DA LI SE ISLAMSKA DRŽAVA VRAĆA: Preživeli slom države, deluju lokalno i dalje napadaju, brojčano ih ima manje

DA LI SE ISLAMSKA DRŽAVA VRAĆA: Preživeli slom države, deluju lokalno i dalje napadaju, brojčano ih ima manje

Foto: AP


Prošle godine desio se dramatičan obrat situacije za oružanu grupu Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) koja je doživela iznenađujuću seriju poraza u svojim bivšim uporištima. Od Mosula do Hawije u Iraku, i od Rake do al-Baba u Siriji, ISIL je proteran sa ključnih teritorija i tako je propala vizija širenja ovog samoproglašenog kalifata.

Do danas, više od 98 posto teritorije koje su bile pod kontrolom ove grupe su povraćene, a više od sedam miliona Iračana i Sirijaca je oslobođeno od kontrole ISIL-a, navode iz međunarodne koalicije koju predvodi SAD protiv navedene grupe.

U međuvremenu, borci ISIL-a koji su izbegli smrt ili zarobljavanje „nestali su pod zemljom“ u ruralnim područjima između Iraka i Sirije kako bi pokušali povratiti barem deo snage, smatraju stručnjaci.

„Islamska država danas organizacijski izgleda duboko drugačije od Islamske države od samo pre nekoliko godina… Niti kontrolira jedan veliki komad teritorije, niti ima kontrolu nad urbanim centrima, gradovima“, navodi Čarli Vinter, istraživač Međunarodnog centra za studije radikalizacije i političkog nasilja na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„Umesto toga, izgleda da su nestali u podzemlju i vratili se svojim počecima kao prikriveni pobunjenici. Ovo znači kako je sada reč o nekom arhipelagu čije sve teritorije tvore ono što se smatra Islamskom državom, što ona i dalje smatra kalifatom. Ali, više nije operativna niti može biti operativna kao što je bila proteklih godina“, istakao je Vinter za Al Jazeeru.

Uspon i pad

Januara 2014. godine, ISIL (poznat i kao ISIS ili Daesh) zauzela je Raku kao svoju prestonicu i držala je taj grad sve do pred kraj prošle godine kada su ga ponovo osvojile sirijske jedinice. Do juna 2014, ISIL je osvojio i drugi najveći irački grad, Mosul, i držao ga dok ga postepeno iračke snage nisu osvojile tokom 2017. godine.

Na vrhuncu snage, ISIL je kontrolisao ogromnu teritoriju koja je prevazilazila iračko-sirijsku granicu i držao ključna urbana uporišta od Faludže do Tikrita i Alepa, a sva ta osvajanja su izgubljena do sada.

Prošlog meseca je irački premijer Haider al-Abadi proglasio „kraj rata“ protiv ISIL-a u svojoj državi, i da su iračke snage osigurale punu kontrolu nad sirijsko-iračkom granicom. Ali, dok se bitke vode i biti će vođene u obe države, malo je verovatno da oružana grupa može izvesti povratak sličan munjevitom jačanju pre četiri godine, smatraju analitičari.

„Taj tren je bio jedinstven u smislu okolnosti koje su mu pogodovale: haos sirijskog građanskog rata, slobodan pristup granicama sa Turskom, dolazak stranih boraca i tako dalje“, rekao je za Al Jazeeru Aymenn Jawad Al-Tamimi, istraživač sa Bliskoistočnog foruma.

I dok neke od okolnosti koje su dovele do jačanja grupe i dalje traju, ISIL-ovi resursi su značajno opali u proteklim godinama.

Premda je grupa uspela održati projekte uprave na određenim područjima, kao kroz svoj ogranak Jaysh Khalid bin al-Waleed u Derai, grupa uglavnom deluje kao „pobunjenička“, ističe Tamimi.

„ISIL predstavlja i dalje veliki problem na granici gdje, uprkos tvrdnjama sirijske Vlade i Sirijskih demokratskih snaga SDF koje podržava SAD, drži još neke delove teritorije na istoku provincije Deir Az Zor i deluje relativno slobodno u pograničnim pustinjama sa Irakom“, dodaje on.

Kako navodi pukovnik Thomas Veale, portparol međunarodne koalicije koja se bori protiv ISIL-a, u toku su akcije proterivanja boraca iz preostalih područja kao što su ruralni delovi provincije Anbar kao i srednji deo doline reke Eufrat u Siriji.

„Preostali ISIL-ovi teroristi su odsečeni od svojih lidera i logističke podrške. Pitanje je vremena kada će SDF i koalicija protjerati ISIL iz svih područja naših delovanja“, rekao je Veale za Al Jazeeru.

Ranije se procenjivalo kako ISIL ima 40.000 boraca u Siriji i Iraku 2015. godine, nejasno je koliko ih je živo i aktivno, ali Veale navodi kako je osvojeno 98 posto od više od 100.000 kvadratnih kilometara teritorije koju je kontrolisala ova grupa.

„Kao rezultat zajedničkih napora, ogromna većina ISIL-ovih terorista je uklonjena sa borbenih linija“, dodao je.

Povratak boraca

U međuvremenu, ISIL nastavlja sa plasiranjem svoje propagande, ali daleko manje nego ranije, a sve u pokušajima da istakne svoje postojanje, navodi Vinter. Na kanalu grupe na Telegramu, povremeno se pojave fotografije boraca koji se nalaze u pećinama, uz navode kako „određuju vreme“ povratka grupe na scenu i za pobunu.

Problematično je i pitanje boraca ISIL-a koji su pobegli u Siriju i Irak i sada se vraćaju u zemlje porekla.

Uprkos pretnji pojedinačnim napadima, mogućnost velike pobune stranih boraca ISIL-a u nekoj drugoj državi je malo verovatna, navode eksperti.

„Nije reč da je samo ponestalo stranih boraca samo zato jer im je postalo teško doći iz Turske u Siriju. Ponestalo ih je jer je postalo daleko manje primamljivo za se pridruže ISIL-u. Ta grupa nikada nije imala veliki odziv, ali je odziv bio na vrhuncu 2014., 2015. i 2016. godine kada je izgledala kao uspešna organizacija, kada je izgledalo da će nešto i dobiti i neće okončati kao bombaši samoubice ili žrtve vazdušnih udara. Taj deo brenda ISIL-a više ne postoji“, govori Vinter.

Umesto toga, ISIL trenutno ohrabruje svoje pristalice da pokreću lokalne napade u rodnim gradovima i provincijama kako bi se dobio globalni osećaj kretanja.

Efekti odugovlačenja

Stanovnici područja koje je nekada kontrolisao ISIL, bore se kako bi obnovili svoje živote. Roditelji dece koja su bila taoci ISIL-ove vladavine moraju se boriti sa posledicama indoktriniranja i godina pogrešnog obrazovanja. Stručnjaci smatraju kako celi obim tog problema nije poznat jer nije bilo prilike za detaljnije istraživanje.

„Možda je reč o gubitku cijele generacije“, navodi Nadim Houry za Al Jazeeru. On je direktor programa za terorizam i protivterorizam pri Hjuman Rajt Voču.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar