NIKOLA JOKIĆ ILI LAKOĆA NEMOGUĆEG

NIKOLA JOKIĆ ILI LAKOĆA NEMOGUĆEG

(credit image & photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT)


U eri „fizičke košarke” i brzine iznad svega ostalog, pažnju privlači tip nezainteresovanog izgleda, bez želje da zakucava, koji nema tetovaže, ali može da prevede loptu kao Vlade Divac i da asistira kao Arvidas Sabonis. Iako ima „višak stomaka”, a pre svega „višak talenta”, Jokić je košarkaš u modi, koji i u ovoj sezoni postiže više tripl-dablova nego što ima skokova
Srpski as Nikola Jokić, tražeći s pravom mesto za sva vremena na NBA nebu, ali i u istoriji košarke, igra sezonu karijere. Da je na dobrom putu, bez obzira na to što nosi breme od samo 23 godine života i dres ne tako slavnog kluba najkvalitetnije basket lige na svetu, postoji hiljadu i jedan dokaz. Danas je, zarad mnogo čega što pokazuje na košarkaškom terenu, prvi Srbin Amerike, ali istovremeno i neko kome rodna Srbija zamera što sve manje igra za nacionalni tim. U tom raskoraku između stvarnog i mogućeg, želja i htenja s jedne strane i mogućnosti da koliko sutra bude heroj nacije ili neko na kome će ta ista nacija iskaliti svoj bes i pokazati otvorenu mržnju mašući barjakom (možda i lažnim) patriotizma s druge, srpski as i najbolji košarkaš Denvera, čija se genijalnost iskazuje u neponovljivoj lakoći igre i baratanja loptom, započinje godinu koja bi u mnogo čemu mogla da bude prelomna ne samo u njegovoj karijeri već i u životu.

Prvog dana pretposlednje nedelje januara 2019. srpski mediji preneli su vest da je srpski centar Nikola Jokić sa 19 poena, 12 skokova i 11 asistencija u trijumfu Denvera nad Klivlendom upisao novi tripl-dabl, to jest 22. u NBA karijeri. To samo po sebi fascinantno ostvarenje dodatno dobija na težini kad se uporedo saopšti statistički podatak da je novim tripl-dablom Nikola Jokić na večnoj listi košarkaša viših od 2,13 metara nadmašio legendarnog Karima Abdula Džabara. I da je sada ispred njega u toj kategoriji jedino još Vilt Čemberlen.

Da li znate ko je Vilt Čemberlen i šta njegovo ime znači za svet košarke? Odgovora, onih zanimljivih i nadasve intrigantnih, čini se da je pun kofer. Jedan od njih je i da je to jedini čovek koji je postigao 100 poena na jednoj NBA utakmici. Takođe da je košarkaš zbog koga je promenjeno najviše pravila u istoriji košarkaške igre. Da bi ram za sliku ovog moćnog asa Filadelfije, s kojim se malo ko u svetu košarke može porediti, bio potpuniji, a saga o njegovim košarkaškim vrlinama i statističkim parametrima ubedljivija, treba reći i to da su zbog njega povećane dimenzije reketa i da je uvedeno pravilo tri sekunde, da je promenjeno i pravilo kod faul-koša, itd. U više nego bogatoj NBA karijeri, Čemberlen je na 1.045 mečeva za 14 godina profesionalne karijere imao 78 tripl-dabl ostvarenja. Da li neko kao Nikola Jokić, ko ima samo 23 godine (rođen 19. septembra 1995), ima šansu da nadmaši NBA legendu nad legendama?

Autentičan, poseban, nesvakidašnji

– On je poseban, autentičan, nesvakidašnji košarkaški as. Takođe je košarkaš koji dokazuje da je moguće igrati lepu košarku a da se mnogo ne skače – kazuje srpski trener Željko Lukajić.

Džemal Marej, Jokićev saigrač, košarkaškog srpskog asa opisuje na sledeći način:

– Nema ničega što on ne može da uradi. On poentira, dodaje, vodi loptu… Ponekad i skače. I sve to radi maestralno.

Trener Majk Meloun, uz vešto skrivanje činjenice da mu je Jokić ljubimac među igračima, o momku iz Sombora kazuje:

– Svi u NBA znaju ko je Nikola i šta on donosi u igri. On je jedan od najzabavnijih igrača s kojima možete da igrate.
Majk Meloun ima i neobično objašnjenje zašto je Jokić takav kakav jeste.

– On je rastao s loptom u rukama kao bucmasti plej i zato danas tako suvereno njome vlada iako igra na poziciji centra.

– Mnogo je zabavno igrati s njim. Voli da dodaje loptu i ne zanima ga ko postiže koševe, već samo pobeda tima. Sjajan je saigrač – mišljenje je iskusnog i dokazanog NBA asa Keneta Ferida.

Organizator igre Nagetsa Džamir Nelson pre dve godine nije štedeo komplimente kada je govorio o Srbinu.

– Mislim da je Jokić najbolji asistent među visokim igračima u istoriji. Mlad je, na početku karijere, i čeka ga toliko toga. Konstantan je, postaje lider i igrač na koga se oslanja ceo tim.

Neke od najlepših rečenica na adresu Nikole Jokića uputio je NBA trener Frank Vogel. Impresioniran onime što je video, jednom prilikom je izgovorio:

– Jokić igra savršenu košarku. On kreira taj element prostranstva u napadu sa čime je veoma teško izboriti se.
Uz konstataciju da je reč o jednom od najvećih otkrovenja u NBA poslednjih godina, španski visoko kotirani časopis „El Mundo” je početkom 2019. godine posvetio Jokiću celu stranu. Tekst počinje rečenicom da u eri „fizičke košarke” i brzine iznad svega ostalog, pažnju još više privlači „jedan tip nezainteresovanog izgleda, bez želje da zakucava, koji nema tetovaže, ali može da prevede loptu kao Vlade Divac i da asistira kao Arvidas Sabonis”. U nastavku sledi objašnjenje da je reč o „srpskom gigantu” Nikoli Jokiću, koji ima „višak stomaka”, ali pre svega „višak talenta”. Španci s neskrivenim divljenjem konstatuju i sledeće: Jokić je košarkaš u modi, koji i u ovoj sezoni postiže više tripl-dablova nego što ima skokova.

Ali Nikola Jokić ne bi bio to što jeste da nije i ovog statističkog podatka: u sezoni koja je u toku njegov šut, uključujući i trojke, prelazi 50% uspešnosti.

Snaga mašte

Činjenica, opipljiva i teško oboriva, jeste i to da Nikola Jokić u ovom času igra košarku svog života. Snagom svoje mašte raspršio je za tili čas kreativnu pustoš na terenima NBA lige, podigao zabavu pod krovom NBA cirkusa na viši nivo i učinio da se zbog njega dolazi na tribine.

– Neverovatan je! On postiže mnogo koševa i svaki od njih je drugačiji, nikad isti. Jednom zavrne sijalicu, drugi put odigra odbojku, onda zabode trojku. Formacijski je centar, a u glavi plej. Ono što radi danas nekada su mogli samo Divac i Ćosić – podseća Željko Lukajić.

Vladimir Kuzmanović, nekadašnji reprezentativac i košarkaški internacionalac, danas uvaženi TV komentator, sve vidi drugim očima.

– Jeste, ali Divac je to radio u neuporedivo moćnijoj konkurenciji. NBA košarka je nešto što zapravo ne gledam. Odavno je zabava miliona, a ne košarka. Mene lično ne fascinira podatak da je neko postigao 40 ili 50 koševa. Neću pasti na teme ni ukoliko stigne vest da je neko to učinio 200 puta. Utakmica traje duže nego u Evropi, u igri je sve podređeno ideji da sve što se događa na terenu bude zabavno širokim masama.

Vladimir Kuzmanović, međutim, ne propušta da kaže sledeće:

– U tu celu priču Nikola Jokić se sjajno uklopio, što ne iznenađuje jer je reč o momku visokog koeficijenta inteligencije i talentovanom košarkašu koji se retko sreće. Drago mi je da postoji takav igrač. Moguće je, sasvim moguće da sutra bude ono što danas njegov klub s njim projektuje, a to je lider ekipe koja bi trebalo posle puno godina da napravi veliki uspeh. Pod jedan, plasman tima u plej-of.

Nikola Jokić je, nema sumnje, jedno od najvećih otkrovenja NBA poslednjih godina. Mediji iz sveta, ne birajući komplimente, uveravaju košarkašku planetu da Jokić ima sopstveni stil, ali i podsećaju da neka od njegovih dostignuća nisu viđena godinama u NBA. Na primer, 30 poena, 15 skokova i 17 asistencija protiv Milvoki Baksa za samo 14,33 minuta. Bio je to, podsetili su, najbrži tripl-dabl ikada ostvaren… Ili šut bez promašaja, kao Vilt Čemberlen pre pola veka.

I njegov mentalitet je nešto što ga u prostorima s one strane bare čini posebnim i nadasve simpatičnim. Laloški miran, čak i engleski govori s naglaskom u kojem je sve, kao i njegova Vojvodina, ravno do mora. Ona priča o tome da je ležernija varijanta Darka Miličića zapravo nije slučajnost

Ima, međutim, i onih koji u miljeu košarke i onome oko košarke osporavaju čudesne košarkaške moći sjajnog Somborca, koji pričaju i pišu da Nikola Jokić igra na talenat i da se služi prenošenjem odgovornosti na druge u situacijama otvorenih šuteva, da je ležernija varijanta Darka Miličića, odnosno njegova trenutno za nijansu uspešnija verzija. Da li je baš tako ili je, uprkos svemu, Nikola Jokić košarkaš sposoban za sve, pa i za poteze koji se nazivaju osmim čudom sveta, presudiće vreme. U međuvremenu će se prepričavati kako je srpski as pre dve nedelje, poput plejmejkera, prošao svog čuvara, slave željnog Laurija Markanena, uz prenos lopte oko struka pre nego što je fauliran poentirao, i to u utakmici u kojoj je Denver doživeo poraz od Čikaga, a on svojim potezima bio magija velike predstave.

Uprkos različitim mišljenjima, nemoguće je ne konstatovati da je Jokić atipičan košarkaš, i to ne samo NBA karavana. Neke kockice na njegovom putu od trnja od zvezda naprosto su se sklopile u čudesnu celinu. Jedna od njih je i ta da su za ostvarenja Nikole Jokića, osim njega samog, podjednako zaslužni klub i trener, koji čvrsto stoje iza njega. Koliko god to zvučalo prozaično i na neki način čudno, pa i neverovatno, i u NBA ligi je jako važno da li te trener voli ili ne voli. Nikola ima sreću da je ljubimac, i to s razlogom, onoga ko o svemu odlučuje. U celu priču uklapa se i ambicija kluba da konačno ove godine stigne do plej-ofa. Na tom putu, podsećamo, Denver je prošle sezone zaustavio Portland. Ove godine napravljen je nukleus tima od mlađih igrača u kojem se Jokić sve više iskazuje i dokazuje kao nesebičan lider. Da klub i trener čvrsto stoje iza njega, i da s njim planiraju budućnost, jedan od dokaza je i famozni petogodišnji ugovor sa sumom od 148 miliona dolara.

Investicija od 148 miliona dolara

– Njegove brojke i šou na terenu opravdavaju investiciju od 148 miliona – poručuju iz Denvera, ne krijući da sa srpskim košarkašem imaju specijalni program na duže staze.

Prosek od 19,2 poena, 10,2 skoka i 7,5 asistencija je ono čime mašu u Denveru, ali i u šta upiru prstom dobronamerni izveštači iz sveta. Druga stvar koja ove sezone ide naruku Nikoli Jokiću jeste promena kriterijuma suđenja u NBA. Uprkos činjenici da je Somborac sjajno fizički pripremljen, u duelima s NBA centrima nailazio je prethodnih sezona često na zid. U novoj verziji, kada više nije dozvoljen onaj do juče uobičajen tvrd kontakt, Jokić je u velikoj prednosti i on to više nego vešto koristi za postizanje koševa, koji publiku na tribinama dovode do delirijuma. Treća stvar zarad koje je ono što drugi nisu jeste taj njegov čudesni mentalni sklop zasnovan na postulatu i sportski časnom vaspitanju da ne postoje velike i male utakmice, veliki ili mali rivali, već samo takmičarski mečevi u kojima se mora pružiti maksimum. Publika, klub i saigrači su ovu vrlinu prepoznali u nastupima Jokića i zato on uživa i dodatno poštovanje.
I njegov mentalitet je nešto što ga u prostorima s one strane bare čini posebnim i nadasve simpatičnim. Laloški miran, čak i engleski govori s naglaskom u kojem je sve, kao i njegova Vojvodina, ravno do mora. Ona priča o tome da je ležernija varijanta Darka Miličića zapravo nije slučajnost. Veza postoji, ali ne i potvrda izrečene teze. Strahinja, najstariji Nikolin brat, izuzetan je prijatelj nekadašnjeg NBA košarkaša iz Vršca, toliko dobar da je Darko, dok je igrao u Americi, svojevremeno najstarijeg Jokića o sopstvenom trošku upisao na fakultet u Detroitu. Kada se Darko Miličić preselio u Orlando, S. Jokić je prestao da studira, ali je danas, zajedno s trećim bratom, podrška Nikoli Jokiću na svakom američkom koraku. Zapravo, više nego dragocena podrška, jer je kroz karijeru Darka Miličića shvatio šta su sve zamke NBA lige i šta njegov brat Nikola ne bi trebalo da čini. Uopšte ta čvrsta porodična veza je jedna od bitnih stvari koje karijeru Nikole Jokića za sada uspešno kanališu. Uostalom, još dok je igrao u Beogradu, pomenuti brat je svoju tadašnju devojku preselio iz Novog Sada u srpsku prestonicu kako bi Nikola funkcionisao u krugu zdrave porodične atmosfere i uz jelovnik bez bureka, čizburgera i hamburgera, čipsa i koka-kole…

Nikola i u Denveru, što se Amerikancima izuzetno dopada, ima tu zdravu porodičnu atmosferu, s tim što mu je sada pored braće oslonac i devojka, s kojom je u dugoj vezi. Reč je o dvadesettrogodišnjoj Somborki Nataliji Maćešić, nekadašnjoj odbojkašici ekipe CVS Sombor dokazanoj u ulozi dizača. Zahvaljujući univerzitetskoj stipendiji, pre Nikole je stigla u Ameriku i u međuvremenu završila studije…

Denver je na draftu 2014 s pozicije 41 izabrao Nikolu Jokića i, čini se, napravio potez veka. Bolje upućeni u NBA prilike kazuju da je to ono što je promenilo ne samo život stasitog Somborca već menja i budućnost Denvera, tima koji nikada nije bio šampion. Denver je danas lider na Zapadu uprkos povredama nekoliko važnih igrača. Dirigentska palica je u rukama Jokića. Onog momenta kada su ga birali, čini se da nisu bili ni svesni da su zapravo izvukli „sedmicu”. Ima i onih koji već danas Jokića porede s Medžikom Džonsonom, Karimom Abdulom Džabarom… Da bi ih Jokić i stvarno dostigao, neophodno je bilo da povuče neke konkretne poteze i ispravi ono što je bio njegov (najveći) problem. Od debeljuce, Jokić je izrastao u zver zahvaljujući klupskim trenerima zaduženim za fizičku pripremu. Jokićevu telesnu težinu smanjili su za 18 kilograma, ali su uspeli i u tome da lucidni Somborac zadrži brzinu i hitrinu.

Jedan od tri trenera je i čovek naše gore list. Reč je o Ognjenu Stojakoviću, nekadašnjem kondicionom treneru FMP i Crvene zvezde. I on i njegove kolege Stiv Hes i Filipe Ajhenverger naizmenično su provodili vreme s Nikolom na njegovom imanju pored Sombora u periodu od 21. aprila do 20. septembra, dakle u vreme kada NBA igrači imaju prostor da rade na sebi. U biografiji N. J. ovaj period naslovljen je kao „prevrtanje traktorskih guma”.
Malo je košarkaša iz NBA lige koji se mogu pohvaliti da im je prvi trener kluba, u ovom slučaju Majk Meloun, došao u kućnu posetu, u Evropu. Nikola je i to doživeo u leto 2017. Šta mislite da li se sve slučajno dogodilo? Naravno da nije.

Kad asistiram, usrećim dvojicu

Nikola je, u svoj svojoj posebnosti, najviše zbunio gazde i na novac alave Amerikance kada je pričajući o sebi i svojim košarkaškim snovima izgovorio rečenicu:

– Kada sam bio klinac, moj san nije bio da potpišem veliki finansijski ugovor, već da osvojim šampionski prsten.
Ameriku je zbunio izjavom zašto više voli da asistira nego da sam pogodi koš.
– Zato što kada asistiram, umesto jednog, usrećim dva čoveka. Onog koji je postigao koš i sebe zarad efektnog dodavanja.

Da li zbog toga ili zato što se dobro razumeju u košarku, tek američki novinari bez zadrške tvrde da će Srbin vrlo brzo nadmašiti slavu igrača koji su obeležili istoriju Denvera, a među njima su, da ne bude zabune, zvezde poput Dejvida Tompsona ili Karmela Entonija, odnosno Čonsija Bilapsa. Možda i onu šestoricu velikana ovog kluba čiji je dres podignut u „Pepsi areni”. Jokićev je, kažu, sledeći.

A koliko ozbiljno u Denveru misle, dokaz je i to što su projekciju budućnosti kluba u čijem je sastavu i Nikola Jokić poverili Litvancu Arturasu Kornišovasu, generalnom menadžeru kluba. On je taj koji ima obavezu da pokuša da stvori šampionsku ekipu oko Jokića.

– Ništa nije slučajno. Jokić zna da u ovom času prisustvo Kornišovasa mnogo znači. Reč je o nekadašnjem asu kome je trener bio Duda Ivković i koji je igrao u istom timu sa Sašom Đorđevićem. Taj naš srpski košarkaški karakter i mentalitet je u genima i Nikole Jokića, čemu Kornišovas zarad iskustva sa Srbima zna da se prilagodi mnogo bolje od drugih. Očigledno je da vrednost i ključ uspeha takve saradnje prepoznaju i u Denveru kad su spremni da budućnost kluba i želju da se domognu plej-ofa, a onda možda i titule, grade na vanserijskim mogućnostima i košarkaškom umeću srpskog asa – govore dobro obavešteni.

Da Kornišovas taj cilj radi s puno energije i dobre volje, može se naslutiti i kroz rečenice koje izgovara kad je u pitanju Nikola Jokić.

– U budućnosti on će postati najbolji igrač Denvera u istoriji. Ako ovako nastavi, ni titula jednog dana neće biti daleko. A njegov san je baš to, šampionski prsten.

A da li će u međuvremenu igrati i za reprezentaciju Srbije? Prošle godine je, kao i nekih prethodnih sezona, od te avanture odustao. Sam ili na nagovor drugih, u ovom času najmanje je bitno. Bilo je sa srpske strane ljutnje, preterane ostrašćenosti, teških reči… Prednjačili su navijači. Selektor Saša Đorđević, uprkos knedli u grlu, kad god se povede priča o Jokiću, izgovara rečenicu koju sada i beogradski vrapci znaju:

– Igrači koji olako shvate poziv za reprezentaciju, ne shvataju zašto će im biti žao jednog dana, jer ne žališ za onim što si uradio, nego za onim što nisi.

Jokić je nosio sprski dres 2014. na šampionatu sveta u Španiji. Bio je srećan i ponosan zbog osvojenog srebra. Dejan Milojević, njegov trener u Megi, oduvek je isticao jedno:

– Nikola je patriota i igraće za reprezentaciju.

Selektor Đorđević i njegov štab očekuju da će Jokić biti u sastavu na SP u Kini ove godine. Naravno, uz uslov da se Srbija kvalifikuje.

– Olako sudimo. Voleo bih one najglasnije, one koji o svemu najmanje znaju, a najžešće pljuju da makar na tren obuju Jokićeve cipele pa da onda vide kako je. Uzeo je predah i sada je toj priči kraj. Ubeđen sam da će ubuduće nositi dres reprezentacije – kategoričan je Željko Lukajić.

Sead Krdžalić, stručnjak za fizičku pripremu koji je radio s mnogim NBA zvezdama, kaže:

– Ne pratim trenutna događanja, ne znam zapravo šta se događa i šta je prava istina. Znam, međutim, da svi oni igrači koji imaju želju da naprave ozbiljnu NBA karijeru, pogotovo oni koji tek krče put slave, leto ne koriste za odmor, već za neke druge stvari. Iz kluba odlaze s porukom: sada imaš prostor i vreme da radiš na sebi. Ne misli se samo na fizikaliju, već i na tri do četiri nedelje rada, pa ako treba i više, na ispravljanje onoga što se zove nedostatak u tehničko-taktičkoj obučenosti.

Ako je suditi po rečima Jovice Antonića, trenera srpske reprezentacije i prvog pomoćnika Saše Đorđevića, Jokić će i ovog leta dobiti poziv za nastup u nacionalnoj selekciji.

– On sam odlučuje. I bira. Na jednoj strani mu se pruža šansa da bude predvodnik reprezentacije i idol nacije u zemlji iz koje potiče, a na drugoj…

U ovom trenutku priča o Nikoli Jokiću ne ostaje slučajno nedorečena i nezavršena jer je Jokić, uprkos svemu, tek na početku.

Igraće i na Ol star utakmici

Nikola Jokić, as Denvera, nije dobio dovoljan broj glasova navijača za predstojeći Ol star vikend u Šarlotu, 17. februara. Međutim, to ne znači da neće najzad debitovati na spektaklu koji po pravilu i tradiciji okuplja sve zvezde NBA.
– Način biranja je smešan. Ispada da na Ol star vikendu ne nastupaju najbolji, već igrači čiji klubovi imaju najviše navijača. U toj priči Jokić je bio u debelom minusu, s obzirom na to čiji dres nosi. Zato je dobio manji broj glasova nego što je potrebno. Međutim, pošto je on to što jeste, NBA neće, siguran sam, dozvoliti da tako spektakularan igrač ne bude prisutan na onome što se zove NBA spektakl – kaže Željko Lukajić.
Gotovo je sigurno da će Jokić igrati u Šarlotu. Kako? Navijači su izabrali prve postave u svakom timu. Rezerve, po sedam igrača u svakoj ekipi, izabraće treneri NBA klubova. A oni su, ako budu radili po savesti, na strani Jokića. Da li i jesu, saznaće se 31. januara.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar