KADA NEMAŠ KOGA, OKRIVI JEVREJE

Pogrešna je pretpostavka da u Evropi jača „novi antisemitizam", koji potiče pretežno od muslimanskih imigranata. Tačnija je tvrdnja da netrpeljivost prema Jevrejima raste među građanima zemalja članica EU i da su vlade pokazale da ne znaju kako da se izbore s novonastalim problemom

Kao veteran Prvog svetskog rata, napisao je pismo datirano na 16. septembar 1919. godine. Negde u to vreme radio je u propagandnom odelu nemačke vojske i po želji nadzornika, kapetana Karla Majera, morao je da artikuliše stav vojske prema Jevrejima za vojnog špijuna Adolfa Gemliha. Judaizam je odredio kao rasu, ne kao religiju, očuvanu kroz hiljade godina „srođavanja", čija je briga samo osiguravanje moći i novca. „Ta rasa koja nije nemačka živi među nama, sa svojim osećajima, mislima i željama, imajući sva ista prava kao i mi", napisao je Hitler godinu dana posle Velikog rata. Taj najraniji dokaz Firerovog antisemitizma držao je u rukama pre nekoliko godina rabin Marvin Hajer, osnivač i predsednik Centra „Simon Vizental". Na četiri gusto kucane stranice Hajer je našao da je najvažnija fraza „Entfernung der Juden" (Uklanjanje Jevreja), koju Hitler navodi opisujući ono što bi morao biti konačni cilj nemačke vlade.

Tačno sto godina kasnije, kancelarka Angela Merkel je uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta pozvala sve građane da se bore protiv antisemitizma: „Postoji mržnja prema Jevrejima kod lokalnog stanovništva, ali i kod muslimanskih migranata". Kada je potrebno, i političari u Baden-Virtembergu, Bavarskoj, Vestfaliji ili Donjoj Saksoniji vole da, poput Merkelove, pripišu muslimanima odgovornost za antisemitske napade. U tom slučaju kancelarkina propala „politika otvorenih vrata" prema izbeglicama iz ratom zahvaćenog arapskog sveta nalazi svoju svrhu, ako ništa onda barem u brisanju sopstvenih tragova nečoveštva. Jer iza većine antisemitskih kaznenih dela u Nemačkoj stoje upravo ekstremni desničari.

Nasilni napadi su u proteklih nekoliko godina u toj zemlji porasli za više od 60 odsto, zbog čega je vlast imenovala komesara za jevrejska pitanja. Slična situacija je i u Francuskoj, koja je prijavila da je broj krivičnih dela protiv Jevreja prošle godine porastao za 74 procenta. Tri istraživanja sprovedena širom Evrope pokazala su da se jevrejski narod oseća ugroženije i da doživljava više agresije usled generalno rasprostranjenijeg rasističkog govora mržnje i nasilja. Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su incidenti antisemitizma porasli sa 311 na 541 zabeležen slučaj u 2018, dok je nemačka vlada izjavila da su prestupi motivisani mržnjom prema Jevrejima (1.646 napada) dostigli najviši nivo u poslednjih deset godina. Krajem prošle godine Agencija za osnovna prava EU je, u do sada najvećem istraživanju, anketirala 16.000 Jevreja u 12 evropskih zemalja i utvrdila da govor mržnje, uznemiravanje i strah od priznanja postaju „normalna i sveprisutna pojava".

- Decenijama nakon Holokausta, rastući antisemitizam i dalje muči EU. Jevrejski narod ima pravo da živi slobodno, bez mržnje i straha za svoju bezbednost - rekao je direktor evropske Agencije Majkl O'Flaerti za „Gardijan". Izveštaj je pokazao da 90 odsto ispitanika smatra da antisemitizam raste u njihovoj zemlji, a 28 procenata je istaklo da su bili uznemiravani. Više od trećine ispitanih izbeglo je odlazak na jevrejske događaje, dok je isti procenat razmišljao o emigraciji. Skoro 80 procenata Jevreja nije prijavilo manje incidente jer su mislili da to ne bi ništa promenilo. I dok je opšti utisak Jevreja širom Evrope da su njihova osnovna prava ugrožena, većinsko stanovništvo u državama članicama EU ne vidi nikakve značajnije negativne promene u odnosu prema jevrejskoj zajednici. Tako je čak 89 odsto intervjuisanih Jevreja izjavilo da se u proteklih pet godina antisemitizam znatno povećao, a isti stav delilo je svega 36 procenata ukupno ispitanih. Još jedno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da više od petine od 7.000 ispitanih u sedam evropskih zemalja veruje da jevrejski narod ima previše uticaja u finansijama i politici, dok 34 odsto smatra da malo ili ništa ne zna o Holokaustu, ali i dalje veruje da su ga Jevreji iskoristili da unaprede svoju poziciju.

Negativniji stav prema Jevrejima u Evropi intenzivirao se u protekle dve decenije, s porastom tenzija na Bliskom istoku. Ta pojava, koja se javlja kako u radikalnoj levici, desnici, tako i u islamu, nazvana je „novi antisemitizam". Za razliku od anticionizma, antisemitizam je uperen protiv Jevreja, a novi antisemitizam predstavlja diskriminaciju naroda oličenog u državi Izrael. Pogoršanju odnosa prema toj državi doprinela je i odluka američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, što je bilo i ostalo neprihvatljivo za Palestince, ali i muslimane širom arapskog sveta. Zato su decembra 2017. u Nemačkoj u pojedinim arapskim četvrtima lokalni vlasnici u izloge postavljali proizvode sa istaknutom palestinskom zastavom koja prikriva Izrael, ulicama su šetali muškarci pokrivenih glava, a antisemitske parole su bile zvučnije nego pre. Međutim, muslimanski antisemitizam ne treba mešati s tradicionalnim rasizmom, koji je u osnovi desničarske identitetske politike. I taj antisemitizam dolazi kako od pojedinih populističkih stranaka, tako i odozdo, iz samog naroda. Ponovo oživljavaju teorije zavere o globalnoj cionističkoj zaveri, jevrejskoj političkoj eliti koja vlada državama iz senke, i centrima moći koji upravljaju bankarskim sistemom. Pokret „Žuti prsluci", koji demonstrira na francuskim ulicama, uzvikuje parole „Makron - Rotšildov bankar" i „Jevrejska kurva". Zanimljivo je da gotovo polovina pristalica „Žutih prsluka" veruje u cionističku zaveru. Prošle nedelje demonstranti su napali jevrejskog filozofa Alana Finkelkrota, iako je on podržao njihove proteste. Dok je Finkelkrota policajac sklanjao u stranu, demonstranti su dobacivali „Idi u Tel Aviv" i nazivali su ga „prljavim cionistom". Taj incident nije osudio nijedan od lidera protesta. Međutim, podstakao je na hiljade Francuza da širom zemlje izađu na ulice i protestuju protiv rasizma.

Situacija nije bolja ni u Nemačkoj, domovini treće najveće jevrejske zajednice u Evropi, posle Francuske i Velike Britanije, gde antisemitizam oživljava u političkim strankama. Krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) često se nalazi na meti kritika zbog podsticanja mržnje prema izbeglicama, muslimanima i Jevrejima. Zamenik predsednika te partije Aleksandar Gauland opisao je svojevremeno Holokaust kao „malu pticu koja pada u više od 1.000 godina uspešne nemačke istorije".

Problem ne dolazi samo od manjih desničarskih partija - antisemitizam podstiču i zvanične vlade njegovim tolerisanjem, a u najgorem slučaju ohrabrivanjem. Mađarska desničarska stranka Fides, s aktuelnim premijerom Viktorom Orbanom na čelu, vodila je kampanje protiv migranata i Džordža Sorosa, jevrejskog finansijera rođenog u Mađarskoj. Nedavno istraživanje Si-En-Ena pokazalo je da 42 odsto Mađara smatra da su Jevreji previše uticali na finansijska i međunarodna pitanja, a nepovoljan stav prema Jevrejima povećao se na 19 procenata u toj zemlji. Zabrinut situacijom, Evropski savet je krajem prošle godine usvojio deklaraciju kojom se pozivaju sve članice EU da pojačaju napore u suzbijanju svih oblika antisemitizma. O tome je nedavno u kampanji za izbore za predsednika Evropske komisije govorio i Manfred Veber, kandidat Evropske narodne stranke.

- Neprestani razvoj antisemitizma u Evropi treba da bude poziv na buđenje za sve nas. Kao predsednik Komisije, predložiću pakt protiv antisemitizma - napisao je Veber na Tviteru, dodajući da će predložiti i zajedničku inicijativu u Evropskom parlamentu da pošalje jasnu poruku da za antisemitizam nema mesta u Evropi.

Iako su Jevreji retko u fokusu britanske politike, nedavno je jevrejstvo postalo centralna tema i u Vestminsteru, kada je sedam članova Parlamenta napustilo Laburističku partiju Džeremija Korbina jer je nesposobna da ponudi realnu alternativu za propali Bregzit i nespremna da se suprotstavi antisemitizmu.

- Što je dosta, dosta je... - izjavila je Kris Lesli, bivša ministarka iz senke, koja je deo „Nezavisne grupe", dok je Lucijana Berger, Jevrejka i članica Parlamenta, istakla da se „osećala osramoćeno i posramljeno". Taj preokret od antirasističke do antisemitske, Laburistička partija je napravila dolaskom Korbina na njeno čelo 2015. godine. On se u prethodnom periodu svojski trudio da ubedi javnost u to da on i članovi njegove stranke poštuju prava Jevreja, iako je pre samo godinu dana u njegovoj partiji pokrenuta istraga britanske policije o navodnim antisemitskim zločinima iz mržnje.

- Antisemitizam u Zapadnoj Evropi ponovo se transformiše. Možda će vladi biti potrebno mnogo vremena da prepozna promenu - rekao je za medije Majk Vhine, direktor vlade i međunarodnog Fonda za bezbednost zajednice, britanske grupe za zaštitu Jevreja.

Transformacija antisemitizma najočiglednija je u ideološkom i religijskim nepoklapanju njegovih propagatora. Ta ideja ujedinila je laburiste, neonaciste, komuniste, džihadiste... Taj antisemitizam nije ni „novi antisemitizam", okrenut samo prema državi Izrael, ali nije ni onaj, kako tvrde stručnjaci, koji je postojao u nacističkoj Nemačkoj. Za razliku od oba, mutirani antisemitizam dolazi odozdo, iz naroda, i ne može se pripisati samo muslimanima. Kako se pokazalo, vlade su nesposobne da se izbore s novonastalim problemom, jer antisemiti veruju da najvažnije političke funkcije drže globalizovani Jevreji. Možda je još opasnija činjenica da u pojedinim zemljama EU antisemitizam otvoreno promovišu vladajuće desničarske strukture.

Ni Hitler davne 1919. verovatno nije imao na umu koncentracione logore i masovno istrebljenje Jevreja. Niti je tada verovao da se oni mogu potisnuti sporadičnim pogromima. Smatrao je da ih treba ukloniti kroz legalni sistem, kroz vladu koja će strateški poništiti njihovo postojanje. Kao što je rabin Hajer s početka priče rekao: da su kojim slučajem 1919. pale opklade, svi bi se kladili da se ništa poput Holokausta neće dogoditi, ali 22 godine kasnije dogodilo se tačno to.

NE PROPUSTITE:
KUDA POSLE IZBORA?

Antisemitizam u brojkama

89 odsto Jevreja u Evropi misli da je antisemitizam najproblematičniji na internetu i društvenim mrežama
28 odsto je izjavilo da je bilo uznemiravano u 2018. godini
79 odsto iskusilo je antisemitizam u poslednjih pet godina i uznemiravanja nije prijavilo policiji ili drugoj organizaciji
34 odsto izbegava okupljanja jevrejske zajednice jer se tamo ne oseća bezbedno
38 odsto je razmišljalo o emigraciji jer se ne oseća bezbedno u Evropi
70 odsto smatra da se države članice EU neefikasno bore protiv antisemitizma
* Izveštaj Evropske komisije o porastu antisemitizma u Evropi iz decembra 2018. godine