14 GODINA OD HVATANJA SADAMA HUSEINA: Njegove poslednje reči i dalje progone ceo svet

14 GODINA OD HVATANJA SADAMA HUSEINA: Njegove poslednje reči i dalje progone ceo svet

Foto: Printscreen Youtube


Na današnji dan 13. decembra 2003. pre tačno 14 godina u operaciji nazvanoj ” Crvena zora” uhapšen je jedan od najomraženijih neprijatelja Sjedinjenih Država i čovek od kog su strepili svi na Bliskom istoku – Sadam Husein.

Foto: Printscreen Youtube

Foto: Printscreen Youtube

U operaciji je učestvovalo 600 američkih vojnika Četvrte pešadijske divizije pod komandom generala Reja Odijerna, a pokrenuta je dva dana ranije kada je dobijena šifra ” ždera 1″ i ” ždera 2″ što je bio naziv za dve lokacije u okolini Tikrita inače rodnog Sadamovog mesta, na kojima se skrivao odbegli predsednik Iraka.

Upadom na jednu od lokacija vojnici su otkrili zamaskiranu rupu dubine sedam metara oboloženu ciglom. Kada su se prvi vojnici spustili u nju otkrili su starijeg čoveka sa bradom kako leži, a kod koga su pronađene bile dve automatske puške i 750.000 dolara.

Sadam je uhapšen bez ijednog ispaljenog metka, a sa njim privedena su dvojica muškaraca. Posle hvatanja i slikanja, Sadam je momentalno prebačen na tajnu lokaciju, gde su ga temeljno pregledali lekari, a identifikaciju i potvrdu da se radi o Sadamu Huseinu dao je njegov saradnik i ministar spoljnih poslova Iraka Tarik Aziz, koji je već tad sedam meseci bio u američkom pritvoru.

Inače, potera za Sadamom Huseinom, koji je do trenutka hapšenja neprikosnoveno 24 godine vladao Irakom trajala je praktično od ulaska američkih trupa u Bagdad. Husein je krijući se snimao poruke pozivajući Iračane na otpor okupacionim snagama. Najteži udarac za njega bio je 22.jul 2003. kada su mu ubijeni sinovi Udaj i Kusaj Husein u luksuznoj vili u centru Mosula.

Foto: Printscreen Youtube

Foto: Printscreen Youtube

Prva akcija hvatanja počela je aprila 2003. kad je u mestu Mansuru srušena do temelja jedna kuća jer se mislilo da se u njoj krije Sadam. U julu je obavljena druga akcija kada je iz helikoptera gađano vozilo u pokretu za koje se verovalo da se u njemu nalazi Sadam Husein u centru Bagdada. Obe dojave su bile lažne.

Preokret je nastao kada je raspisana nagrada od 25 miliona dolara za informaciju koja će dovesti do hapšenja Sadama. Pet meseci kasnije Sadam je uhvaćen zahvaljujući dojavi njegovog rođaka, kome je isplaćena nagrada i koji je napustio Irak i odselio se u SAD gde je promenio ime i započeo nov život.

Odmah posle hapšenja, istražitelji su uvideli, da nekadašnji ponosni diktator je potpuno izgubljen i nije ni imao pojma šta se u Iraku događa, otkrio je Džon Nikson, bivši analitičar CIA, čovek koji je prvi ispitivao Sadama posle hapšenja. On je na osnovu toga mnogo godina kasnije napisao o tome knjigu ” Saslušanje predsednika: Kako je ispitivan Sadam Husein”.

” On uopšte nije vodio državu. Prilikom hapšenja stalno se žalio na modrice i posekotine, nije čak ni imao nikakav plan kako da odbrani Irak, otkrio je Nikson, koji je osim ispitivanja imao zadatak i da prepozna Sadama Huseina pre nego Amerika objavi vest da je Sadam Husein uhapšen.

Sadam je identifikovan po jednoj staroj rani od metka i dve plemenske tetovaže. I posle hapšenja Sadam je ostao arogantan, a prema Niksonovim rečima, nije bio svestan da je gotov.

Pustinjski pauk

Ubrzo posle hapšenja, krenula su detaljna saslušanja Sadama Huseina objedinjena u program nazvan ” Pustinjski pauk, koja su izvođen pod kontrolom FBI.

Tokom svog saslušanja Sadam je rekao američkim istražiteljima da nikad nije imao hemijsko oružje, jer da ga je imao, upotrebio bi ga protiv SAD, kao i to da su SAD iskoristile 11. septembar kako bi neopravdano napali Irak. Takođe svo vreme ispitivanja pušio je cigare i tvrdio da želi da razgovara, a ne da bude ispitivan.

Stiv Hačinson, bio je jedan od Sadamovih čuvara koji ga je čuvao dok smrtna kazna nad njim nije bila izvršena. O tome čak ni svojoj porodici nije smeo ništa da kaže, a njegove kolege nisu smele, kao i on da koriste mobilni telefon, voditi bilo kakav dnevnik, a komunikacija sa spoljnim svetom je bila pod strogom kontrolom.

Jednog dana je nadzirao Sadama dok je u njegovom društvu bio njegov bivši poručnik, koji mu je služio kao prevodilac za Amerikance. Iako je bio osuđen, Amerikanci su mu davali kubanske cigare i omogućavali neke slobode. Jedne večeri sam čuo kako Sadam i njegov prevodilac mumljaju i pevuše neku molitvu. Kad me je Sadam primetio, rekao je nešto svom poručniku. On se tad okrenuo prema meni i pitao me “otkuda sam”. To je zanimalo Huseina, ispričao je Hačinson Newsweeku.

– Rekao sam kako sam Amerikanac. A pre toga – pitao me, valjda zbunjen mojom tamnom puti. Rekao sam kako sam delom Indijanac. Tada je stavio jedan prst iza svoje glave da glumi pero a ruku ispred usta te je počeo imitirati indijanski ratni poklič. Ja sam se počeo smejati – priseća se Hačinson

Jezivo poslednje upozorenje

U istražitelja CIA Niksona, Sadam je gledao pogledom punim mržnje, a Nikson mu je počeo postavljati pitanja: “Kada ste zadnji put videli svoje sinove?”, na što mu je Sadam odgovorio pitanjima: “Ko ste vi? Jeste li vi vojni obaveštajci? Odgovorite mi! Recite ko ste!”. Na ispitivanju je tvrdio da nije planirao ubistvo predsednika Buša starijeg, a onda je izgovorio reči koje danas sa onim što se dogodilo u Iraku zvuče prilično jezivo: “Nećete uspeti. Videćete da nije lako upravljati Irakom!”.

SADAMOVA ESKADRILA U SRBIJI: Sudbina iračkih „migova 23

To njegovo upozorenje odnosilo se na težinu vladanja podeljenom zemljom koja ni danas, 11 godina nakon njegove smrti, nije pronašla mir. Nije tražio oproštaj i nije pokazao strah.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Iraka Muvaffak al-Rubai koji je nadgledao vešanje i otkrio detalje vezane za taj događaj, rekao je da je Sadam Husein ostao snažan do kraja”. On se seća kako je Sadam ušao sam kod njega u prostoriju zatvora gde je pogubljenje izvršeno pre 11 godina, a nosio je sako i belu košulju, ponašao se normalno i opušteno.

“Nisam od njega čuo ni reč o pokajanju, nije se pomolio Bogu za milost, niti je tražio oproštaj, kao što bi, svakako, učinio neko ko će umreti za koji minut”.  Rubai je, kaže, potom odveo Sadama, koji je imao lisice na rukama i držao Kuran, kod sudije koji mu je pročitao optužnicu, a Sadam je ponovio: “Smrt Americi! Smrt Izraelu! Živela Palestina! Smrt perzijskim sveštenicima!” Nakon toga, Rubai je odveo Sadama u prostoriju sa vešalima.

“Zastao je, pogledao u vešala, zatim u mene, pa spustio pogled… i rekao: “Doktore, ovo je za muškarce”, prepričava Rubai. Kada je došao trenutak da se popne na vešala, noge su mu bile još vezane, pa su Rubai i ostali morali odvući Sadama do stepenica. Neposredno pre vešanja, svedoci su mu dobacili: “Živeo Muhamed Bakr al-Sadr!” i “Moktada, Moktada!”, što se odnosilo na Sadamovog protivnika koji je ubijen za vreme njegove vladavine i na njegovog rođaka, koji je došao na čelo moćne policije posle 2003.

Sadam je odgovorio: “Zar su to muškarci?” i, pre nego što je povučena poluga, počeo je recitovati stihove iz Kurana, koje nije uspeo izgovoriti do kraja:  “Potvrđujem da nema drugog Boga osim Alaha, a Muhamed…”, i to su bile njegove poslednje reči.

  1. 1
    demir

    Vaše mišljenje…Ameri se prave vazni sto su uhvatili i ubili Sadama Huseina!
    Oni su hteli njegovu naftu i dobili su je! Ko sisa nevine civile sto su izginuli u jednom nepravednom ratu koji je nametnut odnosno namesten Iraku.
    Dok je SH vodio Irak Iracani nisu lose ziveli. Bio sam tamo na radu 12 meseci.
    Nije tekao med sa mlekom ali su bili finansijski jaci od tadasnje SFRJ.
    Gde ameri prodju za njima ostaje pakao.

+ Ostavite komentar