CIA, SNAJKA: Prisluškivanje mobilnih telefona i televizora

Američka obaveštajna agencija mogla je nesmetano da prati i prisluškuje i „Eplove" i Android telefone i televizore sa internet konekcijom

U onome što je, izgleda, najveće curenje informacija u istoriji CIA, a koje je Vikiliks objavio u utorak na hiljadama stranica, opisane su sofisticirane tehnike koje koristi Agencija da se prisluškuju pametni telefoni, računari i TV prijemnici povezani internetom.
Dokumenti iznose detaljne visokotehničke opise i kataloge alata potrebne za sprovođenje ovih operacija. Do pojedinosti je opisano kako se mogu prisluškivati razgovori putem Skajpa, provaljivati u wi-fi mreže, skidati PDF formati, pa čak i kako se u komercijalne antivirus programe instaliraju drugi programi koji omogućavaju skidanje podataka korisnika.
Program pod nazivom „Vreking kru" objašnjava kako da se sruši ciljani računar, a drugi govori o tome kako da se ukradu lozinke pomoću funkcije „autocomplete" na Internet eksploreru. Ostali programi imaju imena „KrančiLajmSkaj", „ElderPigi", „AngerKuake" i „Bingo".
Ovo objavljivanje je ozbiljan udarac za američku Centralnu obaveštajnu agenciju, smatraju analitičari u Vašingtonu. Međutim, Vikiliks najavljuje još dokumenata. Ovo je tek prva tranša koja sadrži 7.818 veb-stranica i 943 priloga. Mnoge od njih je redigovala grupa urednika Vikiliksa da bi sakrila pravi kod ovog sajber-oružja. Ceo arhiv, kako oni tvrde, sadrži nekoliko stotina miliona linija kompjuterskog koda.
Jedno otkriće predstavlja poseban problem za tehnološki svet, a to je ako se potvrdi saznanje Vikiliksa da je CIA zajedno sa svojim prijateljskim stranim obaveštajnim agencijama uspela da postigne kompromis kako bi omogućila hakovanje „Eplovih" i Android telefona sa ciljem da se zaobiđe enkripcija na popularnim servisima kao što su WhatsApp, Signal, Vinber, Telegram i slično. Kako se pominje u dokumentaciji, hakeri CIA mogu da pokupe informacije i fajlove i pre nego što se na njima primeni enkripcija.
Za razliku od dokumenata NSA koje je Edvard J. Snouden dao novinarima 2013, oni ne uključuju primere o tome kako se koriste alatke protiv stvarnih stranih ciljeva. To u nekoj meri sanira štetu učinjenu američkoj nacionalnoj bezbednosti, ali je povreda bila veoma neprijatna za Agenciju, koja zavisi od tajnosti.

Nema za sada javne potvrde da su dokumenta koja su objavljena potekla iz Centra za sajberobaveštajni rad CIA, ali je jedan neimenovani vladin zvaničnik potvrdio da su autentični, a bivši obaveštajni oficir je potvrdio da imena programa, organizacione šeme funkcionisanja i opis baze podataka za hakovanje deluju kao da su verodostojni.
S druge strane, portparol CIA Dikan Bojd rekao je: „Mi ne komentarišemo autentičnost ili sadržaj navodnih obaveštajnih dokumenata."
U nekom smislu, CIA dokumenti potvrdili su detalje o mogućnostima za prisluškivanje i hakovanje za koje se dugo sumnjalo u tehničkim krugovima. To je bila tajna o kojoj su svi govorili, ali niko nikada nije mogao da potvrdi da takve stvari zaista i postoje.
Nema dokaza da je CIA alate za hakovanje koristila protiv Amerikanaca. Ali Ben Vizner, direktor američke Unije za građanske slobode govora, privatnost i tehnologije, rekao je da dokumenti ukazuju na to da je vlada namerno dozvolila ranjivost u telefonima i drugim uređajima da bi mogla kasnije i po potrebi da ih lakše špijunira. Da li su za ove nedostatke znali proizvođači, uglavnom velike svetske multinacionalne kompanije, nije navedeno među ovim podacima, ali se to samo nameće.

„Samsungovi" telefoni i televizori doslovno su mogli, čak i isključeni, da funkcionišu kao bubice za snimanje, a da njihovi vlasnici to i ne znaju

Vikiliks nije identifikovao izvor ovih dokumenata, koje je nazvao „Vault 7", ali je objavio da potiču od bivših CIA hakera i firmi koje su zajedno s vladinom agencijom radili na ovim projektima. Vikiliks tvrdi da je njihova namera bila da ovo predstave javnosti, odnosno da dovedu u pitanje zakonske norme po kojima je Agenciji dozvoljeno da špijunira elektronske komunikacije i da postavi pitanja kontrole, stvaranja, namene i korišćenja sajber-oružja.
Ali Džejms Luis, stručnjak za sajber-ratovanje u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, otkrio je još jednu mogućnost: da je strana država, najverovatnije Rusija, ukrala ove dokumente i dostavila ih Vikiliksu, koji može, ali i ne mora da zna kako su oni zaista dobijeni.
„Mislim da je mnogo verovatnije strana sila izvor tih dokumenata nego savešću pogođen CIA uzbunjivač", rekao je Luis.
Neki od detalja su posebno zanimljivi jer otkrivaju činjenice poput onih iz najboljih špijunskih romana i filmova. Tako jedan egzotični program napravljen za „Samsungove" mobilne telefone pod imenom „SuziEjndžel" od smartfona pravi uređaj za prisluškivanje poput bubice postavljene u određeni prostor. Da bude zanimljivije, on funkcioniše i kada je telefon isključen ili je iz njega izvađena baterija. Čak i u tom slučaju uređaj šalje snimak na tajni CIA server. Istu stvar su napravili i sa „Samsungovim" televizorima. Praktično svako ko ima TV te robne marke u svojoj sobi može biti prisluškivan i dok je TV ugašen.
U svakom slučaju, najnovije otkriće Vikiliksa predstavlja udarac ravan onom iz 2010. godine, kada je Čelsi Mening, dotadašnja obaveštajna analitičarka, prosledila ovoj organizaciji više miliona diplomatskih poruka, ili pak onome iz 2013. godine, kada je Edvard Snouden otkrio tajne dokumente NSA. Razmere štete ili koristi, zavisno iz kog ugla gledate, objavljivanja dokumenata iz Trezora 7 u ovom momentu je nemoguće utvrditi, osim što je sigurno da će se prosečan građanin zapitati kada sledeći put bude kupovao TV ili smartfon. Poruka je jasna - niko nije siguran.