ANALIZA KORPORACIJE RAND MOGUĆEM SUKOBU NA BALTIKU: Rusi bi bili jači u tenkovskoj i peašdijskoj borbi, a Amerikanci u vazduhu, a ova super sila posle mesec dana borbi bi bila nadjačana

Priča o tome da li je bolja ruska armija ili je NATO u prednosti na njom je stalni predmet analiza.

Nedavno je Ekonomist objavio analizu prema kojoj je po većini merila NATO u prednosti nad Rusijom, a taj argument zasniva na stavu da su Sjedinjene države i njeni saveznici potrošili 871 milijardu dolara na vojne budžete 2015. godine, u odnosu na 52 milijarde koliko je izdvojima Moskva.

Međutim, finansije su jedno, ali realnost na terenu mogla bi da bude svakako drugačija.

https://youtu.be/gvPTxjFSxG8

Kako je objavila korporacija "RAND", Rusija sada ima značajnu lokalnu superiornost u bilo kakvom sukobu sa NATO blizu svojih granica. Ukupne snage NATO bile bi previše za Rusiju, ali u ranim stadijumima sukoba, tokom prvih mesec dana ili duže, alijansa bi bila nadjačana, navodi se u analizi.

Ekonomist tvrdi da od ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, NATO je pojačao vojno prisustvo u Baltiku. Do prošlog leta NATO pakt je imao 4.530 vojnika blizu ruske granice u četiri borbene grupe koje vode Nemačka, Britanija, Kanada i SAD. Prema sporazumu iz 1997. godine, vojnici nisu stalno raspoređeni već se konstantno rotiraju.

NATO je takođe ojačao rezerve od oko 5.000 vojnika koji mogu da se rasporede za nedelju dana, međutim i Alijansa se slaže da to nije dovoljno da ubedi Rusiju da bi svaki napad bio napad na ceo pakt.

Ono što brine komandire NATO-a je velika borbena moć koju Rusija može da koncentriše u vrlo kratkom roku u baltičkom regionu. "RAND" je otkrio da bi Rusija u tenkovskoj borbi brojno nadjačala NATO u odnosu 5,9 :1 , u pešadijskom 4,6:1 , a u artiljeriji čak 270:0.

I dok bi NATO imao značajnu prednost u vazduhu, efikasnost aviona bi se brzo smanjila kada se suoče sa najsnažnijom protivvazdušnom odbranom na svetu.

Ruska prednost nad NATO paktom veća je i zbog mogućnosti brzog popunjavanja snaga korišćenjem internih linija saobraćaja, kaže Ben Beri sa Međunarodnog instituta za strateške studije. S druge strane, NATO nije sačuvao svoju hladnoratovsku transportnu infrastrukturu - mostovi ne mogu da podnesu težinu tenkova, a pruge nisu namenjene vagonima za teško naoružanje.

NATO ima mnogo prostora da unapredi konvencionalno odvraćanje. Mogao bi da stalno rasporedi snage u Baltiku sa više oružja, održava redovne i velike vojne vežbe, da uloži u jačanje internih linija saobraćaja, a same članice NATO mogu da više izdvajaju za rekonstrukciju kopnenih snaga za konflikt visokog intenziteta.

Da li je NATO sposoban za takav fokus je diskutabilno. Njegovi južni članovi više brinu o prilivu migranata, a Francuska se bori protiv pobune u subsaharskoj Africi. U novom nemačkom koalicionom sporazumu pitanje oružanih snaga je na 156. od 177 strana.