“LEKIP” NAIVNA FRANCUSKA SOBARICA

“LEKIP” NAIVNA FRANCUSKA SOBARICA


 Zaboleli su dobronamernu srpsku fudbalsku javnost porazi Crvene zvezde u Ligi šampiona, ali neuporedivo više bole lažne optužbe u režiji uglednog francuskog lista „Lekip” za navodne nečasne radnje u sprezi sa evropskom kladioničarskom mafijom. Pokazalo se da je ugled  čuvenog francuskog lista u padu, da su namerno lagali da bi zamaglili veliku aferu i da krivci nisu oni na koje su uprli prstom

Šta je manipulacija? Nauka kaže da je to (o)smišljeni i kontrolisani postupak ili skup postupaka pomoću kojih manipulator, koristeći simbolična sredstva preko medija, šalje određene poruke sa (zlom) namerom da utiče na uverenje, stavove i ponašanje velikog broja ljudi tako da bi se oni o stvarima za koje su zainteresovani usmerili prema ubeđenju, stavovima i vrednostima manipulatora a da toga nisu svesni.

Da li je baš ova mantra, dakle svesna i pažljivo osmišljena manipulacija, bila krajnji cilj onih koji su, koristeći ugled i visokotiražnost francuskog „Lekipa”, 13. oktobara 2018. pustili u opticaj poganu i ničim izazvanu priču bez dokaza o tome da je odigrani meč Lige šampiona PSŽ – Crvena zvezda namešten? I da je u tom fudbalskom ludilu i (ne)poštenom jurišu na bogatstvo putem kockanja ispunjavanjem dobitne kombinacije na tiketu navodno glavnu reč imao jedan od čelnika Crvene zvezde koji je, prema pisanju „Lekipa”, „pokušao u kladionici da uplati 5.000.000 evra na poraz crveno-belih od pet razlike”?

Zašto su zaćutali?

U Zvezdi su ovu gnusnu glasinu, i pored činjenice da je meč završen rezultatom 6:1, u startu osporili, uz neskrivenu ljutnju i bes. S pravom i časnim razlozima. U međuvremenu, po sopstvenom izboru ili nečijem naređenju, „Lekip” je o svemu prestao da piše. I ne samo „Lekip”. Zaćutala je i (pre)ostala časna i poštena, a nadasve nezavisna evropska štampa. Zvuči neverovatno, ali je istina da je tako, uz sasvim razumljivo pitanje da li se za francuski list i dalje može govoriti da je reč o ozbiljnim dnevnim novinama s visokim etičkim i profesionalnim principima.
U onoj nama znanoj „Lekipovoj” bajci od 13. oktobra – još se ne zna da li s tužnim ili tragikomičnim krajem – navodi se i jeftina besmislica kako je funkcioner Crvene zvezde „novac od dobijene opklade trebalo da pokupi u jednom poznatom pariskom lokalu”. Visokopoštovani i ugledni dnevni francuski list, očigledno koristeći maštu prepoznatljivu u scenarijima jeftine krimi-priče, takođe je, dovodeći glupost do apsurda, saopštio i (ne)provereni podatak kako je informacija kasno stigla do istražitelja i da se zapravo i ne zna da li se sastanak i dogodio?!

Čija informacija? Pre odgovora nije suvišno znati još nešto što je za ceo slučaj vrlo bitno, a deo je teksta moćnog francuskog dnevnog lista, na šta bi možda, bez obzira na to što je u sukobu s kodeksom novinarske profesije, trebalo obratiti pažnju. To je onih par redova koji otkrivaju navodnu istinu da se „visoki funkcioner crveno-belih dan pre utakmice sastao s predsednikom Pari Sen Žermena Naserom el Kelaifijem”. I još da je policija prisluškivala njihov razgovor, dakle jednog lika čije se ime zna i drugog čije se ime, kao fol, ne zna, u kojem, gle čuda, „ništa nije bilo sporno”. Da bi neupućenima sve bilo jasnije, nije suvišno podsetiti da su Francuzi očigledno dobrovoljno, a u sukobu sa svojim savešću i etikom posla kojim se bave, napisali i to da je o ovom slučaju obavešten predsednik UEFA Aleksandar Čeferin, kao i da je „informacija o svemu stigla od doušnika koji se smatra kredibilnim”. Pišući na taj način, „Lekip” je možda i svesno dopustio sebi da, umesto ozbiljnog lista, na jedan dan bude najobičniji tabloid.
Informacija ili glasina? Pre će biti ovo drugo. Prvo zato jer su glasine veoma česte u sportu, a zatim i što glasine u sportu mogu biti rezultat smišljenih marketinških i nekih drugih akcija sa skrivenim motivima. Da zlo bude veće, ova i ovakva glasina u sebi i sa sobom nosi razornu dozu neistine, pogubnu po ugled, i to Crvene zvezde pre svega. Na neki način i ekipe PSŽ, što, opet, nameće pitanje zašto Francuzi rade protiv Francuza.

Belgijske magle

„Sve ovo, budite sigurni, nema nikakve veza sa beogradskim klubom”, tvrdi izvor „Ekspresa” iz Francuske. „Korene celog slučaja, za početak, potražite u aferi koja je izbila u belgijskom fudbalu, to jest u aferi o prodaji i nameštanju utakmica u toj zemlji, kao i o legalizaciji crnih para od transfera. Takođe, i o pranju crnog novca preko klađenja i kladionica. U svemu su značajnu ulogu, navodno, imali i ljudi iz Srbije, odnosno s Balkana. Uostalom, zar u zajedničkoj akciji belgijske i srpske policije, kako su tamošnji mediji objavili, kod izvesnog gospodina Veljkovića iz Bora, po profesiji menadžera, nije pronađena nimalo beznačajna suma novca? Jeste, i zato…

Zapad je u toj i takvoj priči bez milosti. Pogotovo prema Srbima, Crnogorcima, Makedoncima, Hrvatima… Legalizacija crnih para tamo je jednostavno neoprostiv greh. I žestoko krivično delo. Pogotovo ukoliko su činioci dela iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore… I sve bi bilo okej da u svemu, a uprkos svemu, nije prisutno pogano licemerje!
„Lekip” je, navodi naš izvor, u sve vrlo smišljeno utrčao kako bi uslovno zaštitio Belgijance i fudbalsku aferu u toj zemlji minimizirao skrećući pažnju fudbalske javnosti na drugi kolosek. Tačnije, prodajući priču kako se ništa ne bi dogodilo da se u sve nisu uključili nečasni ljudi iz tamo nekih malih zemalja Balkana kojima je Belgija velikodušno i uz maksimalno poverenje širom otvorila vrata. Ne zaboravite, međutim, da se ceo fudbalski svet, cela Evropa, dakle i Belgijanci, klade i kroz klađenje peru novac, ali uprkos istom krivičnom delu, pravda za sve nije ista. „Lekipu” je, dakle, nebitna Crvena zvezda, Belgiji Srbija ili neka druga zemlja. Važno je dokazati samo jedno, a to je ko su anđeli a ko đavoli, odnosno sprati ljagu sa sebe, ali tako da, koristeći se manipulacijom, uprljaš druge. Istina, (pod)jednako „nevine”. Ali ma koliko ova namera bila (ne)dobronamerna, ona je zapravo i paravan za ono što je bio krajnji cilj „Lekipove” klevete koju ne treba demantovati. Zbog svega toga Crvena zvezda zapravo i ne treba da traži pravdu, čak ni preko suda, jer su ona i njeni čelni ljudi apsolutno čisti, i to dobro znaju kako u Belgiji, tako i u Francuskoj, odnosno u „Lekipu”. Siguran sam, i pored angažovanja advokatske kancelarije iz Pariza, da to znaju i u beogradskom klubu.

U našem šampionu o slučaju „Lekip” ne žele da pričaju. Kažu da je sve u rukama advokatske kancelarije koju su angažovali. Međutim, i dalje je tajna šta se iza svega krije i zašto je iz šešira izvučena Crvena zvezda, a ne neko drugi…
„Dobrim manipulatorima sve je išlo naruku. Meč PSŽ – Crvena zvezda se, žargonski rečeno, prosto namestio. Cilj, dakle, nije bio samo zataškati aferu u Belgiji, već nešto sasvim drugo. A kako Zvezda (mada ne samo ona), što fudbalska evropska javnost zna, nije u skoroj prošlosti bila finansijski čist klub, i kako su neki njeni čelni ljudi bili osumnjičeni za nedokazana krivična dela, onda je jasno zašto je u celoj priči iskorišćen neko za koga se u kuloarima priča da je vešt u nečasnim radnjama s novcem od transfera. Ipak, srpskom klubu dodeljena je manje važna uloga, uloga u kojoj bi u najgorem slučaju trebalo da bude žrtva kolateralne štete jer „Lekip” smišljeno i, utisak je, po nečijem nalogu aferu iz Belgije, kao i Crvenu zvezdu, zapravo koristi za obračun sa PSŽ-om i, pre svega, vlasnikom tog kluba uz debelu umešanost publike.

Kukavičje jaje

„Lekip” je pišući o svemu, a usput podmećući kukavičije jaje, implementirao u ceo slučaj već znanu formulu. Priču je počeo, kako se to u ovakvim situacijama i radi – preuveličavanjem, odnosno širenjem glasina koje se ne mogu proveriti. One su, opet, kao i obično u ovakvim pričama, deo nečije bujne mašte, a ne slika istine ili novinarskog istraživanja. Zato se „Lekip” na kraju vrlo „profesionalno” pere floskulama tipa kako još uvek u ovoj fazi istrage nema konkretnih dokaza, odnosno da se sve zasniva na osnovanoj sumnji koju zajednički ispituju UEFA i francuska policija. Koliko su u „Lekipu” doktori medijske manipulacije, potvrđuje na neki način i rečenica sa samog kraja teksta, koja glasi: „Sve su mogućnosti otvorene. I da je meč namešten, ali i da je neko maliciozno pokušao da naškodi ugledu Crvene zvezde”.

Zvezdina advokatska kancelarija, očigledno znajući šta javnost u Srbiji ne zna, mudro je upravo zbog citirane rečenice odlučila da, iako su svi u Srbiji tražili glavu glavnog i odgovornog urednika „Lekipa”, tuži samo N. N. lice…
„Suludo bi bilo da su se Zvezda i njeni advokati odlučili za nešto drugo. Ako je advokatska kancelarija iz Pariza, kako ste to u Srbiji obelodanili, uspela da dobije 100 procesa, hipotetički govoreći, ‘Lekip’ ili neko drugi koga bi Zvezda iz Francuske eventualno tužila angažovao bi kancelariju koja je dobila 500 procesa”, figurativno komentariše naš izvor odluku francuskog advokata Antoana Veja, zastupnika Crvene zvezde, da se tuži N. N. lice.

I još nešto. Isti izvor „Ekspresa” zapravo ukazuje na to da tekst „Lekipa”, naravno pred pravdom, nije takav da bi mogao da naškodi PSŽ-u ili Crvenoj zvezdi, tim pre jer suštinski nije ni uperen u njih, već je u ime nekih sasvim drugih razloga politički motivisan.

I nadaleko čuvena fudbalska Komisija za integritet takmičenja uključila se u celu priču. S obzirom na to da je autonomna u odnosu na UEFA i FIFA, njene ocene i procene ne bi trebalo zanemariti. Naravno, kada ih, ukoliko se to uopšte dogodi, saopšti javnosti. Ni UEFA se nije izjasnila uprkos činjenici da su mnoge stvari iz ovog slučaja (ne)jasne i da štete ugledu fudbala na globalnom nivou. U javnost je stiglo samo obaveštenje da je evropska kuća fudbala pokrenula predistražnu radnju. Čak su, po saznanjima „Ekspresa”, ljudi iz UEFA zamolili policiju Francuske da im pomogne.

Zašto sve ovo, milion je objašnjenja. Ono najbliže istini je da se radi o dobro osmišljenom ataku na Nasera el Kelaifija.

Ko je taj čovek? Postoje ljudi i njihove biografije koje godinama intrigiraju svet. Jedan od njih je, bez dileme, i predsednik PSŽ Naser el Kelaifi. Ili tačnije Naser bin Ganim el Kelaifi. Zvanično, reč je biznismenu iz Katara, odnosno  predsedniku i glavnom izvršnom rukovodiocu kompanije „Bein Media Group”, nekadašnje „Al Džazira sport”. U svetu sporta znan je i kao predsednik Teniskog saveza Katara. Uspešno i uz maksimalno poverenje obavlja i funkciju potpredsednika Azijske teniske federacije. Rođen je 12. novembara 1973. u Dohi. Njegova kompanija vlasnik je gotovo svih TV prava na Bliskom istoku i severu Afrike…

Nekoliko puta bio je na udaru javnosti, ali i pravde, zarad kojekakvih optužbi. Konkretno, El Kelaifi kao generalni direktor „Bein Media Group” i bivši generalni sekretar FIFA Žerom Valcke osumnjičeni su za davanje, odnosno primanje mita, prevaru, kao i falsifikovanje dokumenata u poslu oko TV prava za četiri svetska šampionata, uključujući i onaj u Kataru. Krivica TV magnata, uprkos svemu poštovanog i znanog kao vizionara i lidera u medijskoj industriji, nije dokazana, ali je zato ceh plazio Valcke, koga je Etički komitet FIFA odstranio iz fudbala na period od devet godina.

Sujetni Parižani

Amerikanci, koji su se takođe kandidovali, El Kelaifiju nisu oprostili to što ih je nadigrao prilikom određivanja domaćina šampionata sveta u fudbalu 2022. u Kataru. Postupak se vodio u Švajcarskoj, krivica biznismena ni ovog puta nije dokazana, ali su zato Amerikanci, tiho i bez velike pompe, a s maksimalnim efektom onog što po pravilu zakulisno rade, Blatera i Platinija eliminisali iz FIFA i UEFA ukazujući indirektno da su primili mito, a sve u nameri da Katar dobije organizaciju SP 2022. Optužba je pala, uostalom kao i dva pomenuta fudbalska radnika, iako nije bilo ni jednog jedinog dokaza da su uradili bilo šta što je u sukobu sa zakonom.

Gde su u celoj priči Francuzi ili deo Francuske, i u čemu je zapravo kvaka? Odgovor je, pod jedan, da postoji, čini se, vešto i (ne)dobronamerno plasirana priča kako su Pariz i Parižani jako ljuti na El Kelaifija jer je pokrenuo inicijativu da Pari Sen Žermen ponovo promeni ime. Za one koji ne znaju, od 1904. pa sve do 1970. u ovom prestižnom kvartu postojao je klub s imenom Sen Žermen. Fuzijom sa FK Pariz 1970. nastao je novi klub Pari Sen Žermen, danas jedan od najpoznatijih, ali i najbogatijih klubova na svetu, koji svoje utakmice igra u centru Pariza, a trenira u kvartu Sen Žermen. A zašto El Kelaifi želi da menja ime kluba? Navodno zato jer njemu kao Arapinu, odnosno muslimanu, smeta da njegov klub nosi ime ne samo po naselju, već i po istoimenoj crkvi oko koje je danas formiran luksuzni kvart „Grada svetlosti”. Parižanima, opet, navodno ne prija što su jednu celu tribinu „Parka prinčeva”, stadiona na kojem igra PSŽ, preuzeli Arapi. Oni koji sve zagovaraju i podgrejavaju sukob, ipak, i pored bezrezervne podrške „Lekipa”, nisu uspeli u onome što su naumili, tvrdi izvor „Ekspresa” iz Pariza. Moguće je da su u toj prljavoj igri Kelaifija samo bezazleno ranili, ali ne i ubili. Zato je i puštena u opticaj priča o nameštanju utakmica PSŽ – Crvena zvezda. Ali rana nije otvorena. Na novi prljavi napad Arapin je odgovorio izjavivši da će njegov klub novu kupovinu obaviti u Madridu i da će „sveci” na proleće, dakle u završnici Lige šampiona, u kojoj jure trofej, biti jači za Antoana Grizmana. Za sve je potrebno samo 150 miliona evra, ali kako sve plaća El Kelaifi, novac je najmanji problem.

Doušnik francuska policija

Ostaje još samo da se razjasni ko je „kredibilni doušnik” redakcije „Lekipa”. Izvor „Ekspresa” iz Francuske konstatuje:

„Reč je, budite sigurni, o francuskoj policiji, koja je koristeći sofisticiran način rada preko ‘Lekipa’ javnost upoznala s navodnim nečasnim fudbalskim radnjama i ciljevima El Kelaifija. Podsetiću da je u onoj objavljenoj priči baš on bio na tom famoznom, a očigledno nikad održanom sastanku s funkcionerom Crvene zvezde, da je on, kao, dogovarao rezultat… Ne treba nabrajati dalje, tim pre jer je suština u ovom slučaju mnogo više politički obojena nego što ima veze sa sportom. Francuzi, naime, znaju da je El Kelaifi glavni finansijer Sarkozija, koji je sada u opoziciji. Zna to i policija, koja je svugde, pa i u Francuskoj, u službi vlasti. Dakle, ništa nije slučajno. Sve bi se moglo nazvati i pokušajem da se jednim udarcem, a preko tuđih leđa, ubiju dve muve. Ko je rekao Sarkozi i El Kelaifi?

Antrfile:

Prljavi fudbalski ples

Fudbal odavno nije samo igra. Kao iracionalan fenomen, mnogo je više od pukog igranja i zabave miliona. Danas je, uistinu, biznis… I poprilično prljava industrija, u kojoj se zahvaljujući najviše kladionicama vrte ogromne sume novca.
S kladionicama pristigla je i pojava koja bi se mogla nazvati masovno nameštanje utakmica. Bez kriminalnih grupa, istina poslovno sjajno organizovanih, ovaj posao ne bi bio moguć. Uprkos brojnim pokušajima, efikasna sredstva za odstranjivanje ove maligne bolesti, koja sve više nagriza organizam čitavog sporta, a ne samo fudbala, za sada nisu pronađena.

Zahvaljujući radu kriminalnih mreža godišnje se nameste rezultati skoro 1.000 utakmica. Da ne bude zabune, reč je ne samo o prvenstvenim mečevima u šampionatima pedesetak zemalja već i o utakmicama koje se igraju u Ligi šampiona, Ligi Evrope, kvalifikacijama za ovo ili ono prvenstvo…
Nesreća fudbala je i u podatku da korupcija ide ruku pod ruku s porastom novca koji se obrće u kladionicama. Takođe i u saznanju da se ceo posao ne bi mogao uspešno raditi da ne postoje ljudi unutar fudbala koji su skloni prevarama. Reč je, pre svega, o sudijama, zatim i igračima, na kraju i funkcionerima.
Neke zemlje pokušavaju da se oslobode ovog zla. Pre par godina, konkretno, federacija Južne Koreje doživotno je zbog povezanosti s klađenjem i kladionicama eliminisala iz fudbala više od 40 fudbalera. I FIFA je u mnogim slučajevima bila drastična izričući iste kazne fudbalerima, sudijama i zvaničnicima iz Finske, Gvatemale, Italije, Hrvatske, Turske, Portugala… U nameri da što više eliminiše ovo zlo, nekadašnji prvi čovek FIFA Sep Blater je iz kase federacije donirao Interpol sa čak 30 miliona dolara kako bi se saznalo ko i kako organizuje nelegalne radnje.
Nameštanje utakmica jednako je staro koliko i sam sport. Primera je bezbroj. Jedan od najvećih skandala u istoriji fudbala je onaj iz italijanske Serije A znan pod imenom Kalčopoli.
Danas je nameštanje utakmica više motivisano kladioničarskom industrijom nego sportskim razlozima. Proširenje tržišta, zahvaljujući internet tehnologiji i ilegalnom klađenju, teško je kontrolisati. Ipak, neka saznanja potvrđuju da kroz kladioničarsku industriju godišnje prođe više od biliona američkih dolara, što je, poređenja radi, mnogo više nego bruto društveni proizvod mnogih zemalja sveta.
Trenutno se protiv tog zla bori nacionalna fudbalska federacija Belgije. Uskoro će i drugi. Neke zemlje u Evropi najavljuju zabranu rada sportskih kladionica. Bar onih koje posluju zvanično. Da li to znači da će procvetati ilegalno tržište? Verovatno hoće, jer dok je sporta, biće i klađenja!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar