POVRATAK NA TRON

Ovog meseca održaće se dva bokserska meča u teškoj kategoriji, koji su od velikog značaja za budućnost sporta. Već u subotu u ringu će se naći Amerikanac Dionti Vajlder i Kubanac Luis Ortiz, ulog je titula u WBC kategoriji. Druga borba je zakazana za kraj meseca, 31. marta. Rukavice ukrštaju Novozelanđanin Džozef Parker i ponos Britanije, Entoni Džošua. Ova borba doneće prvi put ujedinjenje četiri pojasa WBA, WBO, IBF i IBO

Da bi se razumela važnost predstojećih borbi, treba se vratiti malo u prošlost kada je sve počelo da se urušava.

Sada već davnih devedesetih, teška divizija je proživljavala jedan od svojih zlatnih perioda. Pored čuvene divizije koju je predvodio besmrtni Muhamed Ali, smatra se jednom od najboljih u istoriji. Neverovatan broj kvalitetnih boraca je tada pretendovao na sam vrh. Dobro poznati Majk Tajson je početkom te decenije privukao ogromnu pažnju na sebe. Dvadeset i tri godine star, oko svog struka je nosio šampionske pojaseve WBA (Svetska bokserska asocijacija), WBC (Svetski bokserski savet) i IBF (Međunarodna bokserska federacija), najprestižnije nagrade. O kvalitetu tadašnjeg boksa govori to da niko sa sigurnošću nije mogao da tvrdi ko je najbolji. Prva polovina devedesetih uskratila je ljubiteljima mečeve Majka Tajsona sa Holifidom i Bouvijem.

Razlog tome nisu sportske prirode, već to što je Gvozedni Majk osuđen za silovanje i narednih par godina proveo je iza rešetaka. Na sceni je bio i vremešni Džordž Forman, koji je uspeo da postane šampion sa četrdeset i pet leta. Taj period iznedrio je Evandera Holifilda, jedinog u istoriji koji je objedinio titule u kruzer i teškoj kategoriji. Nakon perioda provedenog u zatvoru, Tajson se vratio u ring. Drugi meč između Tajsona i Holifilda ušao je u anale boksa. Tajson je u jednom trenutku, ne jednom, već dva puta ugrizao Holifilda i otkinuo mu parče uva. Posledice su bile brutalne za Majka. Oduzeta dozvola i novčana kazna od tri miliona dolara. Završetak decenije doneo je borbe između Holifilda i Lenoksa Luisa. Veliki ulog, tri najprestižnije titule su bile u igri -WBC, WBA i IBF. Prva borba je bila kontroverzna, završena bez pobednika. U drugoj, pobedu je odneo Lenoks Luis, uspevši da objedini titule. Kalendarski devedesete bile su gotove, ali spuštanje zavese na tu briljantnu eru dogodilo se 2002. godine kada su se u ringu našli Lenoks Luis i Majk Tajson, nokautom meč je dobio Luis, koji se povukao naredne godine.

Na scenu stupaju braća Kličko, Vladimir i Vitalij, koji će vladati boksom više od deset godina. Dominacija je dosta uticala na srozavanje teške kategorije, ali postojalo je još faktora. Boks je nekad imao samo osam titula prvaka sveta. Želja za novcem dovela je do podele u čak sedamnaest kategorija. Nije to bila tvorevina dvehiljaditih, već dosta ranije. Svet je imao četiri prvaka sveta. Ugled boksa, koji se ionako kroz istoriju borio sa rasizmom, mafijom i još uvek prisutnom korupcijom, u potpunosti se srozao. Prazan prostor razočaranih fanova ispunio je UFC (ultimet fajt), svojim planom zasnovanim na starim pravilima boksa. Dogodilo se poklapanje uspona UFC-a brzinom svetlosti sa sušom zlatne koke boksa. Burne devedesete bile su satkane od pregršt atratktivnih i antologijskih borbi. Nije izostajala televizijska drama, proizvod je bio kompletan. Letargičan stil boksovanja braće Kličko oterao je publiku daleko od ringa. Mečevi teške kategorije su privlačili najviše pažnje. Najavljivani mesecima, smatrali su se bitnijim od finala trke na 100 m u okviru Olimpijskih igara, kao i trka Formule 1 u Monte Karlu. Braća su u posedu imala sva četri najznačajnija pojasa. WBC je pripadao Vitaliju, dok je WBA, WBO i IBF bio u vlasništvu mlađeg Vladimira. Optužiti Ukrajince da su uništili sport nije fer. Mada, jeste tačno da se na pomen teške kategorije kod svih ljubitelja javlja nostalgija za periodom Muhameda Alija, Džoa Frejzera i pomenutim devedesetima. Mnogi tvrde da teška kategorija nije više popularna zbog porekla braće Kličko.

Da li je to baš tako? Problem pada popularnosti leži u samoj strukturi. Svaka osoba na svetu, pratila sport ili ne, barem na jedan dan zna šampiona Vimbldona, čak i Superboula.

Javnost nije zainteresovana za šampiona teške kategorije, jer nije jasno ko je prvak sveta. UFC ima samo jednog šampiona sveta za svaku kategoriju. Još jedan faktor je uticao na popularnost boksa. Nekada je meč bio omogućen svakome ko poseduje televizor, danas nije. Veliki broj zemalja, pored plaćanja kablovske, zahteva doplatu ukoliko gledalac želi da uživa u prenosu meča za titulu prvaka sveta. Ne postoji sport u svetu koji ovako ucenjuje svoje fanove. U protekle tri godine boks je imao samo jedan meč, koji je po sistemu plati pa gledaj pratilo više od milion ljudi širom planete. Dok je UFC imao pet takvih mečeva samo u 2016. Rekord ipak drži boks sa 4,5 miliona kupljenih TV ulaznica za meč Mejveder -Pakjao. U slučaju braće Kličko, ne može se sakriti činjenica da nijedan nije pobedio elitnog borca. Njihov skor krije užasnu istinu, da su oni boksovali u verovatno najslabijoj eri teške kategorije ikada. Fanovi se brane argumentom da nije njihova krivica što su boksovali u takvoj eri, to je u redu. Ipak, ne može se onda odati priznanje i svrstati ih u red velikana. Svaka pobeda koja se nalazi u njihovom CV-ju došla je nad bokserima koji su bila daleko od svog vrhunca ili skromnog znanja. Pozivanje na statistiku je omiljena stvar u diskusiji. Kod Ukrajinaca je sjajna, ali isto tako ima boksera sa nestvarnim statistikama, a nisu priznati. Za postignuto u boksu treba se odati poštovanje, bez obzira na period u kom su nastupali, ali nikako se ne mogu svrstati u red najvećih.

Na Olimpijskim igrama u Londonu (2012) zlatnu medalju u teškoj kategoriji je osvojio Entoni Džošua. Britanac je u ovom trenutku vlasnik WBA, IBO i IBF pojasa. Ima dvadeset i devet godina, sjajan skor, ali još uvek bez borbe protiv vrhunskog borca. SAD napokon imaju borca vrednog pomena, ime mu je Dionti Vajlder. Kao prethodno pomenuti, skor mu je impresivan. Ostvario je trideset devet pobeda, od toga trideset i osam nokautom. Amerikanac nije kompletan bokser, mlatara rukama bez nekog smisla, a odbrana je izgleda misaona imenica za njega. On je vlasnik WBC pojasa trenutno. Koliko god taj pojas imao težinu, njemu još uvek ne daje za pravo da se proglašava šampionom, pošto su njegove pobede ostvarene protiv drugorazrednih boksera. Treba pomenuti još Luisa Ortiza i Džozefa Parkera. Prvi pomenuti dolazi sa Kube. Ozbiljan borac svojim stilom, podseća na čuvenog Sonija Listona. Mrlja u karijeri je suspenzija, zbog korišćenja anaboličkih steroida, što mu je pripisalo zvanje prljavog boksera. Novozelanđanin Parker je najmlađi u ovom društvu. Bez poraza, poput svih ostalih i vlasnik WBO pojasa. Nešto niži, ali svojom snagom i kretanjem može da parira. Nije do sada imao susret sa ozbiljnim protivnikom, tako da njegov kvalitet tek treba da vidimo.

Svi prethodno pomenuti bokseri ovog meseca se bore jedni protiv drugih. Teška kategorija dobila je mečeve vredne pomena, za koje opet vlada interesovanje i u SAD. Pomenuli smo već prvu borbu, između Vajldera i Ortiza. Mesto održavanja je Bruklin (SAD). Nezahvalno je prognozirati ishod, ali pobednik će osim titule dobiti priliku da ispiše istoriju boksa krajem tekuće godine. Poprište druge borbe je stadion „Principaliti" u Kardifu (Vels). U ring ulaze Entoni Džošua i Džozef Parker. Prvi put u istoriji boksa četiri titule prvaka sveta će biti na stolu. WBA, IBO, IBF i WBO pojasevi pripašće pobedniku, koji ovim poduhvatom ispisuje istoriju. Pored velikih uloga u oba meča, očekuje se da ne bude kalkulacija i borbe budu dostojne zlatnim erama, svi preduslovi su tu. Obe borbe se mogu posmatrati kao predvorje za drugu polovinu ove godine. Tada je najavljen spektakl, u kome će jedan naspram drugog biti pobednici ovih mečeva. Organizovanje takvog meča poklonicima plemenite veštine pružiće nešto do sada neviđeno.

Pobednik tog meča postaće zvanično apsolutni i jedini prvak sveta u WBA, WBC, WBO, IBF i IBO divizijama i to bez poraza, a to se do sada nikad nije dogodilo, čak ni u zlatna vremena teške kategorije. Nema sumnje, čeka nas pravi bokserski krešendo krajem godine i početak, nadamo se, još jedne zlatne ere.