KOLUMNA, GRBOVIĆ: Pad Kadinjače

KOLUMNA, GRBOVIĆ: Pad Kadinjače


Dominacija srpske košarkaške reprezentacije, koja je nastupila bez nekoliko igrača iz prve petorke na Trofeju Beograda, potvrdila je mišljenje domaćih i evropskih stručnjaka da ćemo ove godine na Evropskom prvenstvu startovati s pozicije favorita.
Atraktivnom i modernom košarkom koju su prikazali puleni selektora Đorđevića napravljen je prvi korak na putu ka tronu Evrope, a sigurnost igrača koja se videla u svakoj utakmici rezultat je odlične atmosfere i hirurške preciznosti u izvođenju zadataka prvog čoveka struke, čija trenerska karijera ide istim putem kao i u njegovo blistavo igračko doba, koje je donelo bezbroj trofeja nacionalnoj selekciji.
Zatezanje i španovanje žica tek predstoji kada ekipa bude kompletirana i konačno strateški selektirana, ali bez obzira na izostanak povređenih igrača, već sada se vidi kostur ekipe i specifična promena selektorovog prilagođavanja u odnosu na igrače koji će voditi igru u smislu davanja slobode u svim nivoima igre, što ranije nije bio slučaj.
Predstojeće prijateljske utakmice će sigurno biti filter za donošenje odluke o konačnih dvanaest igrača koji će predstavljati Srbiju, s nadom da ćemo ih gledati na pobedničkom postolju.
Radost zbog prvog osvojenog turnira nacionalnog tima je sakrila vest koja je prethodnih dana bila glavna tema, bar što se tiče crno-belih navijača.
Duško Vujošević je tužio Partizan za neisplaćene honorare, kako sam reče, krvavo stečene u poslednje tri godine njegovog ugovorenog posla u Partizanu.
Tužba, kao i svaka druga, nosi posledice i za tužitelja i za tuženog, samo što u ovom slučaju ima potpuno drugačiju konotaciju i tiče se svega izgovorenog i učinjenog tokom petnaest godina vladavine omiljenog generala crno-bele armije.
Prihvatam da je oteran na najgori mogući način iz kluba koji voli, i to od ljudi koje je stvarao, razumem da je u pitanju veliki novac koji je pošteno zarađivao boreći se sa stvarnim i izmišljenim neprijateljima, shvatam njegov bes zbog izdaje i okrenutih leđa dojučerašnjih prijatelja i saradnika, ali ne razumem zašto baš u ovom trenutku, kada njegovom klubu, u kojem je jedino stekao evropsku reputaciju, preti raspadanje i gde je očito rasulo, on dodaje vodu u bujicu koja je odavno odnela temeljnu konstrukciju nekadašnjeg šampiona Evrope.
Preterujući u citiranju mudrosti svetskih velikana i ispaljujući partizanske parole, često bespotrebno i u pogrešnom trenutku, stvorio si sliku modernog Če Čevare koji juriša na barikade ne mareći za zdravlje i žrtve koje su ostale iza njega i zaboravljajući da je ovo samo sport, a ne bojno polje, koje si virtuelno stvorio u glavi svih onih koji su te slepo pratili, računajući tu i mene.
Ideja oko koje je nastao Partizan nije, dragi moj Dule, tvoja, moja ili Kićina – ona je posebna. Jedinstvena, što i sam znaš, i sakrivena je duboko, ali ne u banci koju ti sada spominješ, nego u srcu svakoga ko iskreno voli Partizan.

Preterujući u citiranju mudrosti svetskih velikana i ispaljujući partizanske parole, često bespotrebno i u pogrešnom trenutku, stvorio si sliku modernog Če Gevare koji juriša na barikade ne mareći za zdravlje i žrtve koje su ostale iza njega i zaboravljajući da je ovo samo sport, a ne bojno polje, koje si virtuelno stvorio u glavi svih onih koji su te slepo pratili, računajući tu i mene

Povremeno se okupimo oko nje da se ugrejemo, i to samo onda kada nam preti opasnost, kao sada, kada besciljno lutamo po mraku sa ovim dunđerima koji su ispraznili defibrilator što je trebalo da ponovo oživi crno-belo srce.
Tuživši Partizan, pridružio si se istoj grupi ljudi koja te je oterala i srušio si mit o sebi, a ti si ga i stvarao tako da imaš pravo i da ga poništiš, ali nemaš pravo da budeš poslednji koji će zaključati vrata i ugasiti svetlo. To pravo nema niko, ni oni koji su mnogo veći od tebe.
Znaš, Dule, ljudi koje je najteže voleti upravo su oni kojima je najviše potrebna ljubav, a ti si je imao više nego što treba na svakom koraku, samo si zaboravio da uzvraćaš.
Najviše boli likovanje ovih novodošlih i onih koje si ostavio u klubu, jer si ovim gestom iskoračio iz istorije u statistiku, u kojoj ćeš biti predstavljen samo kao bezimeni redni broj.
Košarkom smo počeli da se bavimo s ciljem da jednog dana budemo najbolji, a ne najbogatiji, ili si zaboravio tvoje besede svim onim igračima koje si birao po karakteru, a ne samo po talentu i veštini.
Vreme koje je pred nama pokazaće koliko je bolan i štetan ovaj zarđali ekser koji si zakucao u sopstveni zid istorije, koju si gradio decenijama, i koliko vremena će biti potrebno da se izvadi i kojim alatom, jer čast se ne oduzima, čast se gubi!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar