ONANIJA ISPOD KOŠA: Nova košarkaška priča počinje 24. novembra

ONANIJA ISPOD KOŠA: Nova košarkaška priča počinje 24. novembra

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT


Šta bi bilo kada bi revolucionarni predlog našeg selektora ugledao svetlost dana? Đorđević košarkašku Evropu zapravo samo podseća na ono što se događalo u NBA kada je postojao problem. Kao odgovor na nezadovoljstvo zbog odluka i tako savršene NBA birokratije, dogodio se – lokaut

Što je bilo, bilo je. Nova košarkaška priča s oznakom porekla i kvaliteta „made in Serbia” počinje 24. novembra. Tog dana srpska košarkaška reprezentacije, utakmicom protiv Austrije u beogradskoj dvorani „Aca Nikolić”, započinje ciklus kvalifikacija za SP 2019. u Kini od 31. avgusta do 15. septembra. Naravno, s namerom da bude najbolja i da za dve godine otputuje u najmnogoljudniju zemlju sveta i, po dobroj staroj navici – osvoji medalju…
– Glupost. Da je u celoj priči sportske pravde i istinskih sportskih motiva, Srbija ne bi ni igrala kvalifikacije – izričit je Vladislav – Lale Lučić, trofejni srpski stručnjak i čovek koji je više od šest decenija, na ovaj ili onaj način, prisutan u evropskoj košarci.
– Reč je o reprezentaciji, podsetiću, koja je, otkako igra pod imenom Srbije, osvojila medalje na svim velikim takmičenjima i kao takva trebalo bi da ima direktnu prohodnost na Svetsko prvenstvo. Međutim, ta pravila, koja su bila oličenje sportske filozofije, više ne važe. Neprihvatljiv rat sujeta ljudi koji vode FIBA i Evroligu darovao je evropskoj košarci, između ostalog, besmislene kvalifikacije, koje su u apsolutnoj koliziji sa interesima sporta.

Može im se. Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. U prevodu, novi ciklus košarkaških kvalifikacija, s nizom novina, nije ništa drugo do prepisana ideja onoga što godinama za dobrobit najvažnije sporedne stvari na svetu čine FIFA i UEFA, krovne fudbalske organizacije, koje su kvalifikaciona takmičenja za kontinentalna ili svetska prvenstva, uz manje ili više atraktivne sportske predstave, pretvorila u fantastično moćnu finansijsku priču, sa zaradama koje uz mnoge druge aktivnosti služe i za punjenje kasa nacionalnih saveza.
FIBA je, da bi sve bilo apsolutno jasno, zamislila da se, po ugledu na fudbalske UEFA kvalifikacije, nacionalne košarkaške selekcije okupljaju ponedeljkom i da odigraju dve utakmice, odnosno da se raziđu narednog utorka, i to u terminima: novembar 2017, februar 2018, jun-jul 2018, avgust-septembar 2018, novembar-decembar 2018. i februar 2019. godine.

Egzibicija
Za ovakvu vrstu egzibicije, NBA i Evroliga, čini se s pravom i uz dosta košarkaških razloga, nemaju razumevanja. Tim pre jer košarka, makar i kad preuzima najbolje iz najboljih namera, nije fudbal.
– Sve ovo je istina, uz još jedan dokaz da su u celoj priči malo pobrkani lončići – tvrdi Marin Sedlaček, košarkaški pregalac i skaut Filadelfije.
– Najprostije rečeno, FIFA i UEFA kontrolišu klupska fudbalska takmičenja, što nije slučaj s FIBA, tako da ideja o većoj zaradi i neuporedivo moćnijem obrtu novca koji bi pristigao iz marketinga, a kroz novi način takmičenja, zapravo u startu pada u vodu. Krucijalno pitanje je ko će od sponzora, ukoliko se neko uopšte i odluči za tako nešto, učestvovati u svemu kad nacionalne košarkaške selekcije ne igraju kvalifikacije u najboljim sastavima. Gubitak je, dakle, dvostruk. Neće biti novca u sumama koje se priželjkuju, a izostaće, što je neuporedivo bitnije, kvalitet i atraktivnost takmičenja. Jasno je, dakle, da sve ovo što se trenutno događa u svetskoj košarci zapravo ne donosi košarci ništa dobro.

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Ovu nečuvenu antisportsku predstavu serviraju samoživi i do bola sujetni ljudi iz sveta košarke, kojima zbog nerazumevanja sporta zapravo i nije mesto tu, ocenjuje Vladislav Lučić

A događa se – apsurd! Dotle su, na veliku žalost košarkaškog sveta, ljudi iz FIBA mogli da dobace. Međutim, nekada davno, krajem osamdesetih prošlog veka, priča je bila drugačija. Tada je napravljen revolucionarni dogovor između FIBA i NBA: Dejvid Štern i naš (a svetski) Bora Stanković potpisali su istorijski ugovor po kojem su pravo igranja na Olimpijskim igrama, odnosno svetskim i evropskom šampionatima dobili, do tada zbog milionskih ugovora anatemisani NBA igrači.

Sukob
Ugovor i dogovor Šterna i Stankovića, dva autoriteta unutar svetske košarke s pregršt znanja i bez mrvice sujete, bio je takav da čak i nedodirljivi a nestvarno moćni NBA klubovi, s još moćnijom organizacijom iza sebe, nisu mogli da zabrane učešće svojim igračima (profesionalcima) na najvećim takmičenjima (kao fol) amatera. Imali su, misli se na NBA klubove, i bukvalno obavezu da 45 dana pre početka Olimpijskih igra ili svetskih prvenstava oslobode svih obaveza evropske košarkaše koji dobiju poziv selektora svog nacionalnog tima.
Sada je priča savim druga. S „takmičarskim reprezentativnim prozorima”, sve naglašeniji sukob FIBA i Evrolige doveo je evropsku košarku, ali i sve selektore evropskih reprezentacija u bezizlaznu situaciju, što nikad nije bilo toliko vidljivo kao ovog trenutka, uoči starta kvalifikacija za SP u Kini 2019. I pre je bilo otkaza iz ovih ili onih razloga, ali danas je suština u činjenici da će poziv selektora dobiti oni košarkaši koji neće moći da se odazovu.
– U nebranom smo grožđu – priznaje glasno Jovica Antonić, pomoćnik selektora srpske košarkaške reprezentacije.
– Ne samo mi. U istom problemu su zapravo sve evropske ekipe, pogotovo one koje imaju kvalitet. Kad to kažem, mislim na selekcije kojima pečat na kvalitet igre donose vrhunski košarkaši, koji sada zarad svojih klupskih obaveza u moćnim evropskim ekipama, kao i NBA klubovima, neće biti u poziciji da u kvalifikacijama nose dres s nacionalnim obeležjima. Ali to je realnost evropske košarke. Kako ćemo konkretno i sa koliko uspeha 10 novih igrača pripremiti za važan ciklus takmičenja, jedino mi znamo.

Kao primer velikog apsurda mogla bi da posluži situacija u kojoj se, između ostalih, nalazi reprezentacija Francuske.
Oni, podseća Marin Sedlaček, imaju 12 sjajnih NBA igrača. I niko od tih asova neće biti u sastavu u predstojećim kvalifikacijama. Igraće, dakle, neki drugi momci. Ali šta će se dogoditi ukoliko se Francuzi, uprkos svemu, i zaista plasiraju na SP, odnosno da li će njihov selektor u Kinu povesti tim koji se kvalifikovao ili onaj koji je neuporedivo kvalitetniji, a koji igra u NBA?
Ili, pita se ne bez pravog razloga Marin Sedlaček, šta to košarka dobija, a pravo pitanje je zapravo koliko uistinu gubi ukoliko dojuče moćne i košarkaški prepoznatljive nacije s drugim, trećim ili ko zna kojim po kvalitetu nacionalnim timom ne prođu kvalifikacije, što je sa sportskog aspekta sasvim moguće.
– Na najvećoj smotri, a za košarku Svetsko prvenstvo to uistinu jeste, moraju da učestvuju isključivo najbolji. Bez njih svaki veliki događaj biće manje događaj, a daleko više teatar apsurda. Ovu nečuvenu antisportsku predstavu serviraju samoživi i do bola sujetni ljudi iz sveta košarke, kojima zbog nerazumevanja sporta zapravo i nije mesto tu – mišljenje je Vladislava Lučića.
Da se svi selektori, pa i naš Aleksandar – Saša Đorđević, sa svojim saradnicima trenutno nalaze u lavirintu idiotarije košarkaške birokratije, ubeđene da sve zna, dokaz je i to što su nekada najbitniji kriterijumi za poziv u nacionalni tim, dakle kvalitet i perspektivnost, sada u zapećku jer će se zarad novih pravila takmičenja reprezentacija jedne države ubuduće sastavljati po principu ko može i ko je zdrav.
– Imamo trenutno dvadesetak igrača u NBA i klubovima Evrolige – podseća Jovica Antonić. – Niko, sasvim je moguće, od njih neće igrati kvalifikacije jer zapravo ne postoji neko ko može da naredi klubovima da puste igrače da se odazovu pozivu selektora.

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Spisak želja
Đorđević je objavio spisak onih koje bi, čak i na startu kvalifikacija, želeo da ima na okupu. Jasno je, naravno, da za duele sa Austrijom 24. i Gruzijom 27. novembra u dvorani „Aleksandar Nikolić” neće moći da računa na NBA asove (Jokić, Bogdanović, Teodosić, Bjelica, Marjanović…). Da li će samo oni izostati, u ovom času niko ne zna. Čak ni selektor, na čijem spisku su, uprkos svemu, i: Branko Lazić, Nikola Jovanović, Nemanja Dangubić (Crvena zvezda), Marko Gudurić (Fenerbahče), Vasilije Micić (Žalgiris), Dejan Musli, Nemanja Nedović, Dragan Milisavljević (Unikaha), Nikola Milutinov (Olimpijakos). A reč je o profesionalcima u velikim evropskim klubovima, koji osim dobre volje, nemaju nijedan razlog da oslobode igrače profesionalnih obaveza, odnosno da rade u korist svoje štete.
Aneks na apsurd je istina da će mnogi košarkaši, ukoliko se odazovu, možda doći u poziciju da trpe sankcije u klubovima u kojima zarađuju novac kao profesionalci.
– Sve ovo je nedopustivo nekorektno i, moram reći, bezobrazno prema košarkašima reprezentativcima, koji se sada nalaze između čekića i nakovnja, između klupskih profesionalnih obaveza i neizmerne želje da igraju za nacionalni tim. I to sve samo zato što neko svoje frustracije i neznanje sada prebija preko leđa igrača. FIBA nije smela da dovede košarkaše pred svršen čin sa očiglednim, a nesagledivim negativnim posledicama – kategoričan je Jovica Antonić.
Ni klubovima neće biti lako – ukoliko dozvole svojim prvotimcima da igraju za nacionalni tim, biće oslabljeni u takmičenjima od kojih uistinu žive. U suprotnom, dežurni dušebrižnici mogli bi konkretno našu Crvenu zvezdu ili neki sličan klub u Evropi da svrstaju u nacionalne izdajnike.
– Ovo nije pojedinačna priča, već globalni problem – reči su našeg selektora Aleksandra Đorđevića. – Situacija u kojoj se svi zajedno nalazimo jednostavno nije dobra.

Kako ćemo konkretno i sa koliko uspeha 10 novih igrača pripremiti za važan ciklus takmičenja, jedino mi znamo, kaže Jovica Antonić

Logično pitanje koje se nameće jeste da li iz ovog začaranog lavirinta postoji izlaz? Odgovor glasi: naravno da postoji.
Srpski selektor Aleksandar Đorđević apeluje na razum, uz javni poziv da sve košarkaške organizacije i institucije sednu za isti sto i donesu smernice kojim putem bi trebalo da ide evropska košarka, odnosno kako bi trebalo da izgledaju takmičenja nacionalnih selekcija na kontinentu za opštu dobrobit.
Da li će i pored nesumnjivog autoriteta Saše Đorđevića takav način razmišljanja prihvatiti drugi u Evropi, još se ne zna. Ne zna se ni šta bi bilo kada bi se dogodilo da jedan drugi, daleko revolucionarniji predlog našeg selektora ugleda svetlost dana. Đorđević košarkašku Evropu zapravo podseća na ono što se događalo u NBA kada je postojao problem. Kao odgovor na nezadovoljstvo zbog odluka i tako savršene NBA birokratije, dogodio se – lokaut. Dogodila se, istina, tada i košarka, pa je zato predlog Saše Đorđevića, čini se, zapravo ključ za vrata iza kojih se krije rešenje.
– Izvolite, sedite i dogovorite se. Ima načina da se osmisli najbolji mogući sistem takmičenja – poručio je evropskim „trasopiscima košarkaške budućnosti” Aleksandar Đorđević, pod čijom je dirigentskom palicom, uz bezbroj uzbuđenja, srpska reprezentacija igrala finale SP 2014. godine, zatim polufinale (2015) i finale šampionata Evrope (2017), kao i finale na Olimpijskim igrama 2016.

Kritike
Odluke FIBA jednako oštro, uz naglašeno nerazumevanje odluka koje vode u sunovrat, kritikovali su i drugi evropski stručnjaci od imena i s prepoznatljivim košarkaškim kredibilitetom. Konkretno Željko Obradović, Etore Mesina, Šarunas Jasikivičijus… Svi oni više nego dobronamerno predlažu da posle svega FIBA, NBA i Evroliga naprave zajednički kalendar, ali u korist košarke, a koji će, što je veoma bitno, biti dobar i za igrače. Željko Obradović, najtrofejniji evropski trener, kroz ceo slučaj još jednom dokazuje koliko poštuje one koji zabavljaju publiku i čine predstavu velikom, i u to ime predlaže da najzad i na Starom kontinentu košarkaši kroz svoje udruženje utiču na to kakva će imati prava. Ukoliko bi se sve ovo i dogodilo, sigurno je da bi FIBA u tom slučaju morala da menja ploču i potraži rešenja za dobrobit svih u košarkaškom sportu.
Narednog leta, zahvaljujući genijalcima iz FIBA i Evrolige, neće biti velikih košarkaških takmičenja, pa ni Evropskog prvenstva, koje se sada, umesto svake druge, igra svake četvrte godine. Zbog svega, sledeći izazov za našeg trofejnog selektora i njegov stručni štab, odnosno reprezentativce, jeste Mundobasket 2019. godine.

Krucijalno pitanje je ko će od sponzora, ukoliko se neko uopšte i odluči za tako nešto, učestvovati u svemu kad nacionalne košarkaške selekcije ne igraju kvalifikacije u najboljim sastavima. Gubitak je, dakle, dvostruk, kaže Marin Sedlaček

Naravno, uprkos svim nedaćama i glupostima FIBA, niko ne sumnja u uspeh srpskog tima. Bilo bi, međutim, mnogo lepše da se ove kvalifikacije, ako se već igraju, igraju u nekom drugom terminu. I da Đorđević, na radost srpskih ljubitelja košarke, na raspolaganju ima kompletan tim, tj. i Marka Simonovića (Zenit) i Bogdana Bogdanovića (Sakramento Kings) i Branka Lazića (Crvena zvezda) i Vasilija Micića (Žalgiris) i Marka Gudurića (Fenerbahče) i Ognjena Kuzmića (Real Madrid) i Bobana Marjanovića (Detroit Pistons) i Miloša Teodosića (Los Anđeles Klipers) i Nikolu Kalinića (Fenerbahče) i Nikolu Jokića (Denver Nagets)…
Tada ni one loše odabrane sudije s letošnjeg EŠ, što je takođe bila jedna od neoprostivih gluposti i nepromišljenosti FIBA, ne bi mogle da zaustave „orlove” na putu do uspeha. FIBA je očigledno u fazi velike kreativne krize i dekadencije. Šteta je za košarku nemerljiva. Košarkaši i košarkaški stručnjaci, ničim izazvani, sve više postaju žrtve foteljaša FIBA, njihovog košarkaškog (ne)znanja i lošeg ukusa. Zbog svega i konstatacija: za evropsku košarku, koja je sebe dovela u ovakvu jeftinu situaciju, nije toliko strašno što krade tuđe ideje, već što ljudi koji vode košarku u Evropi nemaju sopstvene.

SRBIJA U KVALIFIKACIJAMA

Srbija je u kvalifikacionoj grupi G sa Gruzijom, Nemačkom i Austrijom. Posle prve faze, tri najbolja tima iz grupe nastavljaju takmičenje. U drugoj fazi kvalifikacija, naša selekcija odmeriće snage s timovima iz grupe H, u kojoj su Grčka, Izrael, Velika Britanija i Estonija. Tri od šest reprezentacija viziraće pasoše za Kinu i izboriti plasman na SP.
Izabranici Saše Đorđevića kvalifikacije otvaraju 24. novembra protiv Austrije. Tri dana kasnije, 27. novembra, takođe u dvorani „Aleksandar Nikolić”, protivnik je selekcija Gruzije.
– Činimo sve da ove susrete dočekamo u što jačem sastavu – kaže Jovica Antonić. – Bitno je da u celoj priči nailazimo sve više na (ne)razumevanje klubova u Evropi u kojima igraju naši asovi.
U to ime već se zna da Nedović, Milosavljević i Musli neće obući majicu Srbije na utakmici sa Austrijom. Međutim, španska Unikaha je dozvolila svojim asovima da se pridruže reprezentativcima Srbije za duel s Gruzijom 27. novembra. Stefan Birčević je opet u drugoj situaciji. Od turskog kluba dobio je dozvolu da igra prvi meč, uz obavezu da se vrati u Istanbul jer njegov klub u istom terminu ima važan meč turskog šampionata.

RASPORED

24. novembar – 1. kolo: Nemačka – Gruzija, Srbija – Austrija
27. novembar – 2. kolo: Austrija – Nemačka, Srbija – Gruzija
22. februar – 3. kolo: Nemačka – Srbija, Austrija – Gruzija
25. februar – 4. kolo: Gruzija – Nemačka, Austrija – Srbija
29. jun – 5. kolo: Gruzija – Srbija, Nemačka – Austrija
2. jul – 6. kolo: Srbija – Nemačka, Gruzija – Austrija

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar