TRČI BOBI TRČI nazad u Evropu!

Košarkaški put Bobana Marjanovića bi ukratko mogao da se opiše - preko trnja do zvezda i nazad u trnje. Dosta vremena je Bobi proveo u lutanju po evropskim klubovima, dok nije došao u Crvenu zvezdu i pokazao sav svoj raskošni talenat. Zahvaljujući fizičkim predispozicijama predstavljao je diva koga je bilo gotovo nemoguće čuvati. Međutim, odlaskom u Ameriku, zbog drugačijeg stila igre, sve Bobijeve vrline postale su mane. Nije se uklopio u "run and gun" košarku gde se mnogo više trči, a odbrana gotovo ne igra. Želja da se takmiči sa najboljima bila je jača od razuma koji je govorio da nije za NBA. Pristao je da bude na margini, iako bi u Evropi bio najbolji...

Ali, ajmo redom. Iako je sa 222 centimetara visine od ranih dana imao sve predispozicije da bude uspešan košarkaš, Marjanovićev put nije bio nimalo lak, naprotiv. Dugo se gorostasni centar tražio i lutao kroz karijeru. Za svega tri godine, od 2010. do 2013. godine promenio je pet klubova, lutajući po Rusiji i ne tako slavnim srpskim klubovima poput Mega Vizure i Radničkog iz Kragujevca. Međutim, upravo je odlazak u Mega Vizuru i rad sa Dejanom Milojevićem predstavljao prekretnicu u Bobijevoj karijeri.

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Odlične partije koje je pružao u roze-zelenom dresu, preporučile su ga Crvenoj zvezdi. U crvenom-belom dresu Marjanović je konačno pokazao sav svoj raskošni talenat. Bio je udarna igla Dejana Radonjića koji ga je sjajno upario sa Stefanom Jovićem. Njih dvojica u tandemu činili su nerazdvojni dvojac u napadu koji je zadavao mnogo muka daleko bogatijim klubovima Evrope.

Marjanović je 2014. godine bio toliko dominatan na evropskim parketima da je proglašen za MVP regularnog dela Evrolige. Te godine je u deset evroligaških mečeva, na parketu proveo 286 minuta i zabeležio 168 poena, 107 skokova i 10 asistencija, što mu je bilo dovoljno za MVP nagradu regularnog dela najjače evropske lige. U tom periodu je predstavljao nerešivu enigmu za odbrane klubova poput Efesa, Reala, Uniksa, Galatasaraja i mnogih drugih...

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Za dve sezone koliko je proveo u Crvenoj zvezdi osvojio je dva kupa Radivoja Koraća, domaću ligu, ali ono što je mnogo važnije jeste to da je svom klubu doneo dugo očekivanu Evroligu i tutulu u ABA ligi 2015. godine. Bile su to dve sezone iz snova za Bobana Marjanovića, u kojim je na 149 utakmica postigao 1766 poena, 1165 skokova i 165 blokada... Partije koje je pružao učinile su ga jednim od najboljih evropskih centara i prosto je bilo logično da za oko zapadne i klubovima iz najjače lige na svetu. Konačno je usledio prekookeanski poziv koji se ne odbija. U svojim redovima ga je poželeo legendarni Greg Popovič.

San zvani odlazak u NBA ubrzo pretvorio se u pravi košmar, jer kako drugačije nazvati kada košarkaš više vremena provodi na klupi i u snimanju reklama nego na parketima. Epizoda u San Antoniu je počela prilično dobro, ali kako je vreme odmicalo Bobi je dobijao sve manje vremena, sve dok nije prekomandovan u razvojnu ligu - Ostin Sparse. Na sreću period u razvojnoj ligi nije trajao dugo, pa se Marjanović brzo vratio u prvi tim San Antonija. Prva sezona u NBA ligi nije prošla najbolje, ali će se ispostaviti da je te sezone najviše igrao, kada se uzmu u obzir ostali izleti u naredne dve godine. U debitantskoj sezoni prosečno je beležio 5,5 poena, 3,6 skokova i 0,4 asistencije po meču.

Naredne sezone je potpisao trogodišnji ugovor sa Detroit Pistonsima, težak 21 milion. Ugovoru iz snova nedostajalo je samo da konačno dobije priliku u kojoj će pokazati šta sve zna i da nije slučajno bio MVP Evrolige. Mnogi su njega i Drumonda videli kao idealni centarski par, međutim tako nije mislio i trener Sten van Gandi kome Bobi nije bio u planovima. Treba biti iskren i reći da je Marjanović svaku ukazanu šansu iskoristio maksimalno, dajući 100 odsto na terenu. Ali ni to nije bilo dovoljno da se dodatno nametne treneru.

https://www.youtube.com/watch?v=Hj4IoNcOyqM

Sličan scenario se ponovio i u LA Klipersima, u kojima je Bobi solidno počeo, ali kako je vreme odmicalo sve manje je bio u planovima trenera Doka Riversa.
Kako je vreme u Americi odmicalo sve je teže bilo pratiti Marjanovića. Stprljivo je čekao na svaki minut kako bi se dokazao, a čak i kada bi uspeo to mu ne bi donosilo dodatne minute u narednim utakmicama. U pojedinim situacijama je njegovo uvođenje u igru bilo sramno i pomalo ponižavajuće za igrača koji je u Evropi imao izgrađen integritet dominatnog centra. Setimo se samo utakmice između Klipersa i Milvokija. Marjanović je te večeri na terenu proveo svega 0,3 sekunde, jer ga je Dok Rivers uveo samo da bi glumio živi zid i kako bi svojom visinom što više omeo izvođača auta suprotne ekipe.

Boban Marjanovic'un elleri Giannis'e zor anlar yaşatıyor... pic.twitter.com/4onk9hteFr

— Buzz Basket (@buzzbasket) November 11, 2018

Bobi je poput pravog profesionalca odradio svoju ulogu i nije se bunio. Koliko mu je u tim situacijama bilo teško, samo on zna. U trenucima dok je grejao klupu Marjanović je više bio aktivan ispred kamera nego na parketima. Naime, kako je već poznato Amerikanci će iskoristiti svaku šansu da nekog unovče, sve će pretvoriti u biznis samo ako ima prostora. Upravo to se desilo i sa Bobijem koga su iskoristili za snimanje reklama.

https://www.youtube.com/watch?v=J2WbaB-IO8Y

Šta je pravi razlog Marjanovićevog sedenja na klupi, teško je reći. Teško je objasniti iz kog razloga mašina za postizanje koševa i igrač koga je gotovo nemoguće čuvati sedi na klupi. Pravi razlog bi mogao da se krije upravo u onome što predstavlja Marjanovićevo najveće oružje - njegova visina i dominacija u reketu. Rešenje se krije u tome što se NBA u poslednjih par godina znatno promenio, revolucija se posebno osetila baš poziciji na kojoj igra Marjanović. Centri više nisu samo teškaši koji se ne mrdaju iz reketa gradeći poziciju i čekajući pravi trenutak za lako poentiranje. Danas se mnogo više trči, akcenat nije na odbrani već je kompletan fokus na napadu. Savremeni centri su daleko pokretljiviji, brži, šire igru, šutiraju trojke. Najbolji primeri za to su naš Nikola Jokić i Embid, dok se Marijanović u taj kalup slabo uklapa. Klasičan je "sidraš". Ekipa sa njim u petorci mnogo dobija u napadu, ali isto toliko gubi u odbrani. Baš iz tog razloga Marjanović će teško pronaći ekipu u kojoj će igrati više.

(Frank Gunn/The Canadian Press via AP)

"Njegova igra u napadu ne maskira njegove druge nedostatke, koji se jasno vide svaki put kad stane na teren. Jer, pošto mu nedostaje brzina u odbrani, i uglavnom je "zakucan" za reket, njegovi protivnici - pogotovo visoki igrači koji imaju šut sa distance - mogu da koriste ovo u visokom pik-end-rolu", objasnio je jednom prilikom Kris Hering, sportski novinar sajta "Fivethirtyeight."
Trenutno je u Filadelfiji u kojoj je svaku ukazanu šansu iskoristio maksimalno. Do sada je odigrao devet utakmica i prosečno postizao 6,2 poena i 3,8 skokova po meču. Njegov tim igra sjajno, u plej-ofu imaju odličnu priliku da se plasiraju u finale Istočne konferencije, ali Bobi sedi na klupi. I kada dobije priliku, ona je mizerna, ponovo ponižavajuća za centra njegovih kvaliteta. Nedavno je u četvrtoj utakmici protiv Toronta igrao svega 0,3 sekunde, ponovo predstavljajući živi zid...

Boban Marjanovic uses his large frame to obscure Kyle Lowry's line of sight: https://t.co/oumdwaGh1H pic.twitter.com/eTQ3au61Mn

— Deadspin (@Deadspin) May 5, 2019

Marjanović ima 30 godina i ne možemo više reći da je mlad, ali daleko od toga da nema šta da ponudi. Međutim, najbitnije je da ima izbor, sve je na njemu. Može da bira da li će i dalje sedeti na klupi, mahati peškirima kraj aut linije, ili će se vratiti u Evropu u kojoj bi i dan danas mogao da dominira. Koju god evropsku ligu da izabere bio bi jedan najboljih. Srpski centar nema za čim da žali, dosanjao je san mnogih mladih košarkaša i zaigrao u najjačoj ligi na svetu. Prošao je trnovit put kako bi iz Hemofarma došao do NBA lige međutim, baš zbog tog trnovitog puta bi trebalo više da ceni sebe i svoju karijeru. Igrao je za veliki broj klubova, uzeo ogroman novac kojim se egzistencijalno obezbedio do kraja života. Sad se samo postavlja pitanje šta mu je bitnije. Da li da presedi još par godina pored terena i uzme još veći novac, ili da se vrati u Evropu i bude jedan od najboljih za manje pare... Odgovor na ovo pitanje zna samo on, a usko je povezan sa Marjanovićevim ambicijama i sa vizijom kako želi da bude upamćen.
Bobi, možeš i zaslužuješ mnogo bolje od ovoga.