MONETARNA DEKADENCIJA

MONETARNA DEKADENCIJA


Odgovore na nekoliko pitanja dobićemo 26.maja. Prvo, da li Real može da dozvoli sebi da izgubi finale Lige Šampiona? Drugo, da li liga šampiona može da dozvoli da tim koji vredi skoro milijardu evra izgubi finale? I treće, ima li tu uopšte sporta ili je sve otišlo dođavola?

U trenutku kada se na sredini Olimpijskog stadiona u Kijevu zatrese čuvena mušema, a na razglas pusti himna Lige šampiona, vreme će stati, a stadion će se pretvoriti u gladijatorsku ili u cirkusku arenu, videćemo već. Fudbal odavno nije samo sport, a finale najelitnijeg evropskog takmičenja je ponajmanje sportska i viteška borba za trofej. Igra se za ogroman novac, slavu, čast i uspomene. Uspomene svih onih koji će te večeri biti svedoci spektakla, onih koji će prepričavati šta su Ronaldo, Salah i ostali radili tog 26. maja. Ovo je jedna od onih utakmica koja menja život i važiće sva pravila osim onog „važno je učestvovati“.

U igri je ogroman novac, ali je na talonu nešto mnogo vrednije – istorija. Oba tima dolaze sa ubeđenjem da su najbolji, ali vreme će pamtiti samo pobednika.

I kao što kompozicija Tonija Britena kaže „ ovo su najbolji timovi“, ovogodišnji finalisti Real Madrid i Liverpul to zaista i jesu. Svojim partijama iza sebe su ostavili timove poput Barselone, Rome, Pari Sen Žermena, ali i rivale iz Mančestera, a ostao je još finalni okršaj, onaj koji će pokazati ko je za korak ispred svih i kome će pripasti najpoznatiji „ušati pehar“. Ako ostavimo po strani emocije i strast zbog ove utakmice, čini se da ne ostaje ništa drugo, ali da li je to baš tako? Naravno da nije, ostaje nam upravo ono u šta se dana­ šnji sport, pa tako i fudbal pretvorio, a to je biznis. Novac koji se ulaže u igrače, infrastrukturu, ali i nagrade iz godine u godinu je sve veći. Sam podatak da ekipa iz Madrida po Transfermarketu vredi 866,25 miliona evra, a njihovi protivnici „skromnih“ 493 miliona evropskih novčanica, pokazuje nam da je fudbal prestao da bude ono o čemu su nam nekada pri­ čali stariji. Realu će ovo biti treće uzastopno finale i prilika da u isto toliko odigranih, odlu­ čujućih utakmica uzmu isti broj trofeja. Ligu šampiona su počeli da nazivaju Realovim takmičenjem, što i ne čudi, jer sa razlogom možemo da se pitamo da li ekipa koja vredi gotovo milijardu evra može da izgubi. Čak, da li je interes Evrolige da Real izgubi. Koliko se onda nula gubi u svođenju nekih ra­ čunica. Iako u domaćem prvenstvu zauzimaju treće mesto, što svakako ne odgovara apetitima navijača kluba kao što je Real, čini se da se oni oko toga i ne uzbuđuju preterano. A i za­ što bi, novac je tamo gde su najbolji. Poznato je da najelitnije takmičenje na svetu bogato nagrađuje svoje učesnike pa tako svaki tim koji obezbedi grupnu fazu zarađuje 12.700.000 evra, dok četvrtfinale donosi 6.500.000, a polufinale milion više. Najviše prihoduju učesnici finala u kom će poraženi zaraditi 11.000 000, a pobednik čitavih 15.500.000 evra. Međutim, glavni novac ne leži u nagradama i bonusima koje obezbeđuju organizatori, već zlatni rudnik predstavlja marketing. Upravo je marketing prošle godine učinio Juventus najprofitabilnijim klubom ovog takmičenja, jer mu je doneo preko 58 miliona evropskih novčanica.

Uspesi u evropskim takmi­ čenjima, pored toga što popunjavaju klupske vitrine, služe i kao mamci za sponzore, a u tom segmentu je Real Madrid neprikosnoven. Madriđani mogućnost da galantno žive dobijaju najviše od proizvođača sportske opreme „Adidas“, sa kojim neprekidno sarađuju od 1998. godine. Pre dve godine su potpisali novi desetogodišnji ugovor po kojem zarađuju 138 miliona po sezoni. Od iste godine na svojim grudima nose i logo „Emirejts“ za koji dobijaju skromnih 34 miliona američ­ kih novčanica za godinu dana, a priliku da se dodatno unov­ če iskoristili su onog trenutka kada im je ponuđeno da stadion na kome igraju promeni ime u „Abu Dabi Santjago Bernabeu“, za šta će na svoj konto dodati još 28 miliona dolara.

Iako je predsednik ekipe iz Madrida Florentino Perez pravi finansijski mag, jedan od najzanimljivijih ugovora ima svakako Mohamed Salah. Iako ima jedan od najunosnijih ugovora sa telekomunikacionom kompanijom „Vodafon“, jedna stavka u ugovoru nanosi ozbiljnu štetu kompaniji koja ga finansira. Naime, „Vodafon“ se ugovorom obavezao da će svakom korisniku te mreže pokloniti 11 besplatnih minuta svaki put kad Salah da gol! Ako se zna da taj provajder ima 43 miliona korisnika, izračunato je da ova firma gubi 114 miliona evra sa svakim golom Salaha za Liverpul. Svima je poznato da Mo Salah ove godine ne štedi protivničke mreže, pa tako ne možemo ni da zamislimo o kolikim sumama je reč.

Pored novca koji nam je teško i da zamislimo, akcenat na ovom meču će biti i na duelu prvih zvezda ova dva tima. S jedne strane imamo najefikasnijeg igrača u istoriji ovog takmičenja Kristijana Ronalda, ali koga godine ipak upozoravaju da nije nedodirljiv, dok na suprotnoj strani imamo Mohameda Salaha, koji je u usponu i kome upravo vreme ostavlja prostora da tek ispisuje stranice fudbalske istorije. Iako igra sezonu karijere i na sve načine pokazuje ljubav prema klubu za koji igra, pitanje je ima li njegova ljubav cenu i da li ijedan klub ili igrač u današnje vreme može da ostane lojalan i imun na milione kada se pojavi bogati gazda. U predstoje­ ćem letnjem prelaznom roku upravo će „polubog“ iz Egipta biti najveća želja najvećih klubova, a već sada se spekuliše da je Real ozbiljno zagrizao i da je spreman da izdvoji i do 200 miliona. Ukoliko se zaista pojavi takva ponuda na stolu, videćemo koliko zaista vredi ljubav Salaha prema Liverpulu.

Međutim, dok ne dođe to toga, upravo ovaj simpatični napadač će biti glavna uzdanica Jirgena Klopa u napadu na titulu i ostvarenju onoga na šta se čeka od 2005. godine i one čuvene utakmice sa Milanom. Iako su pre trinaest godina „crveni“ imali kapitena Džerarda, teško da možemo reći da su bili favoriti protiv Ševčenka, Kake, Krespa i ostalih iz one zlatne generacije tima iz Italije. Iako su tada gubili sa tri gola razlike, stigli su rezultat, a pobednik je odlučen nakon produžetaka sa bele tačke. Te sada već davne 2005. godine fudbal je pobedio, sve je prštalo od neizvesnosti. Manje smo se bavili statistikama, brojkama i time ko koliko vredi. Finale nam je donelo priču koja i danas vi­ še od deceniju živi i poruku da nikada ne treba odustajati i da biti favorit u sportu ne znači ništa. Danas nam ostaje samo nada da tako nešto može da se ponovi. Da će se vratiti vreme kada ćemo fudbal posmatrati kroz strast, a da će novac biti u drugom planu.

 

Arbitrarna nepristrasnost

Kao što je već svima poznato, polufinalne mečeve, pored vrhunske igre, obeležile su i sporne odluke sudija. Mnogo se govorilo o dosuđenom penalu Realu protiv Juventusa, igranju rukom Marsela u utakmici protiv Bajerna iz Minhena. On je posle završene utakmice priznao da je napravio grešku koja je protivničkoj ekipi mogla da donese penal. Ništa manje sporne situacije nisu bile ni one u vezi sa dva nedosuđena penala Romi protiv Liverpula. Iako su u prošlosti sudijske greške pojedine trenutke i igrače učinile besmrtnim, kao što je primer Maradona i njegova „Božija ruka“, nameće se stav da bi nešto moralo da se promeni, jer je ulog sve veći. Kao jedno od rešenja postavlja se VAR tehnologija. Uostalom, ovih dana je često moglo da se pročita upravo to – da je postojala tehnologija u polufinalima, odlučujući meč bi imao druge aktere.

Podeljena su mišljenja oko uvođenja tehnologije u fudbalu. Prema jednima, ona je neophodna jer bi smanjila procenat grešaka sudija, dok drugi smatraju da bi ona ubila čar fudbala i da bi njeno ranije postojanje sprečilo da i dan-danas prepričavamo Maradonin pogodak, ili „fantomski gol“ Džefa Harsta u finalu Svetskog prvenstva 1966. godine, koji je Englezima doneo jedinu titulu prvaka sveta.

Sagovornik „Ekspresa“ Dejan Nedić, predsednik Sudijske organizacije za Beograd, smatra da je VAR sistem neophodan.

– Ovakva vrsta pomoći sudijama bi apsolutno poboljšala sistem suđenja. Međutim, UEFA i dalje nije za to i ne praktikuje ga. FIFA je prihvatila inovaciju, doduše, tek iz trećeg puta. VAR tehnologija je i te kako dobra, jedina njena mana je to što usporava ritam igre i što pravi pauze. Međutim, i pored pauza od dva do pet minuta, najbitnije je da odluka bude ispravna pa makar i ako se utakmica oduži. Da je sudija imao pomoć tehnologije, oni kazneni udarci u polufinalima bili bi svirani. Zaista je neverovatno da su elitne sudije, koje će za nekoliko meseci deliti pravdu na Svetskom prvenstvu, napravile onakve greške.

Međutim, na pitanje da li je pritisak skrojio sudbinu Rome i Bajerna, Nedić smatra da nije.

– Ne, ne pa to su najveće sudije koje su i ranije sudile velike mečeve. Zaista mi nije jasno koji je faktor uticao na takve odluke, da li je to bio umor ili je došlo do opuštanja. Čakir i Komina su izvanredno sudili veći deo meča, ali dovoljno je da i jedna greška baci senku na ceo meč. Konkretno, kod duela između Madriđana i minhenskog Bajerna, smatram da je ono bila gre­ ška celog tima jer turski sudija nije mogao da vidi jasno situaciju iz one pozicije, morao je da mu signalizira kolega – rekao je predsednik Sudijske organizacije za Beograd.

Srbin u društvu najvećih

Baš u trenutku kada se podigla velika prašina oko suđenja, našem najuspešnijem sudiji Miloradu Mažiću dodeljena je velika čast da se nađe u elitnom društvu, među kojima su Feliks Brih, Mark Klatenburg, Cunet Čakir, Nikola Ricoli i ostali, koji su ovu čast imali prethodnih godina. Mažić na stadionu u Kijevu neće biti sam, leđa će mu čuvati ostatak njegovog tima – Milovan Ristić, Dalibor Đurđević, Nemanja Petrović, Nenad Đokić i Danilo Grujić.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar