25 GODINA OD IZVOĐENJA OPERACIJE GOTSKA ZMIJA: Kako je general Aidid pobedio "RENDŽERE" i specijalce "DELTA" u Mogadišu 1993.

Somalija, siromašna afrička zemlja na strateški važnom rogu Afrike, živela je relativno miran život, ako se izuzme kraći rat sa susednom Etijopijom oko jalove zemlje i šikare početkom 1970-tih godina prošlog veka. Agonija ove afričke države koja će kasnije postati poznata po brutalnom građanskom ratu, gladi, milicijama i džihadističkim grupama koje su našle svoje utočište ovu zemlju gurnule su u još veći haos januara 1991. Grupa koja je tad preuzela vlast ubrzo se podelila na niz frakcija koje su počele da se sukobljavaju međusobno.

U tom lavirintu raznih frakcija, grupa i milicija ubrzo su se izdvojile dve najjače: Ali Mahdi i generala Mohamada Fraha Aidida. Brutalno ubijanje, a ubrzo i glad samo za nešto više od godinu dana dovelo je do smrti čak 300.000 ljudi, dok se skoor dva miliona nalazilo na ivici opstanka.

Međunarodna zajednica nije mogla da sedi skrštenih ruku i gleda novu Etiopiju, pa je odlučila da se u tu zemlju pošalje 50 posmatrača koji bi se starali o distirbuciji hrane i brizi za iznemoglo stanovništvo. Međutim i to je bilo nemoguća misija, pa su u pomoć poslati i naoružani mirovni posmatrači većinom iz ostalih afričkih i azijskih zemalja. Međutim i oni su bili nemoći i često brutalno ubijani od strane lokalnih bandi i milicija koje su postale gospodari života i smrti, i koji su kontrolisali raspodelu hrane ili njenu prodaju za ogroman novac.

Krajem 1992. godine Sjedinjene Američke Države odlučile su  da se umešaju u slučaj Somalije. Pred televizijskim ekipama i svetlima reflektora američki marinci su se u velikom stilu iskrcali na plažu u Mogadišu i time je zvanično otpočela američka operacija " Povratiti nadu" u Somaliji. Američki kontingent je brojao 25.000 vojnika koji su preuzeli distribuciju i raspodelu hrane što je počelo prilično da nervira bande koje su mislile da do tad imaju monopol.

Intenzitet borbi u samom Mogadišu i okolini je bio smanjen kao i u nekim delovima države gde su se milicije povukle. Međutim prekretnica je nastala juna 1993. kada su u zasedi ubijena 24 pakistanska vojnika.

Za ovu likvidaciju američka administracija i vojska su optužili miliciju generala Aidida za kojim raspisuju potrenicu i njegovu glavu ucenjuju na skoro milion dolara. Međutim ucena nije dala željene rezultate, ali su američke snage češće ulazile u okršaj sa raznim milicijama.

Zbog toga američka armija šalje operativce na teren kako bi pokušali da saznaju Aididovo sklonište, međutim uzalud. Prekretnica se dogodila krajem septembra 1993. kada su Amerikanci saznali da 3. oktobra te godine treba da se održi sastanak uticajnih Aididovih saradnika i njegovog ministra spoljnih poslova Omara Salada Elmija i političkih savetnika. Pouzdane informacije od doušnika na terenu govorile su da će možda i sam Aidid da se priključi.

Priprema operacije Gotic Serpent

Zbog toga pripremljena je bila operacija od strane Zajedničke komande za specijalne operacije (JSOC) kojom je komandovao general Vilijem Garison. Operacija je bila zamišljena kao klasični prepad na lokaciju gde se održavao sastanak, hvatanje Aididovih saradnika i savetnika i njihovo prebacivanje terenskim vozilima do američke baze na obodu Mogadiša.

Za izvođenje operacije general Garison izabrao je:

-pripadnike 3 bataljona 75. puka Rendžera pod komandom kapetana Majkla D. Stila;

-četu, 1. specjalnog operativnog odreda " Delta"  pod komandom kapetana potpukovnika Garija Harela,

-podršku operaciji pružaće 160 SOAR Avio odred za izvođenje specijalnih operacija sa 16 helikoptera UH-60 Black Hawk i AH/MH-6 Little Bird i to po osam za svaki tip letelica;

-specijalce NAVY SEAL ( mornaričke foke) prpadnici Razvojne grupe mornarice za specijalni rat ( DEVGRU) i

-Vazduhoplovne grupe za borbenu kontrolu iz 24.specijalnog taktičkog skvadrona.

Plan operacije predviđao je da pripadnici odreda " Delta" helikopterima slete tačno u 15.45 časova 3. oktobra 1993 na zagradu i pored zgrade gde se održavao tajni sastanak Aidida i njegovih saradnika. Specijalci su trebali da izvrše prepad i pohapse sve prisutne. Istovremeno grupa rendžera namenjna za obezbeđenje se konpcima spušta iz helikoptera i obezbeđuje samo zgradu i širu okolinu. Istovremeno druga grupa rendžera (čiji je zadatak izvlačenje uhapšenih) sastavljenih od devet terenaca hamvija i tri petotonska kamiona M939 stiže ispred hotela Olimpik tu se zaustavlja i čeka pripadnike delti i dela rendžera da stignu ukrcaju dragoceni teret i nastavi dalje do obeležene rute gde bi se spojili sa ostatkom snaga. Posle toga delte i rendžeri koji su učestovali u perpadu se ukrcavaju uhelikoptere ili terence i odlaze, a kolona vojnih vozila nastavlja do baze. Predviđeno trajanje operacije od momenta iskrcavanja hapšenja i prebacivanja zarobljenika trebala je da traje 60 minuta.

Za izvođenje operacije bilo je predviđeno 160 vojnika.

https://youtu.be/yGSXhnVic3E

Početak operacije koja se pretvara u fijasko

Sve je izgledalo idealno, kao da neće biti nikakvih problema u izvođenu, međutim....

Operacija je počela u 15.30 časova 3. oktobra 1993. godine poletanjem helikoptera i ranijim izlaskom konvoja iz američke baze na obodu Mogadiša. Posle 10 minuta leta oko 15.40 letelice su se približile cilju. Akcija je počela u 15.42 kada su počeli da helikopterima MH-6 Litlle Brid sleću prvi pripadnici Delte. Ispred zgrade u kojoj se održavao sastanak tokom spuštanja prva dva helikoptera podigao se toliki oblak prašine, da je iskrcavanje ostalih pripadnika Delte bilo faktički nemoguće pa su se helikopteri morali pomeriti nekoliko stotina metara dalje od cilja. Istovremeno sa pripadnicima delte iz helikopteraMH-60L počeli su da se spuštaju i rendžeri koji su imali zadatak da osiguraju pozicije oko zgrade i elominišu čuvare u široj okolini lokacije i osiguraju nesmetano hapšenje.

U isto vreme ispred zgrade zaustavila se i kolona od devet hamvija i tri vojna kamiona u koje su trebali da budu ukrcani zarobljenici. Taman kada je izgledalo da više nikakvih kikseva neće biti i da je vreme da se krene u bazu krenulo je po zlu. Na kolonu koja je krenula otvorena je vatra sa krovova zgrada tom prilikom jedan narednik je ubijen direktnim hicem u glavu dok je otvarao vatru iz brovinga i štito kolonu koja se kretala ulicama Mogadiša.

Šok je usledio oko 16.20 časova kada je iz jednog helikoptera MH-60 pozivni znak " Super 61" stigao panični poziv da je letelica pogođena i da pada. Da stvar bude gora helikopter je pogođen protivoklopnim bacačem ruske proizvodnje RPG u repni rotor. Letelica se strmoglavila i u padu ginu oba pilota, dok dvojica snajperista iz odreda Delta su uspeli da prežive i otvorili su vatru na naoružanu rulju koja im se približavala. Nekako u isto vreme stiglo je i obaveštenje od posade helikoptera Litle bird da su morali letelicu da prizemlje i da je napuste. Jedan od pilota je bio smtno ranjen prilikom odbrane helikoptera od pobunjenika sa kojima su se sukobili po sletanju. Drugi pilot je uspeo da preživi i pridruži se grupi koja je stigla u pomoć.

Komandant borbene grupe kada je video da je helikopter oboren u pomoć je pozvao drugi helikopter MH-60 pozivnog znaka " Super 68" u kome se nalazio tim za borebno traganje i spasavanje. Dok su se pripadnici spuštali do oborenog helikoptera letelica je pogođena takođe sa granatom lansiranom iz RPG. Helikopter ikao teško oštećen uspeo je da se vrati bezbedno do baze.

Tim CSAR su u olupini, našli mrtvog pilota i pet ranjenih vojnika. Tada dolazi do konfuzije među pripadnicima koji su imali zarobljenike i konvojem koji ih je trebao da pokupi. Obe grupe su čekale jednu drugu u neposrednoj blizini sa ubeđenjem da mora u kontakt da stupi ona druga strana. Tokom čekanja došla je i vest da je oboren još jedan helikopter MH-60 sa pozivnim znakom " Super 64". U padu ove letelice preživeo je samo jedan pilot. Većina tima koja je bila namenjena za hapšenje zarobljenika otišla je da pomogne preživelim u padu oba helikoptera. Grupa od približno 90 pripadnika rendžera i odreda Delta ubrzo je naletela na neprobojni zid kako su se približavali oborenim helikopterima.

" Bili smo na vrhu krova, kada su oko nas počeli da lete hici iz AK i RPG. Brzo smo osigurali prostor skupili 22 osumnjičena i čekali konvoj da ih odveze. Tad smo dobili informaciju da je jedan helikopter oboren i da se olupina nalazi 300 do 500 metara od naše pozicije. Da  je oboren helikopter nisam znao ali sam video pripadnike tima CSAR kako se spuštaju niz kanap kada je rep njihovog helikoptera pogodio RPG. Video sam kako se ptica trese i kako iz helikoptera lete metalni delovi. Pilot je uradio herojsko delo uspeo je da stabilizuje helikopter dok se svi članovi CSAR nisu spustili, a onda je odleteo.

Komandant operacije naredio je zatim svima da se peškekrenu do meta pada, gde su rendžeri bili prvi, a delte u sredni, pa opet rendžeri. Usledila je krvava borba sa naoružanim grupama na raskrsnicama... opisao je detalj podofici Pol Hov koji je bio priadnik Delti u ovoj operaciji.

Posle krvavih borbi na ulicama preživeli pripadnici rendžera i delti uspeli su da se smeste u tri kuće u kojima su ukućane uzeli za taoce. Kako je padalo veče tako su se i napadi stišavali, međutim grupe napadača su se povećavale. Hov je radiostanicu uspeo da prebaci na frekvenciju pilota i zahtevao vatrenu podršku letećih topovnjača što je bilo i uslišano.

Piloti leteće topovnjače AC-130U zahtevali su da se obeleže kuće u kojima su se nalazili rendžeri i delte. Usledio je maskar napadača koje su prema svedočenju Hova hici iz getlinga bukvalno sekli. Piloti su kosili grupe po 40 do 50 napadača.

Narednog jutra u američkoj bazi uz pomoć pakistanskih i malezijskih vojnika organizovano je novi kombinovani konvoj, u pratnji tenkova M 48 koji su bili u pratnji borbenih helikoptera AH-1 Kobra, koji su se probili do opkoljenih vojnika i prebacili ih baze UN. Prikikom probijanja konvoja do pokoljenih rendžera i pripadnika Delte pogino je jedan pripadnik 10. brdske divizije armije SAD, pakistanski i malezijski vojnik.

Zaključak

U neuspeloj operaciji hvatanja generala Aidida američka armija je imla 19 mrtivh i 73 ranjenih vojnika. Somalijske žrtve nikada nisu precizno utvrđene i različito se kreću od izvora do izvora. Od 350-1000 prema somalijskim izvorima , dok po zapadnim broj se kreće od 2000 do 3000 mrtvih i oko 1.000 ranjenih. Najgore je prošla posada helikoptera pozivnog znaka " Super 64" čija tela je rulja narednih nekoliko dana vukla ulicama Mogadiša.

Amerikanci su takođe bili iznenađeni upotrebom asimetrične tehnike ratovanja, na šta su zaboravili posle skoro dve decenije od upotrebe u Vijetnamu. Naime somalijske milicije koje su napale rendžere i odred Delta sa RPG prošle su obuku u Sudanu. Kasnije je utvrđeno da su u njihvoj obuci intenzivno učestovali sudanski borci koji su se borili u ratu u Avganistanu i pripadnici Al Kaide koji su u ovoj afričkoj zemlji imali baze. Oni su naime obučili Somalijce da koriste za napad na letelice prerađene raketne bacače RPG koji na izlazu cevi su imali ugrađen priključak  od metalne cevi pod uglom od 90 stepeni koji je skretao izlazni mlaz i omogućavao upotrebu RPG čak i u zatvorenom prostoru bez posledica po korisnika, s time je bilo olakšano gađanje helikoptera.

Takođe somalijski borci su tokom sukoba koristi sistem veza kome američka armija nije mogla da nanudi. Kao kuriri korišteni su dečaci koji su prenosili poruke s jednog na drugi položaj, dok su žene korištene kao logistička podrška u snabdevanju boraca hranom i municijom.

Epilog pokušaja hvatanja generala Aidida imao je u naređenju tadašnjeg novoizabranog američkog predsednika Bila Klintona da se američki vojnici povuku iz ove zemlje u koju su ponovo ušli tek 2005 godine dok su lovili Al Kaidu po Africi.

O ovoj nesupešnoj operaciji napisana je knjiga i snimljen holivudski blokbaster " Pad crnog jastreba" koji se pojavio u bioskopima 2001 posle 11.septembra kada je nekoliko meseci bio filmski hit u SAD puneći bioskopske sale u trenutku kada je tadašnji predsednik Džordž Buš mlađi pokrenuo rat protiv terorizma i Al Kaide u Avganistanu.