IMAMO ODLIČNU REPREZENTACIJU, ALI SAMI SEBI PUCAMO U NOGE

IMAMO ODLIČNU REPREZENTACIJU, ALI SAMI SEBI PUCAMO U NOGE

Foto: Fudbalski savez Srbije


– Ako jedna zemlja u svojoj fudbalskoj reprezentaciji ima 23 igrača koji su bolji od Ramba Petkovića, onda će ona osvojiti Svetsko prvenstvo – izjavio je legendarni Brazilac Ziko 2006. godine uoči Svetskog prvenstva, na jednoj od konferencija za novinare kada je upitan ko je glavni kandidat za osvajanje “zlatne boginje”.

Odgovor je bio sarkastičan, kao i sama odluka da se “El Gringo” izostavi sa spiska reprezentativaca koji će nas predstavljati na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Poziv selektora izostao je i osam godina ranije, kada je fudbalska reprezentacija Jugoslavije trebalo da otputuje u Francusku na Svetsko prvenstvo. Petković godinama, iz nekog razloga nije bio dovoljno kvalitetan da zabeleži više od šest nastupa za nacionalni dres. Čaršijom su kružile mnoge teorije zavera koje su objašnjavale zbog čega je Petkovićeva reprezentativna karijera bila tako skromna. Jedna od teorija je tvrdila da nije želeo da plati. Teorija je bila samo glasina sve dok jednog dana Petković nije izašao pred javnost i naveo pravi razlog njegovog neigranja.

– Rekli su mi da su petorica ili šestorica igrača već platili. Ako platiš, ideš na Svetsko prvenstvo (1998. godine). Nije mi rekao niko direktno iz reprezentacije, nego preko posrednika. Odbio sam”, rekao je Petković u SporTV emisiji brazilskog GloboEsportea.
Od tog dana teorija postaje istina, a na fudblaski Savez je bačena mrlja. Mrlja koja bi trebalo da služi kao potsetnik, da se isto slučajno ne ponovi. Ili pak ne, jer se godinama unazad priča iznova i iznova ponavlja. Bez obzira na kvalitet i spremnost, kroz istoriju smo uvek sebi samima bili najveći neprijatelji. Ovoj frazi u prilog ide i činjenica da Srbija punih 18 godina, od 2000. nije igrala na Evropskom prvenstvu. Na Svetskom prvenstvu i kada smo igrali bolje da nismo, jer smo se uvek vraćali pognute glave, razočarani, uperući prstom u druge koji su nam bili krvi za sopstvene neuspehe. Međutim, koga okriviti za to što smo od 2006. godine promenili čak 10 selektora?

Nepostojanje kontinuiteta i jasne strategije u poslednje dve decenije ne odnosi se samo na klupu fudbalske reprezentacije. Postalo je uobičajeno da svaki ciklus kvalifikacija obeleži novi rat na relaciji igrač – selektor. Primeri fudbalera, koji su iz nekog razloga odbili da brane boje svoje zemlje, imamo na pretek.

Bojkutujem dakle postojim

Svega nekoliko sati pred utakmicu sa Rusijom 2001. godine u Beogradu, Predrag Mijatović napustio je reprezentaciju. Navodni razlog za ovakav potez bila je odluka tadašnjeg selektrora Milovana Đurića da Mijatovića ostavi na klupi. Neven Subotić i Nemanja Matić su svojevremeno bili u otvorenom ratu sa tadašnjim trenerom Sinišom Mihajlovićem, čiji je boravak na klupi reprezentacije ostao upamćen i po proterivanju Adema Ljajića zbog toga što je odbio da peva himnu. Ništa bolje nije ostala upamćena ni era Raovana Ćurčića koga su bojkotovali Dušan Tadić i Nemanja Gudelj. Međutim, ovakvih problema nije bilo samo u prošlosti. Ništa bolje nije ni danas. I dalje se nismo opametili.

 

Made by

Nakon što je, uspeo da Srbiju odvede na Svetsko prvenstvo, Slavoljub Muslin je pred sam put u Risiju, dobio otkaz. Kao ključni razlog otkazu navodilo se to što Muslin nikako nije koristio Adema Ljajića i Sergeja Milinković-Savića, najskupljeg igrača Srbije i ponajboljeg igrača Lacija. Muslinu se njih dvojica nisu uklapali u sistem igre, a onima koji su stajali uz Ljajića i “SMS-a” nije odgovarao Muslinov sistem selektiranja igrača. Bio u pravu ili ne Muslinova tvrdoglavost i intuicija doneli su Srbiji dugo očekivani Mundijal, posle tri neuspela pokušaja. Doneli su temelj za bolju budućnost, mnogo bolju od perioda kada su se selektori menjali kao na traci. Muslin jednostavno nije želio da mu drugi sastavljaju tim.

“Nikada u karijeri nisam dopustio tako nešto i nikada se to neće dogoditi. Ne postoji teoretska šansa da mi menadžeri, čaršija i polusvet sastavljaju tim”, kazao je po odlasku.

Ako neće Muslin, ima ko hoće. Time su se vodili i ljudi iz Saveza i na njegovo mesto postavili Mladen Krstajića. Njegov dolazak nije dočekan s oduševljenjem u javnosti. Javnost se vodila činjenicom da Srbija po Evropi i svetu ima trenere s mnogo boljim pedigreom. Dovoljno je spomenuti Slavišu Jokanovića, čoveka koji je vodio klubove u Premieršipu, Veljka Paunovića, trenera koji je U20 reprezentaciju Srbije popeo na krov sveta 2015. godine. No, CV u ovom slučaju, kao i u mnogim sličnim situacijama nije odigrao presudnu ulogu.

Iako je doveden novi trener, problemi su ostali stari. Srpska javnost je dobila novu aferu, novi sukob, novu temu za razgovor uz kafenisanje po kafićima. Muslinov sumnjivi otkaz, sa sobom je povukao izostanke igrača koji nisu želeli da igraju za Krstajića. Loša atmosfera u nacionalnom timu, dodatno je eskalirala nakon “preranog” ispadanja sa Svetskog prvenstva u Rusiji.

Luka Milivojević, kapetan Cristal Palasa, optužio je selektora Krstajića da laže i odbio je da nastupa za reprezentaciju dok je on tu. Poziv za let među Orlove odbili su i štoper Matija Nastasić i Ivan Obradović, ističući da neće igrati dokle god je Krstajić tu gde jeste. Pomenuta trojica su samo javno rekla razloge svog odsustva, međutim red, onih koji čekaju Krstajićev odlazak je mnogo duži. Branisalv Ivanović, Nikola Maksimović, Vladimir Stojković, Duško Tošić, Mako Grujić. Podugačak je spisak igrača koje je aktuelni selektor precrtao. Razlog nepoznat. Ili je već dobro poznat. Zavisi kako se uzme. Da li čaršijske priče posmatrate kao teorije zavere ili ih uzimate kao moguće scenarije.

Većina igrača koji nisu uz Orlove su igrači koje zastupa Fali Ramadani koji nije u dobrim odnosima sa Savezom. Ta priča, koja je  presudila Muslinu i po navodima medija u Srbiji, “pomaže” Krstajiću, odnosno održava ga na funkciji. Kako kaže jedna divna pjesma – “duboko je, daleko je”. U tom grmu i leži zec, šapuće se po čaršiji. Bilo kako bilo, kvalitet igrača ponovo je manje bitan. Ono što je, izgleda, presudno jeste na čije su se ugovore igrači potpisali. Koja menadžerska agencija je zavredila sitnu škrabotinu.
Deo najsvežije teorije zavere jeste Luka Jović. Napadač Ajntrahta i najbolji strelac Bundeslige. Kako su španski mediji objavili utakmicu u Lisabonu, između Srbije i Portugala, pratio je Erik Abidal i to ispred Barselone. Navodna poseta bila je želja prvaka Španije da u svoje redove na leto dovede Jovića. Abidal došao, kofer sa novcem je spreman, međutim Jovića nigde. Mladen Krstajić se odlučio da je za Jovića i reprezentaciju Srbije najbolje da utakmicu provede na klupi. Najveći svetski klubovi se uveliko otimaju za ponajboljeg mladog igrača sveta, međutim on kao takav nema mesta u prvih 11. Ima boljih.

– Isključen sam iz svega toga i ne razmišljam o tome. U prošlosti mi je zbog sličnih stvari stvoren veliki pritisak, naučio sam tada lekciju i drugačije sada gledam na takve stvari. Ono što je na meni je da na svakoj utakmici dam svoj maksimum i budem najbolji na terenu. Ove sezone mi ide dobro, nadam se da ću tako i nastaviti”, rekao je 21-godišnji Jović.
Izgleda da ponovo, kao i 2006. godine nemamo razloga za brigu. Ponovo imamo 11 boljih od najboljeg. Ovim makar možemo da se tešimo, dok nova teorija zavere i čaršijska priča ne postanu istina. Dok ponovo ne saznamo sa koje strane vetar duva.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar