ALEKSANDAR SE PREVRĆE U GROBU

ALEKSANDAR SE PREVRĆE U GROBU


Uoči referenduma o nazivu, zakazanom za 30. septembar, u Makedoniji vlada pravi rat dezinformacijama između SAD i Rusije. Propagandu u bivšoj jugoslovenskoj republici sprovodi i aktuelno rukovodstvo EU u nadi da će uoči izbora u svojim redovima iza sebe ostaviti barem jedan uspešan projekat

„Makedones” izvorno znači „visok” ili „gorštak”. Prvi put se „makednon” spominje kod Herodota, a „makedne” (visok, tanak) kod Homera i Hesijusa iz Aleksandrije. Danas, vekovima kasnije, oko naziva se spore Grci i Makedonci. I svakome termin zlata vredi. Toliko da su Makedonci u njega i njegovu istoriju, odnosno recikliranje one od pre 2.500 godina, uložili 400 miliona evra, koliko je koštao projekat „antikvizacije”. Za taj novac su u centru Skoplja podigli spomenik Aleksandru Makedonskom, najveći na svetu, nešto manji njegovom ocu Filipu Drugom i statue antičkim makedonskim kraljevima i generalima. Onda kad u Skoplje doputuju pripadnici plemena Hunzi iz podnožja Himalaja u Pakistanu, oni koji se deklarišu kao potomci Aleksandra Makedonskog i rođaci Slavena koji žive u Makedoniji, da imaju šta i da vide. Svoje pretke u kamenu nasred trga. Za to vreme, nešto južnije, 2,5 miliona grčkih komšija besni. Jer i oni sebe nazivaju Makedoncima. A opet su Grci. I još krive Tita da je četrdesetih godina odvojio vardarsku banovinu od Srbije, dodelio joj status socijalističke republike u Jugoslaviji i veštački stvorio makedonsku naciju.
Možda se konfuzija može ukratko opisati u jednoj nimalo jednostavnoj leksikonskoj definiciji: situacija je komplikovana jer različite etničke grupe koriste različitu terminologiju za isti entitet, ili istu terminologiju za različiti entitet s različitom političkom konotacijom?!

Neko ovde laže

Ko god i kako god koristio termin i u njega upisivao sopstveno značenje, dogovor je pao posle 25 godina sporenja i 25 vekova od njegovog nastanka. Političke elite Atine i Skoplja, uz asistenciju EU i SAD, postigle su kompromis – naziv Makedonija može, ali samo uz geografsku odrednicu „Severna”. Kao da je pre reč o delu teritorije nego o suverenoj državi.

Dva dana posle međusobnog popuštanja u junu ove godine, grčki premijer Aleksis Cipras našao se pred skupštinskim glasanjem o poverenju, dok se makedonski predsednik vlade Zoran Zaev suočio sa odbijanjem predsednika Đorđa Ivanova da potpiše sporazum. Sobranje je dokument po drugi put usvojilo, te je Ivanov morao da popusti. Zaevu je stoga ostalo još da dobije podršku naroda, pa je raspisao referendum o nazivu države za 30. septembar. Doduše, samo savetodavni.

I dok traju pripreme za najvažnije nacionalno glasanje u makedonskoj istoriji, Rusija i Zapad su uveliko na terenu. Na Fejsbuku masovno iskaču pozivi za bojkot referenduma, a svaki dan nastane 40 novih sajtova s kojih se deli jedan isti novinski članak sa upozorenjem da će Gugl eliminisati makedonski jezik iz svoje ponude u zavisnosti od glasanja. Za te internetske peripetije Zapad je optužio Moskvu tvrdeći da je propaganda bila više nego očigledna kada su se ovog proleća huligani tukli s policijom ispred parlamenta u Skoplju. Ta nesrećna tuča bila je, prema tvrdnjama Amerikanaca, dobar izgovor da se ocrni makedonska vlada. Još jedan zanimljiv događaj prikačen je Rusima, koje su optužili da stoje iza fingiranja slučaja premlaćivanja poznate balkanske pevačice. Njene stare slike s modricama zadobijenim u porodičnom nasilju navodno su iskoristili da iskonstruišu priču kako ju je prebila policija prilikom protesta. To je dovelo do toga da je Zaev proterao ruskog diplomatu Olega Šerbaka, a ovaj je zauzvrat poslao upozorenje.

– Ako dođe do konflikta između Rusije i NATO, vi ćete biti legitimna meta – odvratio je Šerbak Zaevu. Postoje i poruke na forumima, društvenim mrežama, kojima se potpiruje nacionalizam i mržnja. A ponovo, tvrdi Zapad, iza huškačkih objava stoje Rusi.

– Da li ćete stvarno dozvoliti Albancima da vam promene ime – jedna je od glavnih tema, kojom se aludira na to da je čak i za ovako važno nacionalno pitanje neophodno da se pridobije podrška Albanaca. Američke obaveštajne službe su otišle toliko daleko da su optužile Kremlj za insistiranje lokalnog fudbalskog kluba i motociklističkih bandi na suprotstavljanju referendumu.
Da Zapad ne želi ništa da prepusti slučaju, potvrdio je i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otvoreno priznavši da Alijansa šalje podatke Makedoniji o mešanju Rusa u kampanju protiv referenduma. U sklopu napora Zapada da se neometano sprovede narodno glasanje u njihovu korist, američki ministar odbrane Džejms Matis sleteo je u ponedeljak u Skoplje. S vrlo jasnom porukom.

– Predstojeći referendum o dogovoru s Grčkom o nazivu države je demokratska istorijska šansa. On daje mogućnost za ulazak Makedonije u EU i NATO, ali i za postizanje unutrašnjeg jedinstva. Jasan nam je kompleksan politički proces koji predstoji vašem narodu i podržavamo vas, naši makedonski prijatelji, u ostvarivanju vašeg demokratskog glasa i odgovornosti da glasate. Kao što generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg reče prošle sedmice – pridruživanjem Alijansi dobićete ravnopravno mesto u najuspešnijem vojnom savezu u istoriji, zajedno sa ostalih 29 država, koje se obavezuju da štite vas i vašu sigurnost – rekao je Matis ne propuštajući priliku da primeti kako Rusija pokušava da se umeša u referendum širenjem dezinformacija.

– Ne želimo da Rusi u Makedoniji rade ono što su pokušali da učine u toliko drugih zemalja – kazao je on, dodavši da ga uplitanje Moskve zabrinjava.

Na isto pitanje odgovarao je i Zaev. Ovaj put više diplomatski.

– Činjenice govore da nemamo dokaze da Rusija ima neki uticaj na referendum. Tačno je da Rusija nije srećna zbog proširenja NATO-a na Makedoniju, i to javno komentariše, ali nema ništa protiv proširenja EU na ceo zapadni Balkan. Za nas ne postoji alternativa NATO-u i EU, a mi želimo da gradimo prijateljstvo sa svim zemljama, uključujući tu i Rusiju – poručio je Zaev.

Zanimljivo je da je američki Kongres u rat protiv ruske propagande uložio ozbiljan novac. SAD su u januaru prošle godine izdvojile osam miliona dolara samo za borbu protiv dezinformacija u Makedoniji. Anonimni američki zvaničnik otkrio je za „Njujork tajms” da novac tek treba da bude uložen i da je planirano dodatnih dva miliona dolara za promovisanje vladavine zakona u Makedoniji. Navodno su na stotine hiljada dolara investirane tajnim kanalima u bezbednosne izazove te zemlje.

Šepurenje sa brošem

Pored Rusije i Sjedinjenih Država, veliki ulog u Makedoniji ima i Evropska unija. Zvaničnici Unije pokušavaju da pre izbora i prekomponovanja rukovodstva ostave barem jedan uspešan projekat. Otuda i pohodi aktuelne garniture na Skoplje. Tako je Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, prošetala Starom čaršijom 13. septembra. Za nju je posebni poklon, filigranski broš u obliku leptira, pripremio jedan od zlatara. Navodno neočekivano. Broš je završio na reveru njenog belog kostima koji je nosila šetajući skopljanskim ulicama. Sa Zaevim pod ruku, Mogerinijeva je paradirala makedonskom prestonicom dok su je građani pozdravljali i tražili joj fotografisanje, a vlasnici dućana pozivali na čaj i baklavu.

Posle šetnje, ona je na konferenciji pozvala Makedonce da izađu na glasanje zato što se odlučuje o „budućnosti države”.

– Kada izađete na referendum, zapamtite da vi držite ključ svoje budućnosti. Nemojte da ćutite, ključevi su kod vas i nemojte da propustite ovu mogućnost – rekla je ona, dodajući da su vrata EU otvorena za Makedoniju.

EU nije jedina koja vidi šansu da profitira od makedonskog pitanja. Tu su i Albanci, koji mogu da pomognu da se izglasa naziv na referendumu. Stoga je očekivan sastanak Hašima Tačija i Zorana Zaeva i postizanje dogovora za formiranje Nacionalnog saveta Kosovo-Makedonija. Jedini koji u tome ne vide nikakvu šansu jesu Grci, ali ne oni na vlasti.

Severnjaci još od 2008.

Nedavno objavljena „Vikiliksova” dokumenta pokazuju da je Skoplje još 2008. pristalo da država promeni naziv u Republika Severna Makedonija, pod uslovom da to uključuje priznavanje makedonskog jezika i nacionalnosti. Poverljivi dokument Američke ambasade u Makedoniji sastavio je 29. jula 2008. tadašnji američki ambasador u Skoplju Žilijen Milovanović.

U prvom delu dokumenta spominje se da je Milovanović zaključke predstavio nakon razgovora s predsednikom i premijerom Makedonije Brankom Crvenkovskim i Nikolom

– Ambasada SAD u Skoplju ocenjuje da je makedonska vlada spremna da zarad otvaranja puta u NATO i članstvo u EU pristane na ime Republika Severna Makedonija u svim međunarodnim organizacijama – navodi se u dokumentu pod naslovom „Šta treba da urade Makedonci da reše spor oko naziva”.

Dodaje se i da bi nacionalnost i jezik trebalo da zadrže pridev „makedonski”, ali da s tim treba pažljivo postupati – možda u vidu nekog aneksa ili internog dokumenta UN koji neće biti predmet odobravanja grčke strane, preneo je grčki portal „Katemarini”, koji je objavio dokument.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar