BYE, BYE TEREZA

Ser Džefri Hau je držao napadački govor 13. novembra 1990. godine sa zelenih klupa britanskog parlamenta. Hau je razarajućim metaforama udario na premijerku Margaret Tačer, koja je s nelagodom primila njegovu ostavku na mestu šefa diplomatije. Čelična Ledi je izvrgnuta ruglu i smehu britanskih parlamentaraca. Bio je to najveći izazov u njenoj karijeri. I neslavno se završio. Sa suzama u očima, podnela je ostavku na premijersku funkciju posle 11 godina vlasti.

Tačerka je neposredno pre predaje odbrusila Evropi čuveno „no, no, no“, a isto to je 26 godina kasnije uradila i njena naslednica tvrdog pristupa, aktuelna premijerka Ujedinjenog Kraljevstva - Tereza Mej. Iako joj političko poređenje s Tačerkom nesumnjivo imponuje, Mejova ne propušta priliku da odbaci sugestije o mejizmu. A sličnosti su neizbežne. Pogotovo sada kada je Mejova suočena sa ozbiljnom krizom u svojoj konzervativnoj vladi.

Na tankom ledu

Naime, podstaknuti njenom odlukom da Britanija nakon Bregzita treba da ostane u trgovinskoj uniji, dvojica ključnih ministara i potpredsednici vlade podneli su ostavke u nekoliko dana. Tvrdi bregzitaši nisu mogli da se pomire s činjenicom da će London napraviti ozbiljne ustupke u pregovaračkom procesu, i to samo osam meseci pre konačnog istupanja. Za njih je Mejova izdala čvrstu poziciju, zemlju i birače.

Najpre su kabinet napustili ministar za Bregzit Dejvid Dejvis i njegov zamenik Stiv Bejker, a dan kasnije iz Dauning strita je izašao i ekscentrični šef diplomatije Boris Džonson.

- San o Bregzitu umire, ugušen nepotrebnom sumnjom u sebe. Mi se zaista krećemo ka statusu kolonije EU. Premijerka je digla bele zastave predaje u pregovorima - napisao je Džonson u pismu upućenom premijerki, gde je kritikovao njen plan da zadrži bliske ekonomske odnose s Briselom posle Bregzita.

Usledila je ekspresna reakcija Mejove, koja je na Dejvisovo mesto postavila Dominika Raba, dosadašnjeg ministra za stambena pitanja, a umesto Džonsona je imenovala Džeremija Hanta, njenog najlojalnijeg čoveka i doskora državnog sekretara za spoljne poslove i poslove Komonvelta.

- Ne slažemo se najbolje oko načina sprovođenja naše zajedničke obaveze da poštujemo rezultate referenduma iz juna 2016. godine - poručila je ona. Potom je usledio još jedan udarac. Dvoje potpredsednika britanske Konzervativne partije, Marija Kolfild i Ben Bredli, podneli su ostavke zbog slabog plana o Bregzitu.

- Sa žaljenjem vas obaveštavam o ostavci na mestu potpredsednika Konzervativne stranke. Ne mogu da prihvatim pravac u kojem idu pregovori, a po mom mišljenju oni ne obuhvataju sve mogućnosti koje Bregzit pruža - napisala je Kolfildova, dok je Bredli objasnio da nedavno usvojen sporazum ruši mogućnosti koje su Velikoj Britaniji na raspolaganju, poput globalne trgovine i šanse da Britanija bude zemlja koja će ponovo kontrolisati svoju sudbinu.

Posle serije ostavki i rekonstrukcije Mejova je sazvala hitnu sednicu kabineta i upozorila torijevce da moraju da budu jedinstveni jer laburistički lider Džeremi Korbin grabi svaku priliku da otme vlast.

Jedna od teorija je da su ostavke deo šireg plana premijerkinih protivnika da razbiju njen autoritet i sruše plan koji je pripremala mesecima. Izvori u vladi tvrde da, ako ne odustane od dokumenta predstavljenog u Čikers hausu, jedan po jedan ministar će otkazivati poslušnost. Pored toga, konzervativci u parlamentu prete izglasavanjem nepoverenja Mejovoj, a na toj liniji je najmanje 48 od 318 torijevaca. Mejova je preživela nekoliko turbulencija s Bregzitom držeći se devize „jako i stabilno“. Međutim, njen plan se urušava u trenutku kada istraživači javnog mnjenja tvrde da su Britanci spremni na drugi referendum. Ovaj put većina bi glasala za ostanak u EU.

Za britansku premijerku nije jedini problem taj što gubi podršku u svojim redovima, već i to što slabi pregovarački potencijal u razgovorima sa Unijom. Zaokret ka mekoj varijanti otvara prostor Briselu da izvuče mnogo više u skupom razvodu. Pre dve godine stvari su bile znatno drugačije. Tada je većina Britanaca zadovoljno trljala ruke, dok je Mejova dobila priliku za najvažniji poduhvat u političkoj karijeri. Na drugoj strani, evropski zvaničnici su posle referenduma pažljivo promišljali posledice i pripremali planove o najbezbolnijem opstanku saveza. Međutim, danas se situacija preokrenula u korist EU, što pokazuje i nedavna izjava premijerke.

- Ukoliko EU nastavi na ovom kursu, postoji ozbiljan rizik da nećemo doći do dogovora, a to bi bilo bezobzirno. Odgovorna vlada mora da se pripremi za niz potencijalnih ishoda. Neuspeh postizanja dogovora mogao bi biti razarajući za zemlju zbog prekomernog smanjivanja slobodne trgovine i ukidanja prava građana da putuju i rade u inostranstvu. Tvrdi Bregzit imao bi duboke posledice i za UK i za EU - navela je ona.

Noviček diverzija

Takva promena u stavu pokazuje da britanski zvaničnici nisu imali konkretan plan napuštanja Unije i procenu troškova. A jasnu sliku evidentno nemaju ni sada, iako se optimistični rok za Bregzit prebrzo približava. Ukoliko se u narednim mesecima Mejova bez dodatnih teškoća bude pridržavala svoje vizije, teško će uspeti da postigne kompromis u podeljenoj zemlji. Ako i preživi pregovore, male su šanse da će opstati na vlasti nakon Bregzita.

Zanimljivo je da je baš u trenutku previranja među konzervativcima osvanula vest koja je okupirala pažnju britanske javnosti. Izvesna Doun Stardžes (44) umrla je u bolnici u Solzberiju usled izlaganja nervnom agensu „noviček“ - istom hemijskom otrovu kojima su bili izloženi ruski dvostruki agent Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija. Policija je pokrenula istragu o ubistvu Britanke, dok je Tereza Mej rekla da je šokirana njenom smrću.

- Prevrnućemo svaki kamen kako bismo razjasnili novi slučaj trovanja u Britaniji. Izuzetno je zabrinjavajuće to što su dve nove osobe izložene „novičeku“ u našoj zemlji - rekla je Mejova tokom posete Berlinu. Krivica je, kao i u slučaju Skripalja, svaljena na Ruse, koji su oštro reagovali.

- Pozivamo vladu Velike Britanije da prestane sa intrigama u vezi sa otrovnim supstancama i da ne ometa istragu o tome šta se dogodilo ruskim državljanima u toj zemlji - izjavila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.