BUGARSKA NA RUSKOJ RASKRSNICI: I posle Bojka - Borisov!

Novoizabrani bugarski predsednik Radev ni u jednom trenutku nije se izjasnio kao neko ko bi se okrenuo Rusiji. Jeste sankcije okarakterisao kao suvišne, ali to je rezultat zdrave pameti i ekonomskog interesa države, slično kao što to misle i u nekim drugim članicama EU, pa ipak sprovode zajedničku politiku Brisela

Oktobra 2011, nakon što je kandidat njegove partije pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, ondašnji i sadašnji bugarski premijer Bojko Borisov, obraćajući se naciji iz pres-centra, rekao je da bi sve i da je njegova partija GERB kandidovala magarca, on opet pobedio. Rosen Plevnelijev, novoizabrani predsednik, pristojni i sposobni inženjer kibernetičar, sedeći pored Borisova i čekajući da mu kao ipak formalno prvoj ličnosti izbora najzad ustupi reč, samo je progutao "knedlu".

I zaista, u to vreme GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), uz političku i logističku podršku evropskih "narodnjaka" i lično, kako je Borisov rado isticao, Angele Merkel, suvereno je dominirao bugarskom političkom scenom. Po starom receptu, za sve tekuće probleme još uvek je mogao da optuži prethodnu, socijalističku vladu Sergeja Staniševa, a u suštini su se obojica još uvek "vozili" na ostavštini vlade bivšeg bugarskog cara, a potom i premijera Simeona iz dinastije Saksk-Koburg-Gota. Njoj je uspelo da Bugarsku ugura u Evropsku uniju, što je u godinama koje su usledile donosilo godišnje i do osam milijardi evra direktnih investicija, kao i dodatna radna mesta i plate za sve one Bugare koji su se, koristivši uredbe EU o slobodnom kretanju radne snage, bez većih statusnih problema snašli u nekoj od razvijenijih evropskih država.

Premijer u ostavci Bojko Borisov nije ljut na narod zbog izneverenih očekivanja, ali jeste na koalicione partnere. Bojka Borisova i njegov GERB treba očekivati kao dominantnu snagu, stožer najizglednije koalicije i nakon narednih izbora

Od tada je proteklo pet godina, puni predsednički mandat Plevnelijeva i isprekidani premijerski Borisova, koje je Bugarska, uprkos svim međunarodnim krizama, pregurala s veoma pristojnom stopom ekonomskog rasta i još uvek veoma malim javnim dugom. Ono što joj "sreću kvari" jeste to da glasači borbu protiv korupcije i kriminala ne doživljavaju kao potpuno iskrenu, kao i činjenica da je Bugarska najsiromašnija članica Evropske unije. Jeste tamošnji standard dostigao srpski (ili se srpski s kraja osamdesetih dovoljno srozao), ali i Bugari bi danas više voleli da se mere sa Zapadnom Evropom nego sa susedima.

Cecka kao lakmus

U takvom okruženju Borisov i njegov GERB neoprezno su ušli u nove predsedničke izbore s istim samopouzdanjem kao i na prethodnim. Pošto je Plevnelijev u svom mandatu, kako izgleda, počeo da previše polaže do sopstvenog mišljenja, vladajuća partija potražila je novog predsedničkog kandidata u svojim redovima. Nisu daleko otišli. Stali su iza dugogodišnje predsednice Parlamenta Cecke Cačeve, srdačne ali neharizmatične gospođe iz bugarske provincije, s političkom individualnošću koja uspeva samo da proviri iza lika i dela Bojka Borisova.

S druge strane, bugarskim biračima, ako izuzmemo one disciplinovane članove GERB-a, već je, izgleda, dosta političkog "one man showa", u kome su u istim rukama "i nož i pogača", gde premijer svakoga dana u medijima i otvara i zatvara. Tako se i dogodilo da Cačeva dobije baš toliko glasova koliko GERB i redovno ima birača. Glasovi simpatizera partija koje su trenutno koalicioni partneri GERB-a otišli su na drugu, opozicionu stranu.

Javni lik pobednika predsedničkih izbora, penzionisanog vazduhoplovnog generala Rumena Radeva, profilisan je taman tako da popuni sve one praznine koje je Cačeva ostavila. Nije (još) član političkog establišmenta; častan oficir koji misli svojom glavom i koji je iz aktivne službe svojevoljno istupio braneći strukovni interes bugarskog ratnog vazduhoplovstva i bugarski nacionalni ponos. Bugarska socijalistička levica, razjedinjena u tri struje, nije ga formalno podržala, ali stala je iza njega, što se vidi i po potpredsedničkom kandidatu - Ilijani Jotovoj, bivšoj televizijskoj novinarki, a zatim članici Glavnog odbora Bugarske socijalističke partije, poslanici u bugarskom pa Evropskom parlamentu.

Teško da još ima zemlje u kojoj ćete i u civilnim javnim ustanovama videti ponosno istaknutu zastavu NATO-a. Kao što je bila najpouzdanija članica Varšavskog pakta, Bugarska je danas takva ista u Severnoatlantskom paktu. Čak i ako je to protiv trenutnog nacionalnog interesa, na kraju će se poslušati nalog iz Brisela ili Vašingtona

Na talasu impresioniranosti nenadanim događajima u svetskoj politici, poput Bregzita ili američkih predsedničkih izbora, mnogi komentari u svetu i kod nas ostavili su mogućnost da se ovim izborima Bugarska ponovo približava Rusiji. Jesu bugarske istorijske veze s Rusijom mnogo jače nego što su naše; jesu ruski interesi u Bugarskoj mnogo jači nego što su kod nas; pa ipak ne treba verovati u reverzibilnost procesa koji su se dogodili krajem prošlog veka. Teško da još ima zemlje u kojoj ćete i u civilnim javnim ustanovama videti ponosno istaknutu zastavu NATO-a. Kao što je bila najpouzdanija članica Varšavskog pakta, Bugarska je danas takva ista u Severnoatlantskom paktu. Čak i ako je to protiv trenutnog nacionalnog interesa, na kraju će se poslušati nalog iz Brisela ili Vašingtona. Eklatantan primer jeste kraj projekta "Južni tok", pri čemu je propuštena prilika da Bugarska postane unosni energetski "hab" za Jugoistok Evrope. Druga je priča da Bugarska, ako se ukaže potreba i prilika, može poslužiti kao još jedan dobar kanal komunikacije Moskve i Brisela. Borisov se do sada mnogo češće telefonom čuo s Putinom nego što je to našima polazilo za rukom.

Novoizabrani bugarski predsednik Radev ni u jednom trenutku nije se izjasnio kao neko ko bi se okrenuo Rusiji. Jeste sankcije okarakterisao kao suvišne, ali to je rezultat zdrave pameti i direktnog ekonomskog interesa države, slično kao što to misle i u nekim drugim članicama EU, pa ipak sprovode zajedničku politiku Brisela. Nije se on pobunio zbog NATO patrola na bugarskom nebu, već zato što je bugarskoj ratnoj avijaciji onemogućena ravnopravna uloga, pošto vlada nikako da kupi nove avione. U krajnjoj liniji, ni ingerencije bugarskog predsednika ne omogućavaju previše uplitanja u ono što vlada definiše kao spoljnu politiku, a to je, bez obzira na to da li će neka buduća državna administracija doći iz centra ili levice, u ovom istorijskom trenutku Bugarske čvrsto vezano za EU i NATO.

Premijer na čekanju

Premijer Borisov, odmah nakon prvog kruga predsedničkih izbora, najavio je ostavku vlade ukoliko se pokaže da predsednički kandidat koga ona podržava nema većinsku podršku. Stari predsednik nema više ovlašćenja da raspušta parlament, a novi je na dužnosti tek od kraja januara. Prema tome, dosadašnjem predsedniku Plevnelijevu biće to treći put u petogodišnjem mandatu da posluje s tehničkom vladom, koja će, ukoliko se skupštinska većina u međuvremenu ne predomisli pa ponovo formira koalicionu vladu, zemljom upravljati negde do maja.

Svi se bave kuriozitetima vezanim za Borisova kao što su: crni pojas u karateu, registracija profesionalnog fudbalera, karijera vatrogasca i "bodigarda" pokojnog Todora Živkova, sposobnost da pojede tri činije pasulja na formalnoj državnoj večeri...

Premijer u ostavci Borisov nije ljut na narod zbog svojih izneverenih očekivanja, ali jeste na svoje koalicione partnere. Možda je to i prvi razlog poteza - želja da se u nekom narednom "izvlačenju" vlast komponuje drugačije. Bojka Borisova i njegov GERB treba očekivati kao dominantnu snagu, stožer najizglednije koalicije i nakon narednih izbora. Već je jednom tako odlazio i ponovo se vratio "na belom konju" da čini ono što nejaka koalicija pre njega nije bila u stanju. Svi se bave kuriozitetima vezanim za Borisova kao što su: crni pojas u karateu, registracija profesionalnog fudbalera, karijera vatrogasca i "bodigarda" pokojnog Todora Živkova, sposobnost da pojede tri činije pasulja na formalnoj državnoj večeri... a sve to pokriva činjenicu da se Borisov u godinama na čelu vlade izgradio u tehnologa vlasti i osobu vrhunskog političkog instinkta.

To što se malo opustio uoči ovih predsedničkih izbora ne znači da će uvek tako biti. Uostalom, neće mu biti prvi put ni da vlada u kohabitaciji - već je i to vežbao krajem prošle decenije, kada je predsednik Bugarske bio socijalista Georgi Prvanov. Osim natezanja oko nekih zakona i ambasadorskih lista - ništa se nije epohalno dogodilo.

*Autor je nekadašnji ambasador Srbije u Sofiji} else {