ANALIZA, MILORADOVIĆ: Zveckaju i istok i zapad

Sledi nam vruće miholjsko vojno leto. Kada vojske širom sveta počnu da pokazuju mišiće, najnovije naoružanje i borbenu gotovost, civili treba da se zapitaju koliko će normalan život potrajati

Leto je i dalje u punom zamahu. I dok neki hlade noge u moru, a drugi gajbe piva u obližnjim potocima, za druge nema odmora. Naročito ako nose uniforme vodećih armija u svetu. Leto 2017. godine je sezona ratnih igara.
Otvorio ju je NATO u junu godišnjom vežbom „Baltičke operacije". Komandant američke Šeste flote i prvi čovek mornaričkih snaga Alijanse za napad i podršku viceadmiral Kristofer Grejdi ne krije da cilj nije bilo samo uvežbavanje borbene gotovosti već i „demonstracija američkog vojnog prisustva duž ruskih granica". Grejdi kaže da je to poruka saveznicima iz četrnaest zemalja koji su učestvovali u vežbi oko četiri hiljada vojnika. Još jedna poruka je da u poslednje tri godine pozivnica za ovu vežbu nije poslata u Moskvu.
Jedriličari na Baltičkom moru nisu mogli da se opuste ni u julu. U njegove vode, prvi put u istoriji, uplovili su kineski razarači Čangša, opremljeni najnovijim tipom protivvazdušne odbrane. Podršku im je pružala fregata Junčeng, koju kinesko ministarstvo odbrane smatra perjanicom svoje mornarice. Tokom obilaska Baltika, svratili su i do ruske enklave u srcu Evropske unije - Kalinjingrada. Ruski domaćini dočekali su ih sa samo dve korvete, doduše ganc nove iz klase Šteregušči, ali praćene helikopterima Ka-27 i borbenim avionima Su-24.
Ruski analitičari su skroman doček objasnili „nedostatkom potrebe za manevrima većeg obima na Baltiku". Prilično samouvereno, zar ne? Kinesko vojno prisustvo u evropskim vodama najviše je razjarilo Britaniju, čiji vojni eksperti ne propuštaju da primete da bi tako nešto „pre trideset godina bilo nezamislivo". E, svašta je bilo nezamislivo u to vreme, pa i činjenica da je Kineska narodna armija ove godine uspostavila svoju prvu vojnu bazu u Africi, u Džibutiju. Peking se po evropskim vodama ovoga leta prošetao i da bi poslao signal susedima i ekonomskim rivalima Aziji - Indiji i Japanu, koji su baš u to vreme vršili združenu vojnu vežbu u Indijskom okeanu.
Vruće leto na Baltiku privelo se kraju skromnom združenom vojnom vežbom Letonaca, Litvanaca i Nemaca koji su pet dana uvežbavali mornaričke manevre, gađanje podmornica, miniranje i razminiravanje, ali i operacije spasavanja. Umalo da zaboravim. Litvanija je u junu dočekala pet hiljada i trista kolega iz devet članica NATO-a koji su se deset dana tokom operacije „Gvozdeni vuk" borili protiv „ruske pretnje". Alijansa je ostala gluva na julsko upozorenje stalnog predstavnika Moskve u NATO-u Aleksandra Gruškoa da „vojne aktivnosti duž granica Rusije predstavljaju pretnju njenoj nacionalnoj bezbednosti". Da podsetiim, u Poljskoj i baltičkim državama stalno je raspoređeno četiri i po hiljade mahom američkih vojnika, kao i nekoliko hiljada pripadnika oklopnih jedinica Alijanse.

Gas, dolar i sankcije
Dakle, došli smo do ključnih reči - ruska pretnja. Zakonom o novim sankcijama protiv Rusije, Irana i Severne Koreje, koji je Tramp gunđajući potpisao zbog „nacionalnog jedinstva", počeo je Hladni rat 2.0. Živimo u vreme kada Holivud ributuje (što je stara srpska reč za podizanje iz mrtvih) stare hitove. Pa što ne bi Vašington? Rusija je na nove američke mere odgovorila najavom da će njena privreda početi da se odvaja od zavisnosti od dolara. Menja se i način ruskog platnog prometa.Već su uvedene nove kreditne i platne kartice „Mir" (ne zavaravajte se da ova reč znači isto na ruskom i srpskom - na ruskom znači i „mir", mada je to pomalo arhaično, ali u ovom kontekstu znači „svet"). Već ih je izdato trinaest i po miliona. Za to vreme, Nemci, Francuzi i par drugih evropskih država s jakim energetskim interesima kada je reč o gasovodu „Severni tok" prete da će se osvetiti SAD ako budu zabeležile gubitke zbog sankcija protiv Rusije. Najglasniji je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Doduše, on je poslovično najglasniji. Predsednik evropskog saveta, Poljak Donald Tusk, međutim, ćuti. Ni slovca. Poljska, kao i baltičke države, zaobiđena je „Severnim tokom" pa joj uopšte ne smeta da kupuje skuplji američki tečni prirodni gas kada joj već jeftini ruski nije dostupan. I u tom grmu leži zec. SAD znaju da su Evropljani sami krivi što je američka taktika „zavadi pa vladaj" urodila plodom. Da je svim Evropljanima dostupan „Severni tok", bilo bi i konsenzusa oko kontramera protiv sankcija Vašingtona, koje Moskva otvoreno zove trgovinskim ratom. Ovako, nema šanse da se Evropljani slože.

U centrima za obuku u SAD i Nemačkoj povećan je broj scenarija za borbu protiv ruskih snaga iako je američko vojno prisustvo u Evropi deset puta manje nego u vreme Gvozdene zavese

U ovom kontekstu treba gledati i julsku vojnu vežbu NATO-a širom Mađarske, Rumunije i Bugarske nazvanu „Čuvar sablje". Stuklo se četrdeset miliona dolara u pomeranje hiljadu dvesta vojnika i šezdeset tona teških tenkova amo-tamo duž pontonskih mostova na Dunavu. General pukovnik Frederik Hodžiz, glavnokomandujući američkih vojnih snaga u Evropi, ne krije da je cilj manevara ne samo da se uvežba brzo pomeranje trupa po Evropi već i da se vojno osoblje, naviklo na pustinjsko ratovanje sa islamistima, podseti na hladnoratovsku vojnu doktrinu. Doduše, Evropa je čudno područje te su tako Amerikanci presedeli ceo vikend na austrijsko-mađarskoj granici, jer im Austrijanci, zbog turističkih gužvi, nisu dozvoli da je pređu.

Manevri na sve strane
Međutim, Hladni rat se vraća i u američke vojne školske klupe. U centrima za obuku u Kaliforniji, Luizijani i Nemačkoj povećan je broj scenarija za borbu protiv ruskih snaga. Doduše, američko vojno prisustvo u Evropi je deset puta manje nego u vreme Gvozdene zavese. Na Starom kontinentu smešteno je tak trideset hiljada američkih vojnika. Ali vežbe poput ove, koja je završena na bugarskom poligonu Novo selo, tu su da uvere saveznike da nisu sami. Zanimljiv podatak je da su akcije u Srednjoj Evropi mogli da prate ruski, kineski, pa čak i severnokorejski posmatrači. I to je svojevrsna poruka Alijanse vojnim rivalima.
U svetlu zveckanja oružja duž ruskih granica, jedva je primećena združena vojna vežba četvrte najveće armije NATO-a Turske s katarskom u Persijskom zalivu, čiji je cilj prve nedelje avgusta bio da pokaže sve moćnijim vojnim snagama Saudijske Arabije da sankcije protiv Katara neće odvratiti Ankaru od zbijanja redova s Dohom.
Međutim, sve što ste pročitali samo je puka uvertira u vojnu vežbu godine.Vojni spektakl ruskih snaga počinje 14. septembra i trajaće oko nedelju dana duž ruskih granica s baltičkim državama, u enkavi Kalinjingrad, širom Belorusije, duž granica sa istočnom Ukrajinom i na Krimu. Rusi će vam reći da je reč o redovnoj vežbi, koja se od 2009. godine održava na svake četiri. Reći će vam i da je naziv manevara „Zapad" tradicionalan i da u svemu tome nema ničeg neuobičajenog. Međutim, svi znamo koliko je geopolitička klima naelektrisana, i u tom svetlu pomeranje ruske Gardijske tenkovske armije iz Podmoskovlja u Belorusiju zvuči dramatično. Dakle, u septembru će prema Minsku krenuti četiri hiljade tenkova tipa Armata, T-72B3 I T-80, kao i borbene pešadijske mašine BPM-2. Gardijska tenkovska armija je osnovana relativno nedavno. Njen naziv asocira na sovjetske pobede u Kurskoj bici, Berlinu, ali i na Praško proleće. Dakle, nije da nema skrivenih poruka. U Belorusiji je pod normalnim okolnostima stacionirano oko hiljadu ruskih stručnjaka za protivvazdušnu odbranu i komunikacije. Tokom vežbe „Zapad", taj broj će se udesetostručiti. Moskva tvrdi da će u manevrima duž cele zapadne granice učestvovati oko trinaest hiljada vojnika. Međutim, zapadni izvori upozoravaju da su u manevre uključene i civilne službe, te da bi samim tim oni mogli da obuhvate čak stotinu hiljada ljudi. A u toj gužvi, ne kriju američki vojni stručnjaci, u Belorusiji bi na kraju moglo da ostane daleko više ruskih vojnika nego pre septembra.
Zato Amerikanci, za svaki slučaj, u tri baltičke države šalju šest stotina padobranaca. Švedska armija, koja nije u sastavu NATO-a, ne krije strahove od pomeranja ruskih trupa, te za septembar najavljuje prve manevre celokupne vojske u poslednjih dvadeset godina. Najveći manevri u švedskoj vojnoj istoriji, sa oko devetnaest hiljada vojnika, nazvani „Aurora 17" („Zora 17", a zora rudi na istoku), biće potpomognuti snagama pet skandinavskih članica NATO-a i Francuske. Dakle, očekujemo i vruće miholjsko vojno leto. Vojske služe, barem na papiru, da bi nam svima obezbedile siguran i normalan život. Međutim, kada počnu da pokazuju mišiće, najnovije naoružanje i borbenu gotovost, nastaje vreme kada civili treba da se zapitaju koliko će normalan život potrajati.