FIDEL JE VOLEO AMERIKU

Kubanski lider je bio najomraženiji revolucionar u očima američke administracije, ali je istovremeno imao velike prijatelje u SAD. Malo je poznato da je advokat iz Njujorka Džejms Donovan pridobio njegovo poverenje i odigrao veliku ulogu u Hladnom ratu

Možda je bio najveći neprijatelj Amerike. I možda ga jesu mrzele skoro sve američke administracije od 1959. godine. I možda ga jesu smatrali rusofilom i najvećom pretnjom zapadnim vrednostima. Ali ono što možda malo ko zna jeste da je Fidel Kastro medeni mesec proveo u Njujorku, da su ga obožavali američki novinari i da su mu Amerikanci pomogli da osvoji vlast.

Legenda kaže da je Kastro kao bejzbol igrač privukao pažnju skauta koji su ga nagovarali da se preseli u Ameriku. Mladi Kubanac se premišljao, ali je ipak odustao od selidbe. Umesto toga, ostao je u domovini, gde je 1948. zaprosio koleginicu s fakulteta Mirtu Dijaz Balart, koju je odveo na medeni mesec, prvobitno u Majami. Par je tamo ostao samo deset dana, a ostala dva i po meseca njih dvoje su obilazili Njujork. Kastro je po dolasku u taj američki grad kupio „linkoln“ s prozorima koji se otvaraju na dugme. Godinu dana kasnije vratio se u Majami kako bi se sakrio od političkih neprijatelja. Zaveru protiv diktatora Fulgensija Batiste planirao je na istom mestu 1955. godine. „Imamo organizovani pokret od 100.000 ljudi. Ako Batista nastavi da na silu drži vlast, onda nemamo drugog načina nego da ga na silu uklonimo“, prenosio je tada Kastrove reči „Majami herald“. Vođa pobunjenika je obilazio gradove s velikim procentom kubanskog stanovništva, gde je tražio podršku i sredstva za svoje namere, koje je sproveo u delo januara 1959. godine.

U obaranju diktatorskog režima mladom revolucionarnom borcu su pomogle SAD, sa Dvajtom Ajzenhauerom na čelu, tako što su 1958. obustavile isporuku oružja Batisti. Kastro i njegova gerila su uspeli da pridobiju simpatije ljudi novinarskim pričama o „borcima koji su oslobodili zemlju od tiranskog vođe“. Nova vlada Kube je pokrenula reforme za pružanje zemljišnih grantova seljacima, borbu protiv nezaposlenosti, uvođenje zdravstvene zaštite, kao i iniciranje obrazovnih programa i promocije rasne ravnopravnosti, borbe protiv prostitucije i trgovine narkoticima. Samo tri meseca posle rušenja Batiste, novog harizmatičnog vođu revolucionarne kubanske vlade toplo su dočekali na vašingtonskom nacionalnom aerodromu. Međutim, predsednik Ajzenhauer nije delio mišljenje javnosti. Njemu se nije dopala Kastrova sve oštrija antiamerička retorika i promocija levičarskih ideja. Lider Amerike je svoju netrpeljivost otvoreno pokazao odbivši da se sastane s novim kubanskim premijerom. Ajzenhauer je radije izabrao partiju golfa. Prilikom te prve posete Vašingtonu lider Kube je razgovarao sa Savetom za inostrane poslove, grupom privatnih građana iz Njujorka i bivšim vladinim zvaničnicima zainteresovanim za međunarodne odnose Sjedinjenih Država. Na kraju, pre odlaska kući, Kastro se sreo s Niksonom, koji je verovao da može da preorijentiše kubanskog vođu. Nikson u tome nije uspeo.

Zarobljenici za lekove

Ubrzo nakon toga odnosi Kastra sa Amerikom drastično su se pogoršali. Iako ga je prilikom njegove sledeće posete Njujorku, nakon godinu dana, Bela kuća proglasila primitivcem tvrdeći da sa svitom od 50 ljudi u svojim prostorijama u Šelburnu ubija i kuva piliće i gasi tompuse na skupim tepisima, vođe građanskih pokreta njime su se oduševile. Čuveni afroamerički građanski vođa Malkom Iks nagovorio je Kubance da se smeste u hotel „Teresa“ u Harlemu, predgrađu crnaca. Malkom je svojevremeno izjavio da je Kastro „jedini belac koji mu se ikada sviđao“.

U narednih godinu dana Ajzenhauer je naredio CIA da započne naoružavanje i obučavanje prognanih Kubanaca za napad na Kubu. To je dovelo do najpoznatije neuspele invazije na tu zemlju u čuvenom Zalivu svinja, koju je naredio Ajzenhauerov naslednik Džon F. Kenedi. Znajući da će Amerikanci nastaviti s pokušajima da ga svrgnu, Kastro je zatražio pomoć SSSR-a. Sovjetski lider Nikita Hruščov je poslao Kubi novac i vojnu opremu, i instalirao u toj zemlji nuklearne rakete. To je dovelo do najopasnije krize u hladnoratovskom periodu, a svet se našao na ivici nuklearnog rata. Kenedi i Hruščov su postigli dogovor, ali je malo poznato da je veliku ulogu u umirivanju Kastra u tom periodu imao advokat iz Njujorka Džejms Donovan.

On je ispregovarao razmenu američkog pilota Fransisa Garija Pauersa za sovjetskog špijuna Rudolfa Abela. Takođe, Donovan je za nekoliko meseci uspeo da ubedi Kastra da oslobodi 1.200 zarobljenika, pripadnika Brigade 2056 sastavljene od prognanih Kubanca, uhvaćenih tokom invazije u Zalivu svinja. Oni su osuđeni na 30 godina zatvora na suđenju u Havani, uz kauciju od 62 miliona dolara. Kubanske vlasti držale su ih u stravičnim uslovima, zbog čega je Kenedijev brat Robert pokrenuo akciju prikupljanja novca za njihovu slobodu.

Robert je rekao porodicama zarobljenika da poznaje jednog advokata koji može da se izbori s Kastrom. Mislio je na Džejmsa Donovana, koji je pristao da se uključi u pregovore. Pre prvog susreta s kubanskim liderom, Donovan se ozbiljno pripremao i odlučio da će Kastru pričati o svom irskom poreklu. Bio je to mudar potez, s obzirom na to da je Če Gevara često govorio Kastru o svojim precima iz jednog irskog plemena. Donovan je često putovao u Havanu i polako je gradio Kastrovo poverenje. Njih dvojica su znali da razgovaraju do dugo u noć.

Prema izveštajima CIA, ta obaveštajna agencija je tražila od Donovana da otruje Kastra ronilačkim odelom koje je trebalo da mu pokloni. Međutim, kako je ispričala Donovanova ćerka Meri Elen Donovan Fuler, otac joj je rekao da je „trenutno u poslovima pregovaranja, a ne ubijanja“. Zanimljivo je da je Kastro u svojim memoarima ismejao taj plan: „Nikada nisam nosio ronilačko odelo u ovoj toploj klimi“.

Tajna veza s novinarkom „Ej-Bi-Si njuza“

Fidel Kastro je kasnio dva sata na intervju s američkom novinarkom „Ej-Bi-Si njuza“ Lisom Hauard. Ona ga je nestrpljivo čekala 1964. u hotelu „Rivijera“, i taman kada se spremala da legne, Kastro se pojavio na vratima sa saradnikom Valehom. U višesatnom razgovoru Kastro je upitao Lisu da li misli da on vodi policijsku državu. Ona je bez ustručavanja odgovorila potvrdno. U ranim jutarnjim satima novinarka je zamolila Kastrovog saradnika da ode. Kada su konačno ostali sami, Kastro je zagrlio Hauardovu i zajedno su legli u krevet. „Poljubio me je, ali nije išao do kraja“, opisala je ona u svojim dnevnicima. Posle te noći, Hauardova je postala Kastrova glavna osoba za komunikaciju s Belom kućom i traženje rešenja za raketnu krizu i turbulentne odnose sa Amerikom. Od sredine 1963. do kraja 1964. ona je tajno prenosila poruke američkoj administracija iz kubanskog revolucionarnog kabineta i koristila svoj medijski uticaj da ublaži sliku o Fidelu kao američkom neprijatelju.