KOLUMNA, GRBOVIĆ: Trenerski gambit

KOLUMNA, GRBOVIĆ: Trenerski gambit


Oduvek su me zasmejavali komentari trenera pred utakmice domaće lige, posebno kada igraju timovi iz ABA lige protiv nekog tima iz KLS-a, pa i sada kada pročitah Džiletovu izjavu pred „derbi” s Dinamikom, zacenih se od smeha.
Onako serdardski, Džile pohvali razvojni put Dinamika kroz košarkašku jalovinu Srbije, dodajući kao začin respekt pred utakmicu, a kao glavno jelo servira ozbiljnost protivnika bez ikakvog potcenjivanja zbog kombinacije starih i mladih igrača ekipe s Dorćola. S druge strane, dobio je vojvodski odgovor institucionalnog tapšanja po ramenu s nepreciznim merenjem veličine Partizana u ovom trenutku i eventualnom zasedom zbog trenutne ranjivosti crno-belih.
Neverovatno je koliko treneri vode računa jedan o drugome pred završnicu prvenstva, i to ne samo u ovom slučaju jer slične izjave možete da pročitate pred svaki meč u KLS-u.
Taj sindikalni osećaj se budi isključivo kada treba da se svedu računi, produže ugovori i korektne izjave – gde se svi hvale među sobom, a neki hvale i sami sebe, ničim izazvani – meni vređaju inteligenciju zato što znam šta pričaju i misle jedni o drugima tokom takmičenja.
Epiteti i nadimci, koje dele kao flajere, Vuka Karadžića bi bacili na koleno jer srpski jezik izveden iz njegove azbuke nije uzeo u obzir trenerski esnaf koji je stvorio novi jezik, a bogami i azbuku, bar što se tiče međusobnog vređanja i ogovaranja, normalno sve to iza leđa, kako i priliči gospodi koja zanatski upravlja ekipama.
Najsmešnije od svega je što u svim tim glupostima koje izgovaraju nema nimalo istine jer istina je da je Partizan mnogo jači od tima s Dorćola i da ga je potcenio i dobio utakmicu s minimalnom razlikom, a s druge strane, ekipa Dinamika – kombinovana od starijih igrača, pri čemu je nekolicina u tim godinama da može da igra samo šah i pikado, zajedno s talentovanim i mladim igračima, bar tako oni kažu — realno nije imala nikakve šanse da dobije Partizan, posebno ne na njihovom terenu.

Ovaj najsvežiji primer, u stvari, samo je jedan u nizu. Da ne pominjem odnos Saše Đorđevića i bivšeg selektora Dušana Ivkovića, gde sada tapšu jedan drugog po dupetu i ramenu, i hvale se na sva usta, a donedavno su bili „u divnim odnosima”

Opet, posle utakmice svi zadovoljni, jedni pobedom, a drugi porazom. Pa, kako možeš da budeš zadovoljan porazom?
Kao, pružili su odličan otpor, trudili se i razvijaće se i dalje u tom pravcu, bla-bla-bla…
Džile kaže, protivnik za poštovanje, odlična ekipa, dobra utakmica, a poseta – šira rodbina… Ma, koga vi zajebavate?
Utakmica je bila demagogija košarke, kao i komentari i pre i posle utakmice.
Impresivno je to što se i jedni i drugi bave pedagogijom i sopstvenim idejama posle ovakvih utakmica, a ni reči o struci ili zašto su izgubili ili dobili utakmicu.
Takvi marketinški trikovi su u stvari ogledalo košarke i ličnih ambicija koje se primenjuju u samoj srži filozofije koja je ogrnuta strahom za ličnu budućnost. Čisto licemerje.
Ovaj najsvežiji primer, u stvari, samo je jedan u nizu. Da ne pominjem odnos Saše Đorđevića i bivšeg selektora Dušana Ivkovića, gde sada tapšu jedan drugog po dupetu i ramenu, i hvale se na sve usta, a donedavno su bili „u divnim odnosima”.
Kad već pomenuh nagrađivanog golubara, videh u novinama kako su on i kum mu, čuveni Žoc proslavili rekord i šesnaesto učešće Obradovića na fajnal foru.
Verovatno uz malo politike, košarke, pa opet politike, čisto da se zaboravi odnos iz Grčke i Turske kroz sve ove godine rivalstva, jer gde Željko dođe, eto ti i njega… gde kum da ostavi kuma samog.
Ma, samo kad se setim pre nekoliko godina kako sedim negde na Dorćolu i slušam licitiranje vezano za selektora nacionalnog tima, gde je bivši selektor, još uvek aktivan i jedan od pretendenata, uz ozbiljno potcenjivanje i sadašnjeg i bivšeg, insistira da treba da dođe na to mesto, a ako ne bude izabran, ne pristaje na kompromis pomoćnika jer ne želi da radi sa, kako reče, „izlapelim i nadobudnim”.
Ipak sada radi s „nadobudnim” i druži se sa „izlapelim”.
Mene sve to ne iznenađuje pošto ih sve poznajem pa zato i smatram to ekskluzivnom zabavom, jer na kraju:
„Nema ničeg podlijeg i što više odgovara svetinji nego divno govoriti o onima o kojima nismo imali visoko mišljenje pre nego što su se uzdigli”, jer ipak „treba urlati s vukovima, to je jedini način da se sačuva glava”.
U vašem slučaju, dragi KLS-ovci i ABA-noše, čuvajte novčanike i budite dostojanstveni… Kao i uvek!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar