DW: Pariz se izgleda okreće protiv Severnog toka 2?!

DW: Pariz se izgleda okreće protiv Severnog toka 2?!

Foto: Printscreen Youtube


Francuska očigledno želi da se suprotstavi izgradnji drugog kraka gasovoda Severni tok od Rusije do Nemačke, prenosi danas Dojče vele (Deutsche Welle – DW) navodeći da nakon žestokih poruka SAD, danas predstoji važno glasanje u Evropskoj uniji. DW prenosi saznanje lista Zidojče cajtung da francuska vlada navodno želi da odustane od podrške gasovodu Severni tok 2 jer je taj projekat “strateški problem” u napetim odnosima s Moskvom.

Na današnjem glasanju na kome će se odlučivati o budućnosti tog kontroverznog gasovoda od Rusije do Nemačke, Francuska namerava da glasa protiv tog projekta, navodi se u izveštaju nemačkog lista.

“Ne želimo da povećavamo zavisnost od Rusije i tako naškodimo interesima zemalja EU kao što su Poljska i Slovačka”, poručuju navodno iz Pariza. Francuska vlada do sada nije potvrdila te navode, ali ni vlada u Berlinu se o tome nije oglasila. Za sada se samo zna da je francuski predsednik Emanuel Makron otkazao učešće na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti gde je sledeće nedelje trebalo da se sastane sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Do sada je Berlin, uprkos svim protivljenjima, mogao da računa na francusku podršku tom velikom, kontroverznom projektu. Ako Francuska sada zaista promeni svoj stav, protivnici gasovoda mogli bi da ostvare nadmoć u EU, a Nemačka da ostane usamljena, navodi DW i dodaje da se glasa o reviziji tzv. Gasne direktive EU.

Prema Zidojče cajtungu, Evropska komisija želi da stroga pravila za cevovode koja se primenjuju unutar EU važe i za one zemlje izvan Unije. Nakon toga bi postrojenja i distribucija gasa morala da budu strogo razdvojena. U slučaju Severnog toka 2, ruski koncern Gasprom i jedno i drugo drži u svojoj šaci.

Protiv izgradnje gasovoda izjašnjava se sve snažnije i američka vlada pod predsednikom Donaldom Trampom. Američki ambasadori u Berlinu, Kopenhagenu, kao i u EU, ;u zajedničkom, autorskom tekstu za DW, ukazali su na primedbe SAD. “Severni tok 2 će dodatno povećati ranjivost Evrope na ruske ucene u energetskom sektoru”, napisali su ambasadori Ričard Grenel, Karla Sends i Gordon Sondlend.

Severni tok 2 trebalo bi da, preko Baltičkog mora, isporučuje ruski gas u Nemačku. Baltičke zemlje i Poljska tu rutu vide kao pretnju po svoju bezbednost. Nesuglasice oko gasovoda tinjaju već godinama i postaju sve oštrije. Za protivnike, on je oružje u rukama Rusije, a za zagovornike on obezbedjuje snabdevanje Evrope energijom.

Krajem januara najavljeno je da će se izgradnja Severnog toka 2 odvijati prema planu – takvo je bar bilo mišljenje ruskog energetskog koncerna Gasprom. “Završeno je više od 20 odsto gasovoda”, rekla je na Evropskoj konferenciji o gasu u Beču Elena Burmistrova, koja vodi izvozne operacije Gasproma.

Ruski koncern trenutno gradi cev dugu 1.200 kilometara. Kroz nju bi ; od 2020. godine trebalo da se isporučuje ruski prirodni gas preko Baltičkog mora u Nemačku i zapadnu Evropu.

U finansiranje su uključene firme Vinteršel, koja pripada nemačkom koncernu BASF, kao i E.ON, Uniper, austrijski koncern OMV, kao i druge evropske energetske kompanije. Cena projekta je oko deset milijardi dolara.

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder (SPD) predsednik je Nadzornog odbora projekta Severni tok, kao i koncerna Rosnjeft, koji je većinski u vlasništvu ruske države.

U početku je protivljenje projektu dolazilo uglavnom iz Ukrajine i Poljske. Severni tok “ubija Ukrajinu”, izjavio je nedavno poljski ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovič. Poljska smatra da će prekid tranzita gasa kroz Ukrajinu ujedno značiti i prekid garancija za zaštitu te zemlje od dalje ruske agresije. Za Varšavu, Severni tok 2 takodje predstavlja “nemačku nelojalnost prema istočnom susedu i poseban odnos s Rusijom”, kaže Kaj-Olaf Lang iz nemačke Fondacije za nauku i politiku.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin nedavno je u Davosu izjavio da je “tranzit gasa političko pitanje u Rusiji” i da se “ne bazira ni na ekonomskim kalkulacijama, kao ni na ekonomskim interesima”.

Predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite, takodje u Davosu, jasno je stavila do znanja da je “Rusija ; energiju uvek koristila kao političko sredstvo za vršenje pritiska”.

Nemačka vlada je tu kritiku dugo vremena ignorisala. A ona je stizala i iz SAD. Reč je o poslovnom interesu, jer SAD žele da prodaju svoj tečni gas Nemačkoj, kao što to već rade u Poljskoj. Poljska je 2016. godine otvorila veliki terminal za tečni gas u Svingmindeu, direktno na poljsko-nemačkoj granici.

Severni tok 2 odavno je postao veliko gradilište za Evropsku uniju. U Briselu se sukobljavaju različiti interesi i Evropska komisija ima težak zadatak da pronadje rešenje za čitavu EU.

Komesar za energetiku Migel Arijas Kanete je još 2016. godine rekao da Severni tok nije u zajedničkom evropskom interesu. Nedavno je 60 poslanika Evropskog parlamenta uputilo pismo zvaničnom Berlinu tražeći da se projekat zaustavi. Evropska komisija ne pokušava otvoreno da spreči izgradnju gasovoda, ali želi da ga pretvori u projekat EU, odnosno da ga podvrgne strogim pravilima Unije o konkurenciji.

Za takvu odluku potrebna je saglasnost Evropskog parlamenta i Saveta država-članica. Poljska i baltičke zemlje, kao protivnici Severnog toka 2, imaju Komisiju na svojoj strani. Kao i Britaniju, Dansku, Slovačku, Irsku, Švedsku, Italiju, Luksemburg i Hrvatsku. ; S druge strane, Nemačka, Austrija i Holandija žele da nastave projekat izgradnje Severnog toka 2 što je više moguće u njegovom sadašnjem obliku. ;Zato bi odlučujuća trebalo da bude pozicija Francuske. Pariz bi mogao da okrene novi list. Pitanje je samo: da li će on tu da se rukovodi sopstvenim interesima, navodi DW u tekstu pod naslovom “Pariz se okreće protiv Severnog toka 2?”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar