INTERVJU, BAKIR IZETBEGOVIĆ: Nismo protiv Srba i današnje Srbije

INTERVJU, BAKIR IZETBEGOVIĆ: Nismo protiv Srba i današnje Srbije

AP Photo/Seth Wenig


Ne bih rekao da Vučić daje instrukcije Dodiku i Ivaniću, ali očigledno se koordinira odbrana. I pritom se diže prevelika galama, što je po mom mišljenju greška. Aktuelno rukovodstvo u Srbiji i Republici Srpskoj ne bi se trebalo solidarisati ni poistovećivati s režimom Slobodana Miloševića i onim što je Srbija u vremenu tog režima počinila u Bosni i Hercegovini

Odluka o tome hoće li biti revizije procesa po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, još je na čekanju, pre svega zbog sumnje u legitimitet Sakiba Softića, predstavnika BiH pred MSP, koji je predao zahtev za reviziju presude iz 2007. godine kojom je odlučeno da Srbija nije kriva za genocid u BiH. Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, uveren je da će do revizije ipak doći, a na pitanje zbog čega je postupak revizije pripreman van očiju javnosti, u razgovoru za „Ekspres” kaže:
– Nosioci projekta su bili pravni eksperti, domaći i međunarodni, a ja sam ih podržavao u svim aspektima. Ništa se nije držalo u tajnosti jer su u poslednjih godinu dana obavljene desetine sastanaka, na kojima je prisustvovalo od tri do 30 učesnika, ali to naprosto nije privlačilo pažnju javnosti. Nismo krili te sastanke, ali ih nismo ni javno isticali znajući da se radi o temi koja će neumitno usložiti ionako fragilnu političku situaciju u BiH i regionu.
Koliko je pravni tim dugo radio na pripremi revizije presude?
– Svih 10 godina su se pratili bitni procesi pred Haškim tribunalom: važni su bili procesi Miloševiću, Perišiću, Simatoviću, Šešelju, Karadžiću, ali je najvažniji bio proces generalu Mladiću, tako da su se i najbitniji dokazi koji uvezuju kompletnu sliku genocida na celoj teritoriji pojavili na ovom procesu, koji je završen pre par meseci. Pravni tim je sve vreme tragao za bitnim dokazima, a intenzivan rad na definisanju zahteva za reviziju počeo je u jesen prošle godine.
Javnost ne zna koji su ključni dokazi za reviziju presude. Pravni stručnjaci koji su uključeni u reviziju pominju snimljene razgovore između Ratka Mladića i Slobodana Miloševića, zatim zapise sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, Mladićeve dnevnike, kao i završne reči na suđenju generalu Mladiću. Koji su to ključni momenti koji su se pojavili za reviziju presude?
– Ne bih izlazio s takvim detaljima, to je i suprotno pravilima Međunarodnog suda pravde. Ono što mogu reći jeste da se radi o masi međusobno povezanih dokaza koji stvaraju jasnu sliku o masovnom genocidu kakvu nismo imali pre deset godina.
Istakli ste da to nije proces protiv Srba…
– Naravno, ni protiv Srba, niti protiv današnje Srbije. To je proces protiv srbijanskog režima, odnosno Miloševićevog režima, koji je počinio, odnosno pomogao i omogućio da se u BiH počine neverovatna i temeljita zverstva koja su kulminirala genocidom na više mesta u BiH.
Da li ste prilikom pokretanja inicijative za reviziju konsultovali međunarodni faktor, naročito zemlje koje su garanti Dejtonskog sporazuma?
– Ne, genocid nije počinjen nad „međunarodnim faktorom”, već nad narodom kojem pripadam i u zemlji koju predstavljam.
Niko od međunarodnih zvaničnika nije Vas javno podržao za pokretanje revizije presude, ali Vas niko nije ni osudio. Kako to komentarišete?
– Imao sam niz sastanaka s predstavnicima svetskih sila i velesila, i nisu me obeshrabrivali, samo su iskazivali zabrinutost. Diplomate nisu sklone isterivanju pravde, oni gledaju da smire tenzije i završe posao na najjednostavniji način, po mogućnosti unutar svog mandata od par godina. Uveren sam da će sudije imati principijelniji odnos i da će stati na stranu pravde i istine, bez obzira na trenutačne političke reperkusije. Kažem trenutačne, jer sam uveren da bi presuda koja bi potvrdila istinu o ulozi Miloševićeve Srbije u činjenju genocida diljem BiH na duge staze donela smirenje i poboljšanje odnosa između BiH i Srbije.

Uveren sam da bi presuda koja bi potvrdila istinu o ulozi Miloševićeve Srbije u činjenju genocida diljem BiH na duge staze donela smirenje i poboljšanje odnosa između BiH i Srbije

Rekli ste da ste spremni da povučete prvi potez da se normalizuju odnosi u vrhu BiH. Šta Vas je motivisalo na to?
– Ivanić je pred medijima rekao da to očekuje od mene, a ja sam odgovorio da nemam ništa protiv. U svemu pozitivnom što se u poslednjim godinama dešavalo unutar BiH i u odnosima Srbije i BiH, bilo je i moje uloge, pa će biti i ubuduće.
Koje ćete poteze povući da bi se normalizovali odnosi u regionu, pre svega između BiH i Srbije, koji su poslednjim događajima de fakto pogoršani?
– Neke sam već povukao, ali za napredak odnosa je potreban napor svih, ne gubeći pritom iz vida istorijske odgovornosti strana, pa prema tome ni obavezu da se neke krivice isprave ili barem ne negiraju. U svakom slučaju, mislim da je važno pravna pitanja vratiti u sferu prava, a politiku i bilateralne odnose normalizovati i raditi na daljem poboljšanju.
Da li se slažete sa ocenom Vašeg kolege iz Predsedništva BiH Mladenom Ivanićem da se inicijativom za reviziju ušlo u političku krizu i „vrhunac vaninstitucionalnog delovanja”? Da li je rad Predsedništva BiH blokiran?
– Ja sam stajao iza revizije, podržavao je i pomagao agenta, ali niti u jednom trenutku nisam izašao iz okvira Ustava i zakona, odnosno iz okvira koji je raniji saziv Predsedništva postavio 2002. godine. S druge strane, kolega Ivanić i ministar inostranih poslova Crnadak su jednostrano, bez dogovora sa mnom i Draganom Čovićem, poslali pisma Međunarodnom sudu pravde u kojima su, u ime BiH, pokušali da utiču na odluku Suda o validnosti mandata ranije imenovanog agenta. Time su učinili upravo ono što meni prebacuju, delovali su vaninstitucionalno i jednostrano, naročito ministar Crnadak, koji ima obavezu da provodi politiku Predsedništva BiH, nipošto da je kreira mimo tročlanog Predsedništva.
Šta kažete na ocenu političara iz RS da prava opasnost po integritet i funkcionisanje BiH nije Republika Srpska, već da su to politički predstavnici Bošnjaka u Sarajevu zbog toga što iniciraju međuetničke verbalne konflikte?
– Mislim da srpski političari prečesto „vide trn u tuđem oku, a ne vide balvan u vlastitom”, odnosno ne žele da ga vide. Meni prebacuju što sam se obratio Ustavnom sudu sa zahtevom da se uklone neupitni elementi diskriminacije u proslavi Dana RS, ili što sam podržao reviziju presude Međunarodnog suda pravde, dakle ljute se što legalistički tražim pravdu pred sudovima, a oni negiraju genocid, odlikuju presuđene ratne zločince, održavaju neustavne referendume, neki od njih planiraju i nove kojima bi se srušio Dejtonski mirovni sporazum, a time i mir…

Mislim da srpski političari prečesto „vide trn u tuđem oku, a ne vide balvan u vlastitom”, odnosno ne žele da ga vide

Mladen Ivanić i Milorad Dodik su se po pitanju revizije u Beogradu sastali s premijerom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem. Premijer Vučić je dva dana posle tog sastanka izjavio da se po istom pitanju s Dodikom i Ivanićem čuo po tri puta dnevno. Kako komentarišete njihovu komunikaciju po ovom pitanju? Verujete li da Vučić daje instrukcije Dodiku i Ivaniću koji će stav zauzeti?
– Ne bih rekao da se daju instrukcije, ali očigledno se koordinira odbrana. I pritom se diže prevelika galama, što je po mom mišljenju greška. Aktuelno rukovodstvo u Srbiji i Republici Srpskoj se ne bi trebalo solidarisati ni poistovećivati s režimom Slobodana Miloševića i onim što je Srbija u vremenu tog režima počinila u Bosni i Hercegovini.
Šta mislite, šta bi Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i Mladen Ivanić učinili po pitanju revizije presude da se nalaze na Vašem mestu?
– To je pitanje za njih. Ali sumnjam da bi bilo ko od njih odustao od traženja pravde za žrtve.
Ukoliko dođe do revizije presuda, da li će, po Vašem mišljenju, biti posledica po Republiku Srpsku?
– Ne verujem. I prva presuda je potvrdila genocid koji je počinila vojska bosanskih Srba pa nije bilo nikakvih posledica po entitet koji je na taj način kreiran. U budućnosti bi moglo biti posledica u smislu nadoknade materijalne štete prema žrtvama ako se u RS ustraje s proslavom 9. januara 1992. godine kao danom nastanka RS, jer se time prihvata sve ratno nasleđe, svi zločini i svi budući zahtevi za nadoknade zbog zločina i ratne otimačine u periodu od 9. januara 1992. godine do kraja rata. Pravda je spora, ali dostižna, i za RS bi bilo mudrije izvući se iz te ratne kože, skinuti tu hipoteku, prihvatiti dan potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma kao dan nastanka RS.
Da li sadašnje reakcije političara iz RS potiču upravo iz tog straha?
– To je sasvim sigurno deo objašnjenja. Osim toga, čini se da kroz nadmetanje u reakcijama političke snage u tom entitetu vrše i međusobno pozicioniranje na unutrašnjoj političkoj sceni, pri čemu je revizija samo povod.
Da li je Dejtonskom sporazumu „istekao rok”, da li ga treba menjati i u kom delu, ili je i dalje dobra osnova za funkcionisanje BiH?
– Dejtonski sporazum nije mogao biti drugačiji jer je proizašao iz tadašnjeg stanja odnosa među narodima u BiH, iz nepoverenja, straha od dominacije jednih nad drugima. Ti strahovi i nepoverenje su u velikoj meri prevaziđeni, ali su još prisutni tako da će dejtonska rešenja ostati na snazi još neko vreme. Sa svim svojim očiglednim manjkavostima, Dejtonski sporazum je postigao najvažniji cilj, vratio je mir u Bosnu i Hercegovinu.
Koji je Vaš stav o zagovaranju formiranja trećeg entiteta u BiH? Da li bi takvo rešenje stabilizovalo prilike u BiH i povećalo efikasnost centralnih organa vlasti?
– Takvo rešenje bi samo povećalo diskriminaciju jer bi u svakom od ta tri entiteta jedan narod dominirao, a svi ostali bi bili građani drugog reda. To bi bio ogroman korak unazad, iz 2017. u 1993. godinu, i Bošnjaci ga neće niti razmatrati kao mogućnost. Evropske ekonomske regije bazirane na normalnim kriterijumima, poput saobraćajnih i konfiguracijskih, dakle na tradicionalnim gravitacijskim težištima, realna su budućnost.
Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću uskoro ističe petogodišnji mandat i za to vreme nije dobio poziv za zvaničnu posetu Bosni i Hercegovini? Koji su razlozi za to? Mislite li da je to odraz ukupnih odnosa Srbije i BiH, to što predsednik Srbije nijednom nije bio u poseti Sarajevu?
– Dva puta su dogovarane posete predsednika Nikolića, ali oba puta su ih omele krize proizašle iz prošlosti, preciznije iz genocida počinjenog u Srebrenici. Prvi put je to bilo vezano za dvadesetogodišnjicu zločina u Srebrenici, veto kojim je zaustavljena rezolucija o genocidu u OUN, drugi put za reviziju presude Međunarodnog suda pravde.
Hoćete li pozvati u posetu budućeg predsednika Srbije, koji bi uskoro trebalo da bude izabran?
Naravno.

Formiranje trećeg entiteta bi samo povećalo diskriminaciju jer bi u svakom od ta tri entiteta jedan narod dominirao, a svi ostali bi bili građani drugog reda. To bi bio ogroman korak unazad, iz 2017. u 1993. godinu

Kako gledate na to što u BiH nema procesuiranih za incident u Potočarima 2015. godine, kada je fizički napadnut premijer Srbije Aleksandar Vučić?
– Najlakše bi bilo optužiti sistem za loše funkcionisanje, prebaciti krivicu, ali ja to neću učiniti jer verujem da su odgovorni u tom sistemu – a veliki je broj srpskih kadrova među njima – učinili sve što su mogli da identifikuju počinioce. Nažalost, nisu uspeli.
U Potočarima su se u vreme napada na premijera Vučića na tajnom zadatku nalazili pripadnici MUP-a Srbije. Po njihovom priznanju, u Potočarima su bili zbog špijuniranja. Operativacima Milanu Dumanoviću i Mladenu Trboviću, optuženima za odavanje tajne u slučaju „Potočari”, sudi se u Beogradu. Kako komentarišete njihovo nezakonito delovanje na teritoriji BiH?
– Kako drugačije nego kao čin nepoštovanja prema državi BiH i kao napad na suverenitet države BiH?
Ko je po Vašem mišljenju kriv za napad na premijera Srbije u Potočarima?
– Deo krivice snosimo svi mi koji smo potcenili opasnost i reakciju mase u odnosu na srbijanskog premijera. Drugi, glavni deo krivice snose oni koji su izmenili uobičajeni protokol i uveli zvanice u masu. Aleksandar Vučić je prolazio kroz špalir ozlojeđenih ljudi kao da je neko želeo incident. Svih prethodnih godina zvanice su bile odvojene i udaljene od mase, a Predsedništvo BiH niko nije obavestio o novom protokolu i postavci.
Vi ste se u jednom periodu često telefonom čuli sa srbijanskim premijerom, kakva je sada Vaša komunikacija?
– Korektna, čujemo se po potrebi, ali ne često kao što je to bilo pre incidenta u Potočarima. U međuvremenu smo se sretali, na marginama sajma u Mostaru i zasedanja UN u Njujorku. Mislim da i pored svih nesporazuma imamo zajednički interes: stabilnost, mir i napredak u regiji.

Kakvu politiku očekujete da vlasti u Beogradu vode prema BiH da bi odnosi dve zemlje bili bolji?
– Ako se istinski želi pomirenje Srbije i Bosne i Hercegovine, pomirenje Srba i Bošnjaka, onda se treba držati bazičnog načela morala – ne čini drugima ono što ne želiš da tebi drugi čine. Srbi su kroz svoju istoriju bili žrtve ratnih zločina i diskriminacije i trebalo bi da razumeju Bošnjake, narod s kojim dele životni prostor, istoriju, i još mnogo toga. Srpski lideri, i oni u Srbiji i oni u Bosni i Hercegovini, treba da prestanu da negiraju genocid, da udalje od sebe presuđene ratne zločince, da im ne daju odlikovanja, da ih ne primaju u predsedničke audijencije, da se suoče sa istinom, ma kakva ona bila, da je prihvate, prestanu da negiraju nacionalni identitet Bošnjaka, njihovu kulturu i njihov bosanski jezik, da prestanu podržavati one koji negiraju Bosnu i Hercegovinu, njen Ustav, državne institucije i teritorijalni integritet.
Šta želite da poručite srbijanskoj javnosti?
– Bošnjaci i Srbi žive izmešani vekovima, i nastaviće da žive izmešani u vekovima koji su pred nama. Samo na istini i ravnopravnosti, kao na čvrstom temelju, mogu se solidno izgraditi odnosi dva naroda i dve države u budućnosti. Prošlost ne možemo promeniti, budućnost možemo.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar