RETKA "ČAST": Srbija je najzagađenija zemlja u Evropi

Srbija se nalazi na "počasnom mestu" najzagađenijih zemalja u Evropi, i procenjuje se da će u naredne dve decenije biti potrebno da se u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu uloži skoro devet milijardi evra iz budžeta, što je primetio i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Petrović je na konferenciji za medije izjavio kako je sada pravi trenutak da se iz državne kase počne investirati u zaštitu okoline i komunalnu infrastrukturu, budući da je trenutno budžet uravnotežen, smanjenjem deficita od oko dve milijarde evra iz 2014. godine.

"U državnoj kasi će se naći višak novca jer su smanjenji troškovi za kamate i po osnovu garancija, a privredni oporavak obezbeđuje veće prihode, pa je iz budžeta moguće izdvojiti godišnje, za zaštitu okoline, oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 350 do 400 miliona evra," dodao je Petrović.

Procene Fiskalnog saveta ipak ne deluju optimistično, budući da se ističe kako je za rešavanje svih problema oko zaštite životne sredine u Srbiji potrebno izdvojiti preko 500 miliona evra na godinšnjem nivou, a 100 miliona od toga će doći od javnih i privatnih preduzeća.

"Elektroprivreda Srbije (EPS) će u narednih desetak godina morati da u zaštitu životne sredine uloži oko jednu milijardu evra", rekao je Petrović.

On je takođe istakao da su te investicije neodložne, a da na njih obavezuje i Poglavlje 27 u procesu pridruženja Srbije EU.

Ako Srbija novac iz budžeta potroši na populističke mere rizikovaće, prema njegovim rečima, da EU plati penale za zagadjenje životne sredine.

"Vlada Srbije je jednom propustila priliku, 2006. godine, da reši ogromne probleme u zaštiti okoline, a imala je novca u budžetu i prodala Mobtel, od čega je prihodovala 1,54 milijarde evra", rekao je Petrović, dodavši da se rešavanju ekoloških problema što pre mora pristupiti, jer će odlaganje koštati čitavu državu još više.

Petrović je ukazao i na to da je stanje svih oblasti životne sredine kritično, pa je tako na primer, voda za piće lošeg kvaliteta, kanalizaciona mreža nerazvijena, komunalne vode se izlivaju u reke, otpad se ne prerađuje već odlaže na nesanitarne deponije, a trećina gradjana udiše zagađen vazduh i veruje se kako zbog zagađenog vazduha godišnje umre preko 10 000 ljudi.

Procenjuje se da najveći problem, pored zagađenog vazduha, postoji u sektoru voda, i pročisti se samo deset posto komunalnih otpadnih voda, dok ih veliki gradovi poput Beograda i Novog Sada direktno ispuštaju u Dunav i Savu. Zemlje CIE prečišćavaju otpadne vode u proseku oko 70 odsto, a grad Budimpešta čak 95 odsto.

Uređenje sektora voda će izgleda najviše udariti državu po džepu, i koštaće, prema procenama Fiskalnog saveta, oko šest milijardi evra, pošto u kanalizacionu mrežu se mora uložiti skoro tri milijarde, dok postrojenja za prečišćavanje komunalnih voda koštaju nešto preko jedne milijarde evra, a za unapređenje vodosnabdevanja se mora izdvojiti "tek" neke nepune dve milijarde evra.

U Srbiji, prema rečima Petrovića, u sektor prerade otpada potrebno je uložiti skoro dve milijarde evra, budući da se sada 70 odsto odlaže na nesanitarne deponije.
"Za uklanjanje istorijskog otpada preduzeća Zorka, Viskoza, Azotare i drugih i uklanjanja divljih deponija potrebno je oko 300 miliona evra, a za sanaciju rudarskog otpada oko 200 miliona evra", rekao je Petrović.

U zaštitu vazduha, prema proceni Fiskalnog saveta, potrebno je uložiti nešto malo manje od dve i po milijarde evra, ali je potrebno da EPS udvostruči ulaganja, kako bi mogla da za deset godina izdvoji oko 650 miliona evra.

Za izgradnju čistijeg sistema daljinskog grejanja neophodno je 550 miliona evra, a za modernizaciju voznog parka Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd", neophodno je oko 100 miliona evra.

Petrović veruje kako bi povećanje investicija u ekološke svrhe pomoglo i privrednom rastu naše zemlje, koji bi porastao bar za 0, 5 procenta.
Član Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković, dodao je da je neophodno doneti brižljivo razrađenu strategiju kako bi se osigurala zaštita životne sredine i povećala ovlašćenja nadležnog ministarstva.

"Novac od taksi za zaštitu životne sredine potrebno je koristiti za taj sektor, umesto što se preusmerava za druge potrebe", rekao je Petrović, i dodao da se moraju osposobiti lokalne samouprave i komunalna preduzeća, kako bi mogla da investiraju u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu.