SRPSKI FUDBALSKI TRENUTAK: Muslin kao Đekna – otići će, ali kad!

SRPSKI FUDBALSKI TRENUTAK: Muslin kao Đekna – otići će, ali kad!

FOTO: fss.rs


Fudbal je u mnogim zemljama sveta deo kulture, a kod nas očito nije jer je više rijaliti u kojem se sve – od pravila, ambicija, do aktera pa i ciljeva koji su megalomanski – menja dok se ne sunovratimo u realnost

Trač ili istina? Ove tri reči zapravo mogu da budu i podnaslov teksta koji sledi, a čiju sadržinu srpska fudbalska javnost ovih dana uveliko prepričava ne krijući zapanjenost koja se svodi na iskrenu, a legendarnu delićevsku rečenicu: „Ljudi moji, je li to moguće!”

Konkretno: Slavoljub Muslin, uprkos sjajnom rezultatu i (ne)očekivanom plasmanu srpske reprezentacije na SP – odlazi! Ili bolje rečeno, ostaje bez fotelje selektora. Kada, još se, navodno, ne zna. Dobro obavešteni, međutim, tvrde da je aktuelni selektor u ponedeljak uveče (23. oktobra) imao razgovor u četiri oka s predsednikom FSS-a i da su se tom prilikom o svemu dogovorili: ako odlazi, pod kojim to uslovima čini budući da ima čvrst ugovor sa FSS-om koji ističe tek po završetku takmičenja u Rusiji, odnosno ukoliko ostaje, na koji način bi ta saradnja trebalo da se nastavi.

INTERVJU, MUSLIN: Povratak otpisanih

Ispostavilo se, međutim, da čaršija nije bila u pravu. Razgovora jednostavno nije bilo. Izostao je Muslin, koji je navodno na odmoru i koji…?

Naparavio je nemoguće

Istina je da je Slavoljub Muslin kao selektor napravio (ne)moguće s reprezentacijom, koja je na startu kvalifikacija za SP u Rusiji bila autsajder, a ne favorit u grupi. Čudo se, zahvaljujući istini da je fudbal to što jeste, a lopta okrugla, ipak dogodilo. Kvalifikacije su završene, Srbija je bila nadmoćno prva, ali su dve poslednje utakmica, one sa Austrijom u Beču (jedini poraz) i duel s Gruzijom u Beogradu (pobeda kojom je pečatirana viza za SP), bile zapravo pokazatelj stvarne vrednosti selekcije za koju posle svega ozbiljni fudbalski analitičari i manje ostrašćeni ljubitelji fudbala tvrde da u Rusiji nema šansu da napravi nešto više. Čak ni s briljantim Stojkovićem na golu, pa ni ukoliko u sastavu bude čudesni Sergej Milinković-Savić, prvotimac rimskog Lacija i trenutno jedan od najboljih fudbalera u Evropi, na poziciji koja je apsolutno deficitarna u srpskoj reprezentaciji. Oni koji sve znaju tvrde da je „mozak tima (Milinković-Savić) van tima” jer onaj ko sastavlja tim ima neke račune s Milinković-Savićima…? Moguće da je tako, ali je sasvim verovatna i mogućnost da je istina negde na drugoj strani. Uostalom, nije ovo prvi put da srpska fudbalska javnost na osnovu poluistina, iako je rad FSS-a transparentan, ili saznanja čija utemeljenost nije na zdravim osnovama, donosi konačan sud, čak presudu. Nije tajna da su neki moćni ljudi zarad izostavljanja Sergeja Milinković-Savića poželeli da Muslin ode što pre, bez obzira na to što to kao (ne)mogućnost uporno demantuje prvi čovek FSS-a uz strogu konstataciju da javnost neće smenjivati selektora. A te predsednikove nazovi pohvale na račun Muslina su opet ono od čega navodno Muslin najviše strepi, jer kad te prvi čovek FSS-a hvali, onda…

Muslin (5)Međutim, ono što je srpskoj fudbalskoj javnosti na početku kvalifikacija bilo mnogo, sada je malo. Od Muslina se u ovom času, navodno, traži neuporedivo više. Naravno, uz uslov da ostane na mestu selektora…

Mali problem Muslina, ako je to uopšte problem, može biti i to što ima mnogo onih koji mu „zameraju na stilu igre”, odnosno na izostanku lepršavosti koja, bože moj, decenijama krasi srpsku reprezentaciju i fudbalsku školu zemlje koja svoj imidž u svetu fudbala zasniva na brazilskoj tehnici i autentičnom balkanskom vicu s nemerljivim šarmom u igri, zaboravljajući da se svaki tim, pa i reprezentativnih jedanaest ili više, pravi od onoga što imaš. I Muslin je to i uradio. Kao profesionalac, međutim, naučio je da fudbalski svet odavno ne umire u lepoti i da se to, tj. lepota, zapravo ne plaća, već da je u fudbalu sve podređeno njegovom veličanstvu – rezultatu. U to ime, od igrača koje je imao na raspolaganju napravio je tim koji kroz kvalifikacije nikada nije igrao u istom sastavu i ostvario cilj: posle osam godina pauze, srpska fudbalska reprezentacija igraće ponovo na SP.

Međutim, ono što je srpskoj fudbalskoj javnosti na početku kvalifikacija bilo mnogo, sada je malo. Od Muslina se u ovom času, navodno, traži  neuporedivo više. Naravno, uz uslov da ostane na mestu selektora. Rasplet je na pomolu. „Orlovi” u novembru imaju dve provere – 10. protiv Kine u Gvanžuu i četiri dana kasnije u gradu Busanu, gde ih kao domaćin čeka reprezentacija Južne Koreje. Spisak reprezentativaca za turneju, Muslin bi trebalo da saopšti posle konsultacija u FSS-u, 30. oktobra. Ako to učini, onda je gotovo sigurno selektor Srbije i na Svetskom prvenstvu u Rusiji.

Trijumf bez emocija

A koliko je srpska fudbalska javnost rigidna ili sjajan znalac fudbala koga nije lako prevariti, dakle znalac koji ne veruje Muslinu i njegovoj ekipi, može da posluži i podatak da se trijumf nad Gruzijom, odnosno odlazak na SP, na ulicama Beograda nije slavio, kako je to ranije u sličnim situacijama kad su sportisti u pitanju bilo uobičajeno. Nije bilo slavlja čak ni na Novom Beogradu, ali ni u ostalim naseljima prestonice nije bilo pucnjave u vazduh iz svih mogućih kalibara, glamuroznih vatrometa, okupljanja na Trgu republike… Izostala je i vožnja automobilima kroz centar grada, lepršanje zastava, sirene… Ulicama Beograda te noći nije krstario (ostao je parkiran u dvorištu stadiona „Rajko Mitić”) ni autobus bez krova sa oduševljenim fudbalerima i stručnim štabom, velikom flašom šampanjca… Jedna lepo zamišljena fešta marketinga FSS-a je izostala jer je izostao narod. Ovog puta, narod s fudbalerima nije slavio, baš kao ni fudbaleri s narodom. Da li je sve slučajnost ili poruka?

Posle svega, čak i ljudi vrlo bliski Slavoljubu Muslinu priznaju – zanimljivo, bez grama ogorčenosti – da je scenario u kojem je završna slika RASTANAK apsolutno moguć, uz napomenu da je i aktuelni selektor, smoren bočnim vetrovima, spreman da se nagodi s ljudima koje je izdala savest. I da negde u inostranstvu nađe dobar angažman posle sjajnog rezultata s reprezentacijom Srbije, što opet neće biti tako lako jer baš u tom inostranstvu, za razliku od nas, imaju daleko manje razumevanja za Muslinov potez (ne)opravdanog ignorisanja fudbalskih vrednosti Sergeja Milinković-Savića.

Fudbal je u mnogim zemljama sveta deo kulture. Kod nas, u Srbiji, očito nije. Više je rijaliti u kojem se pravila ponašanja menjaju u toku igre da bi bilo interesantnije. Upravo zbog toga nije lako s pozicije objektivnog posmatrača pratiti događanja u srpskom fudbalu. Još je teže kritikovati, pogotovo razložno i konstruktivno, pojave ili događanja, nečiji rad ili opstrukciju onog što fudbalu daje posebno mesto u svakom okruženju. Lakše je ići niz dlaku i udvarati se moćnicima i vlasti dok su na vlasti, a onda, računajući na brz zaborav, prevrnuti ćurak i pevati drugu pesmu koja je milija i draža novim vlastodršcima.

To najbolje znaju oni koji se ovih dana, da li po sopstvenom opredeljenju ili po nečijem zahtevu, moguće i naređenju, u medijima bliskim vodećim ljudima FSS-a na sav glas pretvaraju u istorijski čin, lik i delo predsednika FSS-a, uz tvrdnju da bi plasman na SP bio i dalje san da u pravom trenutku na pravom mestu nije bio lik koji je u fotelji predsednika FSS-a zamenio Tomislava Karadžića. Ili čoveka koji je po tvrdnji nekih glasnogovrnika „doneo mir u kuću”. Odnosno da uspeh nije mogao da izostane samo i jedino zato jer „aktuelni predsednik FSS-a ima maksimalno poverenje u svoje ljude”.

Priča među guslarima

Zanimljivo je, priča se, da su među guslarima koji trenutno veličaju lik i delo najboljeg, njegovo čojstvo i junaštvo, isti oni koji su na isti način i gotovo istom pesmom (retorikom) veličali i sve ono što je za srpski fudbal uradio kroz svoje mandate i subotički privrednik Tomislav – Tole Karadžić. Moguće je da su ljudi i u pravu. Na licu su mesta, znaju ono što drugi ne znaju. Uostalom, fudbalski kredibilitet jednog Save Miloševića, Gorana Bunjevčevića ili Ilije Petkovića je takav da u njihove reči ne bi trebalo sumnjati. Ni kad kritikuju, a još manje kad hvale.

Uostalom, da između dva predsednika, bivšeg i aktuelnog, ima sličnosti – ima. I u Toletovom mandatu, Srbija je izborila plasman na SP. I onda se zarad sudara dva velika ega, predsednikovog i selektorovog, odnosno Karadžića i Antića, sve obrušilo uz neke sramotne detalje u predstavi s milion apsurda i gluposti.

A koliko uistinu aktuelni prvi čovek FSS-a veruje u svoje ljude, neka posluži kao ilustracija i ovo: pre par dana s funkcije sportskog direktora FSS-a odleteo je Goran Bunjevčević. Bez fotelje je ostao u danima dok je u ime FSS-a obilazio Rusiju u potrazi za kampom u kojem će biti smeštena reprezentacija u vreme održavanja SP. Navodno, i Bunjevčević se priklonio onome što je apostrofirao Muslin – da kamp „orlova” bude u Samari. Prvi čovek FSS-a, uveravaju znalci, misli da bi kamp morao da bude u Moskvi. Bunjevčević je, da li zbog toga ili nečeg drugog, smenjen. Nasledio ga je poznati fudbalski menadžer Zoran Stojadinović.

Pre Bunjevčevića, vrata FSS-a zatvorio je samo dva dana pre početka kvalifikacionog turnira kadeta za EP i selektor kadeta i do juče čovek od poverenja Vladimir Ješić. Neobično, tim pre jer je taj isti Ješić selektirao 22 dečaka koja su imala zadatak da brane boje Srbije.

Stari su bivši

Bez posla su u FSS-u ostali i mnogi drugi. Po tvrdnjama onih koji su otišli i onih koji bi mogli koliko sutra napustiti Terazije 35, u toku je seča knezova. Oni tvrde: „Svi stari kadrovi su u nemilosti.” Zatvorena je agencija „Plavi, plavi”, Savez su napustili neki vrlo uspešni sekretari stručnih štabova (Bošković, Gačić…), direktor centra za bazični fudbal Igor Janković, zatim i Miloš Miljanić iz Centra za edukaciju FSS-a, novinar Grada Branković, koji je više nego uspešno nekoliko godina obavljao funkciju zamenika generalnog sekretara FSS-a za informisanje… Ni to nije kraj. Zaposleni u FSS-u i oni koji to više nisu tvrde da je na nišanu još mnogo ljudi.

Prvi čovek FSS-a, trenirajući strogoću, a bez grama sažaljenja promoviše snagu funkcije koju obavlja, ponašajući se često u stilu e-sad-neću-ni-kako-ja-hoću. Koliko je stvar alarmantna i šta se zapravo događa iza zatvorenih vrata u FSS-u, može da posluži i priča kako, navodno, dojučerašnji generalni sekretar FSS-a Zoran Laković, trenutno ugledni funkcioner u UEFA, više ne diže slušalicu kad vidi broj iz Srbije jer zna da se neko javlja s problemom.

Ima i onih koji govore da nisu u pitanju stari kadrovi, već „Terzićevi ljudi”, ljudi koje je Zvezdan Terzić ustoličio u Savezu još dok je bio predsednik FSS-a. A da se nekadašnji i sadašnji predsednik FSS-a ne ljube previše, odnosno da prvi čovek Saveza, koji je i kadar Crvene zvezde, ima najviše problema upravo s Crvenom zvezdom, jasno je i beogradskim vrapcima. Ratna sekira još nije zakopana, Crvena zvezda i njeni čelni ljudi imaju dosta primedaba na rad Saveza i još više na delovanje predsednika, koji je u FSS stigao kao kadar crveno-belih.

Nije nikakva tajna da je prilikom dolaska u FSS maksimalnu podršku prvi čovek imao i od predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, čoveka koji ne krije da je navijač Crvene zvezde od kada zna za sebe. Sada su se, po tvrdnjama dobro obaveštenih stvari, promenile tako da neće biti iznenađenje ukoliko FSS dobije uskoro novog predsednika. A taj novi je, opet po pričama fudbalske čaršije, niko drugi nego – Dragan Džajić.

Piksi selektor – DA možda NE

Ono što Srbija misli da zna, a zapravo ne zna jeste da je novi selektor Dragan Stojković Piksi. Bar tako Srbija priča. Međutim… S jednim od najboljih fudbalera svih vremena na ovim prostorima, sada stručnjakom od autoriteta koji sa uspehom radi u Kini, obavljen je razgovor i navodno postignut dogovor još uoči utakmice Austrija-Srbija u Beču da bi svaki detalj buduće saradnje bio perfektuiran prilikom nedavnog susreta Piksija i prvog čoveka FSS-a u Ljubljani na rođendanu Aleksandra Čeferina, aktuelnog predsednika UEFA. Tako se bar pričalo…
Međutim, Piksi, čini se, ima neke druge planove. Jednom je u zemlji Srbiji naseo na obećanja, i to skupo platio. Pričalo se čak da ne sme da se vrati u svoju zemlju jer ga navodno čeka hapšenje. I tad je među ljubiteljima fudbala lebdelo pitanje – trač ili istina? Kad je konačno došao u Srbiju – Piksi nije bio uhapšen.
Tada je radio u Japanu, danas kao trener fudbalsko ime gradi u Kini, u gradu u kojem će 10. novembra reprezentacija Srbije (da li s Piksijem na klupi?) odigrati prijateljsku utakmicu s Kinom.
Baš iz te zemlje je i poslovica koje kaže: „ako te jednom prevare, sram ih bilo, ali ako te dva puta prevare – sram te bilo!” Da li je ovo Piksi negde u Kini čuo ili pročitao, ne zna se, ali se navodno zna da se Piksi, uprkos silnoj želji da kao selektor predvodi Srbiju, zahvalio onima koji su mu ponudili klupu reprezentacije Srbije.
Jedan od razloga je, tvrde dobro obavešteni, i to što je pet miliona dolara – pet miliona dolara. I to po sezoni. Ono što je najvažnije, u Kini je to više nego siguran novac. Sve ono što bi mu možda i ponudio FSS više bi ličilo na goluba na grani ili prazno obećanje nego na siguricu. Ili još gore – na veliku glavobolju koju je Piksi sa srpskim fudbalskim kvazisvetom imao još dok je radio u FSS-u, odnosno u Crvenoj zvezdi.
Ima i zlobnika koji tvrde da postoji još jedan veliki razlog zašto Piksi ne može da bude selektor Srbije. Reč je o tome da nije u dobrim odnosima s navijačima Crvene zvezde, da ne posećuje stadion na kojem je postao to što jeste, da njegova lože ZVEZDINE ZVEZDE postoji, ali da na njoj nema obeležja, i da zbog svega kao taj potencijalni selektor ne bi mogao da vodi reprezentaciju na nekadašnjoj „Marakani”…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar