ŠTA NAS ČEKA NA MUNDIJALU? Reprezentacija bez mozga

ŠTA NAS ČEKA NA MUNDIJALU? Reprezentacija bez mozga

Foto: Pedja Milosavljevic/Starsport


Dokle Srbija može na Mundijalu? Stručnjaci se slažu da za neki veći uspeh sadašnjoj ekipi fale igrači poput Piksija, Šekularca ili Pižona. Nedostaju nam kreatori. Selektor Muslin zaslužuje pohvale za plasman na Svetsko prvenstvo, ali će se u Rusiji 2018. godine računati samo pobede i prolazak u drugi krug. Da li za to naša reprezentacija ima kvaliteta i snage?

Kraj, nema više. Misli se na kvalifikacije za SP. Završene su, ostaje još samo baraž. Ali baš nas briga. Srpski „orlovi” su na Mundijalu. Trku su okončali trijumfalno kao prvi u grupi. U 10 mečeva zabeležili su šest pobeda, tri remija i jedan jedini poraz. Moglo je i bez njega, ali zar je sad to uopšte bitno.
– Moji fudbaleri su zaslužili da igraju protiv najboljih na planeti – izjavio je selektor Slavoljub Muslin posle trijumfa nad Gruzijom, kojim je overen pasoš za učešće reprezentacije Srbije na šampionatu sveta, ali i stavljena tačka na ciklus koji je u završnici prilično namučio i fudbalere i struku, a najviše navijače.
Poslednji put na istom takmičenju srpska reprezentacija bila je pre osam godina. I nije se proslavila. U tri meča zabeležena su dva poraza i jedna pobeda. Malo za drugi krug. Da li u Rusiji narednog leta mogu više? Makar onoliko koliko su mogli nekada…
Igrala je Jugoslavija i na prvom SP daleke 1930. i osvojili je treće mesto. U sastavu su bili fudbaleri srpskih klubova pojačani Ivicom Bekom, hrvatskim internacionalcem. Čudo od tima! I film je snimljen o njima da neki novi naraštaji nikada ne zaborave Mošu i Tirketa.
Veliki uspeh reprezentacija Jugoslavije napravila je i 1962. u Čileu. Tada smo imali Šekularca. I danas je, hvala bogu, s nama, ali više ne igra. Igrali su Srbi u jugoslovenskoj reprezentaciji i na još nekim planetarnim prvenstvima. Sećate se Španije i čarobnog Piksijevog lažnjaka? Neki kažu da se onaj jadni Španac još nije „vratio s kafe”, na koju ga je elegantnom varkom poslao Dragan Stojković.
Danas Srbija nema ni Mošu ni Tirketa, nema ni Šekularca, Pižona ili Piksija. Nema – a tako nedostaju.
– Nemamo kreatora. Zapravo, nedostaju nam dva prava manevarska igrača. Ili ako baš hoćete, u svakoj od linija nedostaju po dva fudbalera koja bi unela svežinu u ovaj i ovakav tim, koji ne bi smeo s previše optimizma da krene put Rusije. Ne zaboravite da nas tamo čekaju daleko jači rivali od onih koje smo imali u kvalifikacijama – kazuje Stanislav Karasi, nekadašnji as, a danas dokazani fudbalski stručnjak.
I Pižon Petrović, uprkos uspehu u kvalifikacijama, nije preveliki optimista kad je u pitanju učešće srpske reprezentacije na SP. Kaže da je u ovakvim situacijama teško biti iskren jer ljudi dobru nameru pretvaraju u zlo, odnosno dobronamernu kritiku ili zapažanje shvataju kao ofanzivu. Ipak konstatuje da je sredina terena problem koji će se u srpskoj reprezentaciji teško rešiti.
– Selektor Muslin, posle svega, zaslužuje čestitke. Ono zbog čega je došao, to je i uradio. Međutim, iskušenje tek dolazi. Ukoliko želimo vredan rezultat na SP, ekipa mora da se osveži novim igračima. Zna to i Muslin. Neće se, siguran sam, ni u Rusiji umirati u lepoti igre. I tamo će, baš kao i u kvalifikacijama, važan biti rezultat, jer on se jedini i pamti. Ali i za tako nešto su potrebni neki novi igrači. Pre svega na sredini terena.

NOVA INFLACIJA U SRBIJI: Trenera sve više, fudbala nigde

Vlado Čapljić je takođe bio reprezentativac kao as sarajevskog Željezničara, zagrebačkog Dinama i beogradskog Partizana. Danas je trener koji je u orbitu lansirao Filipa Kostića, reprezentativca sa zavidnim doprinosom za plasman Srbije na SP.
– Presrećan sam što idemo u Rusiju. Dosadilo mi je da, gledajući TV prenose sa SP, navijam za Brazil, Argentinu, Hrvatsku ili nekog ko mi je simpatičan. Srbija je sada tamo gde joj je mesto. Ne upadam u zamku i ne sudim o vrednosti ovog tima samo na osnovu dve poslednje utakmice u kvalifikacijama. Ali i kad sve uzmem u obzir, moram da konstatujem da nam za utakmice u Rusiji treba mnogo više. Pod jedan, na SP naša reprezentacija mora biti tim. Ako se oslonimo na to da će svoj dan imati jednom Tadić, drugi put Matić ili Stojković, zatim Filip Kostić ili ko već, onda nas čeka pakao i novo razočaranje.
Da li je moguće da Srbija igra kao tim, da se ne oslanja na pojedince? Da li Srbija u sistemu takmičenja kakav će biti na SP može pronaći dobitnu kombinaciju?
– Ima razloga da budemo optimisti – tvrdi Čapljić. – Ako energija kakvu je posedovala reprezentacija u drugom poluvremenu protiv Gruzije bude prisutna i u mečevima na SP, onda je to nešto što obećava. Moramo da razjasnimo i neke druge stvari. Konkretno, da li tražimo tim koji će dočaravati lepotu igre ili sastav sposoban da ostvari rezultat. Znajući Muslinovu filozofiju, siguran sam da će u igri na šampionatu u Rusiji raditi druga opcija.

Ivan Golac foto Oksana (8)Ivan Golac: Zapravo, ja jesam optimista kad je reprezentacija u pitanju, a evo i zašto – oni su toliko loši da jednog dana moraju dobro da odigraju. Još kad bi to bilo u Rusiji na SP

Mihajlo Ivanović koji se kao trener dokazao i u Srbiji ali i van Srbije, uz radost što imamo konačno reprezentaciju na jednom velikom takmičenju, upozorova.
– Hajde da ne žurimo, da ne pričamo o šansama i tome koliko možemo a da pre toga ne znamo grupu u kojoj ćemo igrati. Pretpostavka je da u Rusiju ne idemo da bismo nadmetanje završili u prvom krugu, a da bismo znali da li uistinu možemo dalje, moramo znati i našu grupu, snagu protivnika, odnosno ono na osnovu čega se možemo porediti i pričati o šansama. Za mene lično, kad smo već tamo gde jesmo, uspeh će biti samo ukoliko prođemo prvu fazu. To bi bilo super.
Bilo bi super, a da li tako nešto i možemo, da li su kvalifikacije pokazale da imamo pravo na optimizam s obzirom na to da je najbolji igrač bio golman…
– Iskreno ne očekujem mnogo – kaže Ivanović. – Muslinu trebaju nove snage. Kako je vidim stvari, on u ovom trenutku nema ni na vidiku igrača, ali ni grupu igrača koja bi mogla da osveži ovaj i ovakav sastav. Moguće je da ja dobro ne vidim, ali opet znam da je sveža krv neophodna ukoliko ciljamo uspeh u Rusiji.
Podsećamo Ivanovića na generaciju koja je bila prvak Evrope i selekciju koja je trijumfovala na Svetskom prvenstvu, odnosno na igrače koji u ovom ciklusu kvalifikacija, čast izuzecima, nisu bili na terenu…
– Tačno, ali skoro niko od njih i nije pokazao ništa posebno. Priznajem da sam više očekivao, posebno od nekih igrača. Da li su oni za tako nešto krivi ili je u pitanju nešto drugo, stvar je ozbiljne analize. Činjenica je, međutim, da bi bilo sjajno kad bi Muslin mogao ozbiljno na njih da računa.
I Ivanović vidi kao problem igru na sredini terena, odnosno nedostatak onih igrača koji lucidnim potezima dosta toga rešavaju.
– Bez obzira na to što Muslina podržavam sto odsto, hoću da kažem da on jednostavno mora pod zastavu da pozove igrača kakav je Sergej Milinković-Savić. Međutim, i tu se postavlja pitanje kako bi se u sistemu igre koji forsira srpski selektor uklopio bilo ko od suptilnijih igrača. Ne zaboravite da naša reprezentacija igra racionalno, na pobedu, i da tu nema mesta za suptilnost i poteze na koje su naviknuti srpski ljubitelji fudbala. Ako u ovom sistemu teško funkcioniše jedan Adem Ljajić, kako bi tek bilo Milinković-Saviću mogu samo da zamislim.
Milan Kosanović je stručnjak koji je u saradnji s Veljkom Paunovićem srpskom i svetskom fudbalu darovao na Novom Zelandu generaciju za koju se verovalo da će jednog dana, a možda već na SP u Rusiji, zajedno sa selekcijom koja je godinu dana ranije trijumfovala na EP u Ukrajini gospodariti planetarnom fudbalskom scenom.
– I dalje tvrdim da u novozelandskoj generaciji ima sjajnih fudbalera i da su mnogi morali da dobiju pravu šansu u A timu. Ne zaboravite da kontinuitet donosi rezultat. Ne znam, možda grešim, ali kažite mi ko će sutra u Muslinovoj reprezentaciji zemeniti jednog Rukavinu ili Kolarova. Nema ni sistema unutar fudbalske organizacije jer da ga ima, onda bi u A selekciji bilo mesta za još neke dečake koji su se dokazali na evropskoj i svetskoj sceni, a koji će u godini SP u Rusiji imati 22 ili 23 godine. Osim Gaćinovića, šansu da pokažu šta znaju i koliko mogu morali su da dobiju i Milinković-Savić, Grujić… Veljković je pozvan pod prinudom jer je bilo problema sa štoperima, Živkovića niko nije ni pomenuo…
Kosanović s primetnom gorčinom u glasu konstatuje i sledeće:
– Priznajem i javno kažem da nisam razumeo neke pozive. Za mene je apsurdno da u reprezentaciji nema igrača koji nose dres Liverpula (Grujić), Lacija (Milinković-Savić) ili Valensije (Maksimović), a da poziv dobije Gudelj, koji igra u Kini. Apsurd je i sve ono što se dešava malom Živkoviću. Dečko je prvotimac Barselone, a kod nas… Siguran sam da u Evropi ne postoji igrač, a to je slučaj sa Živkovićem, koji je tri ciklusa prisutan u istoj selekciji (U21). Pritom, uprkos evidentnom kvalitetu, nije dobio šansu u A timu. Da postoji sistem, planiranje, kontinuitet u stvaranju, onda ne bi bilo ni ovakve priče. Ali nije to sve. Ima još mnogo toga zbog čega ne mogu da budem optimista kada je u pitanju učešće srpske reprezentacije na SP.
Novosadski stručnjak koji trenutno radi kao Milojevićev prvi pomoćnik u Crvenoj zvezdi podseća:
– U mnogim A reprezentacijama danas su bar po dva ili tri igrača iz selekcija s Novog Zelanda. S nama, iako smo bili prvaci sveta, to nije slučaj.
Ivan Golac, internacionalac i čovek koga uvažava ceo fudbalski svet, tvrdi da ima dosta prostora i mnogo mesta za unapređenje, ne samo igre već i mnogo čega drugog unutar srpske reprezentacije.
– Sa ovakvom igrom naše šanse na SP su minimalne. Postoje stvari koje zbunjuju. I laiku je jasno da imamo nestabilnu odbranu, da nemamo kreativce na sredini terena, da u špicu ne postoji igrač neophodnog profila za vrednija ostvarenja – uveren je Golac.
Ono što je za nekadašnjeg asa bilo posebno šokantno jeste saznanje formirano nakon mečeva sa Austrijom i Gruzijom.
– Žao mi je što ovo moram da kažem, ali mi smo u meču sa Austrijancima bili toliko tehnički inferiorni da su nas prosto unakazili. Ni taktički se nismo proslavili. U celoj stvari, međutim, dobro je to što su i igrači svesni da nisu dobro igrali. Sve je u dve poslednje utakmice bilo malo čudno, pa zato ako hoćemo uspeh na SP u Rusiji, onda moramo zaboraviti na neke stvari koje ne mogu doneti rezultatski uspeh. Konkretno mislim na forsiranje igre dugim loptama ukoliko u napadu nemamo brze igrače.
Golac naglašava i šta je to neophodno ukoliko želimo iskoristiti na pravi način vrednost Mitrovića.
– Mitrović je opasan kada ima servis s bokova. Tada ga je teško zaustaviti, tada postiže golove, ulazi u šanse. Ali ako toga nema…

INTERVJU, IVAN GOLAC, FUDBALSKI STRUČNJAK: Večiti su škorpije koje bodu „orlove”

Rak-rana srpske reprezentacije i za Golca jeste sredina terena, odnosno odsustvo kreativnog igrača koji bi razigrao saigrače, vodio igru, dirigovao ansamblom na terenu.
– Ne kažem da je Milinković-Savić taj igrač, ali govorim da on ima kvalitet zbog kojeg mora da bude medu 22 reprezentativca. Ne razumem još jednu stvar, a to je kako neko može biti reprezentativac a da ne igra u svom klubu.
Uz sve kvalitete koje je posedovao i zbog kojih je bio cenjen u celoj Evropi, a posebno na Ostrvu, Golca pamtimo i kao beskompromisnog, ali fer borca. Zato ne čudi što se osvrnuo i na taj segment igre našeg nacionalnog tima.
– Ne znam, zaista ne znam šta se to dogodilo i kako je moglo da se dogodi da protiv Austrije igramo onako beskrvno. Bila je to, ljudi moji, utakmica na kojoj je sve moralo da pršti, utakmica u kojoj se u svaki duel ulazi punom snagom, u kojoj se protivnik jede ako treba.
Sve ove i još neke druge pojave bi trebalo, uverava Golac, eliminisati pre polaska u Moskvu. A priča o tome koliko u Rusiji može srpska reprezentacija, završio je sledećom rečenicom:
– Kad znaš koliko ne znaš, onda imaš šansu da na velikom takmičenju postigneš uspeh.
Kao dokazanog prijatelja fudbala, ali i velikog poznavaoca ove igre, pitali smo i dr Neleta Karajlića, iskrenog navijača, šta misli o igrama srpske reprezentacije i da li ljubitelji fudbala u Srbiji imaju pravo na optimizam kad je u pitanju učešće nacionalne selekcije na SP u Rusiji.
– Optimizam? Šta optimizam? Zapravo, ja jesam optimista kad je reprezentacija u pitanju, a evo i zašto jesam: oni su toliko loši da jednog dana moraju dobro da odigraju. Još kad bi to bilo u Rusiji na SP…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar