DOSIJE TRAMP I RUSIJA: U spornim beleškama ima istine o saradnji predsedničkog izbornog štaba sa ruskom vladom

Istrage američkih vlasti i sudski slučajevi pokazali su da u spornim beleškama u kojima se predsednički štab Donalda Trampa optužuje za saradnju s ruskom vladom ima neke istine, navodi agencija Asošiejtid pres dodajući da ostaje otvoreno pitanje da li je te saradnje stvarno bilo.

Glavni izvor, dosije koji je sačinio nekadašnji britanski špijun Kristofer Stil, čini se kao mutna mešavina autentičnih otkrića i prepravljene istorije, izvesno s mrvicama fikcije ili dezinformacija, navodi AP.

Stilovi dokumenti o kampanji, isprva poverljivi, objavljeni su malo pre Trampove inauguracije, i pokrenuli priče o prostitutkama i pokvarenim saradnicima na tajnim sastancima s agentima Kremlja.

Od tada je kredibilitet tih dokumenata, poznatih kao "Stilov dosije", a čiju izradu su finansirale demokrate, ostao tema i zvanične istrage i političkih udaraca.

Tokom 18 meseci od objavljivanja dosijea, vladine istrage i izveštaji, krivični predmeti i medijski članci su počeli da raspliću bar neka od pitanja koja okružuju ta dokumenta.

U središtu svih argumenata je sam Kristofer Stil - često opisivan kao do grla zakopčani iskreni branilac zapadnih interesa, koji je špijunirao Rusiju za britansku vladu i kasnije osnovao obaveštajnu firmu zasnovanu na mreži doušnika od poverenja.

On u 17 beleški priča neverovatno detaljnu priču o tome kako je ruska vlada navodno saradjivala s Trampovim štabom u razradjenoj operaciji da se predsednički izbori 2016. poguraju u njegovu korist.

Neki od navoda iz Stilovog dosijea su nezavisno potvrdjeni. Američke obaveštajne agencije i istraga specijalnog tužioca Roberta Mulera o ruskom mešanju u izbore su otkrili da su operativci povezani s Kremljom vodili operaciju da promovišu Trampa i naštete demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton, što se i kaže u glavnom delu dosijea.

Nelegalno partnerstvo Trampove kampanje i ruskih zvaničnika se najpre pominje u beleškama iz juna 2016, mesec dana pre nego što je FBI počeo istragu o takvoj mogućnosti.

Stil je izneo detalje o tajnom sastanku Rusa i Trampovog savetnika Kartera Pejdža u Moskvi mesecima pre nego što su sumnje FBI i medijski izveštaji o takvom sastanku naterali Pejdža na napusti štab.

Portret kampanje vodjene u saradnji opisan u dosijeu je pojačan i dešavanjima koja Stilovi dokumenti nisu predvideli: pravni postupci i medijsko izveštavanje su otkrili da su Trampov sin, Donald Tramp Mladji, i još jedan saradnik u kampanju bili otvoreni za ruske predloge da ih snabdeju informacijama štetnim po Hilari Klinton.

Stilov dosije, ipak, iznosi i druge senzacionalne ali neproverene tvrdnje. Navodi, na primer, da je Tramp Kremlju dao obaveštajne podatke o bogatim Rusima u SAD, a da je ruska vlada zauzvrat Trampu odavala tajne o njegovim političkim rivalima, dok je istovremeno skupljala kompromitujuče informacije o njemu samom, poput navodnih snimaka s prostitutkama koje su mokrile na krevet u moskovskom hotelu.

I dalje se ne zna da li je Trampov štab tajno došao do ruskih informacija i ako jeste da li je sam Tramp bio svestan toga i umešan.

Tramp je Stilove dokumente odbacio kao "lažne vesti" a sintagma "nije bilo saradnje" je postala Tviter oznaka njegovog mandata.

I ruski predsednik Vladimir Putin je negirao da se njegova vlada mešala u izbore.

Četiri bogata Rusa su se prema Stilovom dosijeu postavila drugačije - tužbama za klevetu. U četiri odvojene tužbe ti Rusi su tužili Stila i sajt BazFid (Buzz Feed) koji je beleške objavio u januaru 2017. Trojica od četvorice Rusa, svi vlasnici finansijskog konglomerata Alfa grupe sa sedištem u Moskvi, tužili su istraživačku kompaniju Fjužn DžiPiEs (Fusion GPS), preko koje je Stil sklopio ugovor s advokatskom kancelarijom povezanom s demokratama.

Ruski biznismen Aleksej Gubarev i tri vlasnika Alfa grupe, Mihail Fridman, Pjotr Aven i German Kan, tvrde da nemaju ništa s dogadjajima opisanim u dosijeu. U slučajevima koji se vode pred sudovima američkih saveznih država, federalnim sudovima i britanskim sudovima, oni navode da im je narušena reputacija.

Njih četvorica se pominju u dve Stilove beleške, a pravni timovi ruskih biznismena su u podnescima sudu istakli da se te beleške ne uklapaju najbolje s ostatkom dokumenata.

Sporan značaj tih dokumenata postavlja pitanje mogućnosti da iza njih stoji neko s drugačijim ciljevima i ko je možda Stilu davao lažne informacije. Takodje, advokat Gubareva je više puta ponovio da poslovni rival ili neko ko traži "žrtvenog jarca" u poslovima s kompjuterima možda pokušava da smesti njegovom klijentu.

U belšsci posvećenoj Alfa grupi se navodi da su tri vlasnika-milijardera čini neodredjene političke usluge Putinu. Fridman i Aven su, navodno, poslali "velike količine nelegalnog novca" Putinu dok je bio zvaničnik Sankt Peterburga tokom devedesetih godina.

Za Gubareva se tvrdi da je njegova firma "koristila malvere i saobraćaj pornografskih sadržaja na internetu da širi viruse, podmeće bagove i krade podatke" u okviru operacije protiv lidera američke Demokratske partije. Navodi se da je on u to ušao pod pritiskom ruskih bezbednjaka.

Sva dela koja se pripisuju toj četvorici Rusa nikada nisu nezavisno potvrdile ni zvanična istraga ni relevantni medijski izveštaji.

Vlasnici Alfa grupe imaju veze s Kremljom. Aven je nekadašnji ruski ministar za spoljnu trgovinu, a za Fridmana se priča da je bio blizak Putinu. Kan je, kao i Fridman, rodjen u Ukrajini i jedan je od osnivača Alfa grupe. Ipak, njihova finansijska i industrijska imperija je vodila ogorčene borbe s drugim moćnim Rusima, što im je donelo protivnike koji bi želeli da ih sruše.

Gubarev, koji živi na Kipru, takodje je moguća meta za žrtvovanje jer je vlasnik firme za digitalne usluge koja ima hiljade klijenata, filijale širom sveta i poslovne veze u Rusiji, SAD i drugde. Firma sedište ima u Luksemburgu.

Za razliku od drugih, dokumenti koji se tiču Alfa grupe se bave isključivo internim ruskim dešavanjima, bez direktne veze sa američkim izborima. Jedina veza je navod u naslovu, nepotvrdjen u ostatku teksta, da nekako ima veze sa temom "Rusije i američkih izbora". Čudno je, a to je i advokat Gubareva naveo u jednom intervjuu, da je memorandum o Gubarevu napisan pet nedelja posle izbora u SAD, ocenjuje AP.

Stil je rekao da je beleška o Gubarevu sastavljena na osnovu nepoželjnih detalja koji nastavljaju da se otkrivaju posle Trampovog izbora a Stilovi advokati su priznali da tu belešku "treba dalje analizirati i istražiti/proveriti".

BazFid se izvinio zbog objavljivanja Gubarevljevog imena i izmenio ga nakon njegove žalbe.

Zastupnici Stila i šefa Fjužn GPS-a Glena Simpsona odbili su da daju komentar za AP. U podnesku povodom tužbe vlasnika Alfa grupe, Stilovi advokati tvrde da su podaci u belešsci dobijeni od "mreže proverenih izvora poznatih Stilu (...) i resursa razvijenih tokom obaveštajne karijere o Rusiji u javnom i privatnom sektoru".

Medjutim, Simpson je u svom svedočenju pred Kongresom SAD izjavio da mu je Stil rekao da svi obaveštajni podaci, posebno iz Rusije, sigurno nose i svesne dezinformacije, ali da je Stil verovao da njegov dosije "najvećim delom nije dezinformacija".

Oba čoveka su odbacila navode da su predala dokumente BazFidu.

Pravni argumenti BazFida se ne oslanjaju na istinitost beleški. Umesto toga, oni dosije predstavljaju kao nešto što je bilo na proveri na više nivoa vlade i samim tim predmet medijskog izveštavanja kao zvaničan dokument, istinit ili ne. Sudije su odlučile da dozvole taj argument.

Portparol BazFid njuza Met Mitental je rekao da "činjenica da te navode ozbiljno shvataju najviši nivoi vlasti samo po sebi predstavlja pravu priču".

Advokati BazFida su priznali da je Gubarevljeva umešanost mogla biti minorna, prosto "okretanje glave" od nedela na sajtovima koje je držao. Pre nego što se Stilov dosije pojavio, tužba protiv Gubarevljeve kompanije na Floridi iz 2014. je pokazala kako brzo saradnici postaju protivnici u svetu postsovjetskog biznisa.

Tužbu, koja je prošle godine odbačena, podnela je malo poznata kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva koja je tvrdila da je Gubarevljevoj firmi pozajmila 627.000 dolara i da joj taj novac nije vraćen, dok je Gubarev tvrdio da to nije slučaj.

U tužbi je kao šef te firme, Depikto komeršal, naveden Viktor Lukašenko, beloruski biznismen.

Lukašenko je od 2010. do 2012. u Belorusiji bio u zatvoru, a njegov advokat tvrdi da je Lukašenko, koji se trenutno krije, bio optužen za nepropisno menjanje kriptovaluta za fizički novac kao uslugu klijentima, koji nisu znali da je novac stečen prevarom.

Advokat Gubareva rekao je da njegov klijent "nema apsolutno nikakve veze" sa Lukašenkom osim rečene pozajmice.

U tužbi Depikto komeršala se ne navodi mnogo detalja o kompaniji. Medjutim, istoimena kompanija je bila identifikovana u procurelim dokumentima s Bahama, a kao njen direktor je naveden Emilios Hadživangeli. On vodi firmu koja pruža korporativne usluge na Kipru, domu Gubareva i sugurnoj luci za bogate Ruse i njihov novac.

Hadživangeli je naveden kao zvaničnik u stotinama kompanija, od kojih mnoge deluju kao paravani gde bogati Rusi i drugi navode posrednike kao upravnike da bi prikrili svoje vlasništvo, navodi AP.

Advokat Gubareva navodi da njegov klijent nikada nije čuo za Hadživangelija i da nema razloga da se veruje da su on ili Lukašenko bili na bilo koji način umešani u stvaranje Stilovog dosijea.a