksimovića. Talentovani zvezdaš je u septembru 2012. za milion evra sleteo u Apolonovo jato, ali ostao je da igra još šest meseci na „Marakani”. I onda pravac Apenini. Posle stažiranja u Torinu, prešao je u Napoli, i prošlog leta je izbio na vrh liste srpskih igrača po visini transfera – 27 miliona evra. Maksimović (ili Zahavi) tako su prešišali Savu Miloševića, Nemanju Matića i Lazara Markovića, koji su kupovani, u zavisnosti od izvora, u rasponu od 22 do 25 miliona evra.
Andrija Živković nikada nije zaigrao na Kipru, kao što nisu ni Nikola Maksimović ili Nikola Aksentijević. Apolon je klub iz Limasola, gde Pini Zahavi, odnosno njegova ofšor kompanija „Sliva trading limited” (registrovana na Kipru 30. januara 2012) ima 16 odsto akcija. Taj klub je tranzitni centar za igrače sa istoka kontinenta, koji doduše nikada ne zakorače na „ostrvo cveća”, ali njihova dokumentacija prođe centralu u Limasolu na putu ka bogatijem delu fudbalske Evrope. Oni igraju na papiru, ali ne i na terenu, što se može proveriti i (na) pečatima s pasoške kontrole.

Milorad Vučelić (predsednik FK Partizan):
„Moje ondašnje ocene na račun Falija Ramadanija bile su dobrim delom neosnovane. Ljudi u Srbiji su nas obmanuli… na neki način. Danas, kad su mi poznati svi elementi slučaja sa Živkovićem: ugovora, dogovora, pomoći, tražnje, razgovora, kontakta s njim, jasno mi je da čovek radi za sopstvenu korist i da je manje kriv, ili nije uopšte kriv. Ubacio se faktor ‘otac’, zabrinjavajući, nemoguće ga je izbeći. Ne bi mi smetao čak ni naslov: Vučelić se izvinio Ramadaniju.”
(Beograd, 5. februar 2017)

Prema nekim procenama, Pini Zahavi i Fali Ramadini u kupovinu srpskih fudbalera u poslednjoj deceniji uložili su više od sto miliona evra. Prema istom izvoru, u tim poslovima ostvarili su prihod veći od 300 miliona evra. Mnogo? Jeste, ali neverovatno! Pogledajte deo spiska: Stevan Jovetić, Matija Nastasić, Lazar Marković, Adem Ljajić, Ljubomir Fejsa, Nikola Maksimović, Marko Šćepović, Miloš Ninković, Nemanja Radoja, Nikola Gulan, Marko Janković, Marko Petković, Vladimir Stojković, Danilo Pantić, Milan Lukač, Nikola Ninković, Petar Grbić, Mijat Gaćinović, Nemanja Radonjić, Luka Milivojević, Ivan Obradović, Aleksandar Katai, Antonio Rukavina…

Vučelićevo pokajanje zbog Ramadanija
Partizanu je pre dve godine odato priznanje kao najvećem proizvođaču fudbalera u Evropi u istraživanju Centra za sportske studije u Nojšatelu. Tada je navedeno da beogradski klub širom Evrope ima najviše igrača koji su potekli u njegovim redovima, ukupno 78 (13 u klubu, 65 u ostalim klubovima). Crno-beli su se našli u vrhu liste klubova, ispred čuvenih fudbalskih akademija Ajaksa i Barselone. Istraživanje CIES sprovedeno je među 460 klubova iz 31 evropske zemlje.
E, tu se krije razlog privremene neobaveštenosti sadašnjeg komandanta parade u Humskoj.
Vučelić je s pozicije potpredsednika kluba 4. februara 2015, kad je postalo jasno da Danilo Pantić neće potpisati ugovor s Partizanom, žestoko prozvao Falija Ramadanija:
– Neka ide u Crvenu zvezdu! Nećemo da imamo posla s čovekom koji nas pozove i ponudi nešto, a kasnije nas slaže dajući ponižavajuće ponude. S Partizanom mogu da posluju samo pošteni ljudi, po normalnim pravilima, a ne da se klub tretira kao privezak ili objekat iz kojeg treba da se izvlače ekstraprofiti preko igrača.
Pet meseci kasnije, Vučelić je 5. jula 2015. s Pohorja, gde je bio s fudbalerima na visinskim pripremama, upoznao javnost sa statusom Andrije Živkovića, uz zanimljivu ocenu o agentima:
– Učinićemo sve da zadržimo Andriju u našim redovima. Radi se o momku koji je vaspitan, iz dobre porodice, i koji mnogo voli Partizan. E sada, ako se i dogodi da ostanemo bez novca za obeštećenje, uživaću u tome što Zahavi i Ramadani neće uzeti ništa. Baš bih voleo!
Ipak, početkom (ove) godine, Vučelić, sada uznapredovao na stepenicu više – u predsednika Partizana, okreće ćurak:
– Moje ondašnje ocene na račun Falija Ramadanija bile su dobrim delom neosnovane. Ljudi u Srbiji su nas obmanuli… na neki način. Danas, kad su mi poznati svi elementi slučaja sa Živkovićem: ugovora, dogovora, pomoći, tražnje, razgovora, kontakta s njim, jasno mi je da čovek radi za sopstvenu korist i da je manje kriv ili nije uopšte kriv. Ubacio se faktor „otac”, zabrinjavajući, nemoguće ga je izbeći – rekao je Vučelić za „Žurnal”.
U međuvremenu, prema pisanju italijanskih medija, crno-beli će Fjorentini prodati dva najtalentovanija igrača – Dušana Vlahovića (17) i Nikolu Milenkovića (19). Transferi su išli, naravno, preko Falija Ramadanija.

„Žile menadžment” za kraj sapunice
Kako se završila sapunica sa Andrijom Živkovićem? Tek nakon što je Benfika podnela godišnji izveštaj za 2016, saznalo se kakav je finansijski rasplet imalo putešestvije mladog igrača do Portugalije. Lisabonski klub je ukupno platio šest miliona evra za njegov transfer. Čak 4.250.000 evra otišlo je na račun kompanije „Žile fudbal menadžment” (Zile Football Managment). Kompanija je osnovana 26. juna 2016. godine, odnosno devet dana pre nego što je Živković potpisao za Benfiku (5. jul).
Kakav je epilog? Andrija Živković, osvajač Svetskog šampionata za igrače do 20 godina i jedan od najvećih talenata svetskog fudbala, tehnički prefinjen, vešt u igri jedan na jedan, genijalnog proturanja lopte iza odbrane rivala, levonog s probojima na oba krila, samouveren u šutu… Ali Andrija Živković je u poslednjih 17 meseci odigrao svega 838 prvenstvenih minuta!
Partizan je od Živkovićevog transfera po FIFA pravilniku o statusu i transferu igrača na ime naknade za obuku i razvoj i princip solidarnosti dobio tek nekoliko desetina hiljada evra. Dobitak srpskog fudbala od Andrije je znatno veći jer je ovaj transfer pokazao kako funkcioniše mehanizam upravljanja klubovima i trgovine igračima, a to je sinergija koja uništava naš fudbal.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar