NENAD STEKIĆ: Čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u atletici

NENAD STEKIĆ: Čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u atletici


– Koliko puta dođeš u iskušenje da ostaviš sport, ono, pa ne mogu više, ali talenat i upornost vode do cilja, do pobede, do rekorda. Jeste, bio sam zvezda, ali i vojnik istovremeno. I to veliki vojnik.

Da sport može da bude podjednako i lep i surov najbolje je, na svojoj koži, osetio Nenad Stekić. Zapravo ne sport, već ljudi koji ga gledaju i koji ne razumeju koliko je odricanja potrebno da bi se došlo do uspeha i koliko boli kada i pored velikog truda ne ispunite pre svega sopstvena očekivanja. Stekić, legendarni srpski atletičar takmičio se u disciplini skok udalj. Disciplini koju  je popeo na višu lestvicu. Onu, koja je do tog trenutka delovala nedostižno. Svojim skokovima, ostavio je neizbrisiv trag. Međutim, ne samo onaj u pesku, već i u samoj istoriji ovog sporta.
Pet godina uzastopno ostvarivao je najbolji rezultat na svetu, 140 puta je skočio preko osam metara. Na jednom takmičenju (Nova Gorica) imao je svih sedam skokova preko osam metara. Na prvenstvima Evrope osvojio je tri srebrne medalje, bio je dvostruki prvak Mediteranskih igara, osvajač petog mesta na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju 1983. godine. I pored mnogobrojnih uspeha, svet će ga pamtiti po skoku koji je usledio sredinom sedamdesetih godina. Mnogi sportisti ne uspeju da dostignu svoj maksimum i ne ostave značajniji trag u trenucima kada su fizički najdominantniji i najspremniji. Faktor koji u tim trenucima igra možda i najvažniju ulogu jeste sreća. Ona koja u kombinaciji sa talentom i radom pravi čuda. E pa Stekić ju je imao.

Bila je to 1975. godine, predolimpijski turnir u Montrealu. Jedan od momaka, redar na stadionu, radio je svoj posao i sređivao jamu za skok u dalj. U jednom trenutku prilazi mu Nenad Stekić i govori mu kako su mogli da naprave veće doskočište, jer će preskočiti pesak i ozbiljno se povrediti. Dva dana kasnije, usledilo je upravo ono što je Stekić u šali rekao. Zaleteo se, skočio, a na semaforu je pisao novi evropski rekord. Istorijskih 8,45 metara! Skok kojim je pomerio granice ljudske moći. Svet je imao novog kralja. Belog kralja.

– Napravili su analizu deset najboljih daljinaša u tom trenutku i za mene su rekli da imam fantastičnu eksplozivnost, što je osobina koja ne može da se nauči, nego samo radom da se podrži. Bilo je nabildovanih tamnoputih Amerikanaca i Kubanaca, ali te godine nisu mogli da me biju, iako su bili brži od mene i bolje skakali iz mesta. Sve predispozicije su bile na njihovoj strani, ali sam ja bio bolji u ključnoj stvari, izjavio je jednom prilikom Nenad Stekić.

Koliko je taj skok predstavljao veliko ostvaranje u to vreme, ali i koliko je veliki i dan danas, najbolje pokazuje podatak da je 2016. godine Amerikanac Džen Henderson, na Olimpijskim igrama u Riju, osvojio zlatnu medalju sa skokom od 8,38. Dakle sedam centimetara slabije od Stekićevog katapulta. Nekadašnji jugoslovenski rekorder duži je i od pobednika iz Londona 2012. Grega Raderforda, bolji je i od šampiona Pekinga 2008. Irvinga Saladina. Ispada da je Stekićev skok,  vredan svakog podijuma na svim dosadašnjim Olimpijskim igrama. Međutim, na Olimpijski podijum se ipak nikada nije popeo. Leteo je Stekić do zvezda, ali i nazad.

U Beogradu su ga posle Montreala već videli kao budućeg olimpijskog pobednika. Sportski novinari su razvlačili metar i merili gradske autobuse, tvrdeći da je njegov maestralni skok duži. Premeravali su popreko i ulice, ističući da je on u stanju da ih preskoči!

Ali, uvek ima jedno „ali“ što skakaču sreću kvari. Sezona je počela ranije, jer su tadašnji političari insistirali da Stekić skače na nekom tromeču u Italiji i pokaže svetu šta to mi imamo.

– To me je potpuno izbacilo iz ritma potrebnog za velike rezultate. Na Olimpijadi nisam skočio preko osam metara i medalja se istopila. Iz peska sam bačen u blato, mada sam godinu dana ranije bio nacionalni heroj. Išlo se dotle da su mi brojali svaku pojedenu pomorandžu, tvrdeći da dok se ja sladim, njihova deca nemaju šta da jedu, rekao je jednom prilikom Stekić.

Nepravedno je osuđivan, samo zato što nije ispunio tuđa očekivanja. Iako je više od svih želeo olimpijsko zlato. Međutim, kao i svaki  šampion, nije se predavao. Osvajao je medalje kako u Pragu 1978. godine, tako i Zildenfingenu 1980. godine. Možda je 1975. godina obeležila njegovu karijeru, međutim Stekić se nedvoumi kada je u pitanju njegov najdraži skok.

-Daljina od osam metara deli bezimene od atletičara sa imenom! I zato je meni bilo neizmerno drago kad sam u Atini, na Balkanskim igrama 1973. godine, preskočio tu magičnu granicu. To mi je najdraži skok karijere.

 

 

NE PROPUSTITE:

ISPOVEST, NENAD STEKIĆ: Pao sam kao spasilac Juge 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar