Svet
23.03.2018. 12:05
R.E./Express.hr
KO SU NOĆNI VUKOVI OD KOJIH ZAPAD STRAHUJE: Zovu ih Putinovom vojskom, a za sebe kažu da su samo bajkeri koji putuju po pravoslavnim zemljama i upoznaju ljude
Čemu takva panika? Mi putijemo samo po pravoslavnim zemljama i obilazimo kulturnu baštinu i upoznajemo ljude. Ne vidim u čemu je problem, izjavio je Jevgenij Strogov, jedan od članova ruske bajkerske grupe " Noćni vukovi" tokom boravka u Republici Srpskoj.
Noćni vukovi su poznati širom sveta, a jedini dokumentarni film o njima pre nekoliko godina snimio je britanski " Gardijan". Film Jacka Losha i Sebastiana Rabasa govori o bajkerskoj grupi koju podržava i predsednik Rusije Vladimir Putin.
Dvojica autora su sa " Noćnim vukovima" proveli nedelju dana u kampu u Lugansku, gradu koji je bio administrativni centar istoimene oblasti na krajnjem istoku Ukrajine na granici sa Rusijom. Kada je Rusija krajem februara 2014. izvršila aneksiju Kirima, Noćni vukovi su se preselili u Sjeverodonjeck, dok je Lugansk proglašen Narodnom Republikom. Upravo na ovom politički trusnom terenu 'Noćni vukovi' izgradili su svoju bazu, gde je i snimljen dokumentarac.
'Bilo je to jedno od mojih najluđih iskustava u životu. Kombinacija patriotizma, pro-Putinizma i ortodoksnog hrišćanstva, s postindustrijskom vrstom estetike Mad Maxa. Velika rđava metalna vrata na ulazu, ispaljene tenkovske granate kojima su ukrasili interijer baraka i uništeni tenkovi dovučeni sa ratišta', opisao je što ga se najviše dojmilo nakon ulaska u kamp. Kako kaže Losh, 'Noćni vukovi' prošli su neverovatnu ideološku transformaciju otkako su osnovani 1980-ih godina prošlog veka. Izvorno, nastali su u vreme Gorbačovljeve ere kao buntovnička anti-sovjetska subkulturna grupa inspirisana američkom rok muzikom i bajkerskom kulturom.
Iako su odeća i muzika koju slušaju, ostale iste, ideologija je mutirala i od antisovjetske faze, u poslednjih su se dvadesetak godina transformisali u ruske ultranacionaliste. Moderni Noćni vukovi danas su ponosni Putinovi fanovi i državotvorni Rusi. I sam Putin čest je gost na njihovim bajkerskim paradama i relijima. Ruski opozicioni aktivisti tvrde da ih on i obilato novčano potpomaže. Losh se uverio da su mnogi članovi itekako svesni promena kroz koje je prošlo njihovo 'pleme':“Počeli su kao klub motociklista koji su slušali zapadnu muziku, da bi danas postali deo Putinovog šoua i njegovi najverniji misionari. Njihova ekspanzija u istočnu Ukrajinu zapravo je, kako kažu, samo još jedan posao koji moraju obaviti za svoju otadžbinu. Članovi 'Noćnih vukova' važan su vojni faktor u ratu u Ukrajini, a mi smo ih snimili kako prolaze vojnu obuku u bazi.“
Režiser filma kaže: “Mnogi bajkeri koje smo tamo zatekli već imaju iskustva sa borbama na prvoj liniji. Dosta njih je u tim bitkama i poginulo. Ali isto tako mnogi od njih su ubijali pripadnike ukrajinske vojske. Prisećaju se Sovjetskog saveza s velikom nostalgijom i raspad tadašnjih brojnih država objedinjenih u SSSR smatraju velikim gubitkom iako je to bilo vreme velike nemaštine.“ Sve je i počelo, s tzv. perestrojkom – novom ekonomskom politikom koju je 1987. uveo tadašnji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov. Zatvoreno tržište dirigovano socijalističkom državnom ekonomijom on je preko noći otvorio Zapadu i stranim ulagačima, što je tri godine kasnije dovelo do totalne ekonomske krize i u konačnici raspada Sovjetskog Saveza.
Naglo raslojavanje na malobrojne bogataše s jedne strane i brigade siromašnih i nezaposlenih s druge strane, u kombinaciji s trgovinama prepunim zapadnjačke robe široke potrošnje, o kojoj su do tad mogli samo da sanjaju, stvorilo je novi sistem vrednosti koji se temeljio na imovinskom statusu. To je najviše deprimiralo najosetljiviju populaciju – tinejdžere koji su, ako im već roditelji nisu mogli priuštiti, pribegli kriminalu ne bi li se domogli statusnih simbola – novih američkih patika, farmerki... A da bi to pribavili bili su spremni i ubiti. Ni oni stariji, koji su se u to vreme obogatili, nisu ostali imuni na sve jači uticaj američke kulture ali su, shodno dubini džepa, posegnuli za mnogo većim 'igračkama' kao što su motori. Kad se početkom 90-ih u Moskvi stvorila kritična masa moćnih vlasnika skupocenih 'Harley Davidsona', osnovali su prvi bajkerski klub.
Idejni tvorac bio je ugledni moskovski stomatolog ukrajinskog porekla Alexandar Zaldostanov. Bajkeri su mu dali nadimak 'Hirurg', a u to vreme članovi kluba bili su uglavnom pripadnici dobrostojećeg i obrazovanog srednjeg građanskog sloja, koji su u slobodno vreme vozili motore i slušali rok. Nazvali su se 'Noćni vukovi', ali početkom trećeg milenijuma u klub se učlanilo na hiljade novih bajkera iz cele Ruske Federacije i okolnih zemalja, bivših članica SSSR-a, od kojih su mnogi bogatstvo stekli sumnjivim poslovima. Tako se u ‚Noćne vukove‘ uključilo i mnogo penzionisanih specijalaca, pa je Hirurg shvatio da je preko noći postao glavna osoba najmoćnije neformalne motorizirane brigade u Rusiji. U međuvremenu ‚Noćni vukovi‘ iz svog su hobija stvorili unosan biznis koji im je doneo milionsku zaradu. Osim od članarine, novac su počeli zarađivati proizvodnjom i prodajom motorističke odeće – kožnih čizama, pantalona i jakni s klupskim amblemom – vukom u plamenu. Vizualni identitet upotpunili su i obaveznim crnim džinsom, dugom kosom, debelim lancima i naravno, tetovažama, po ugledu na američke 'Anđele pakla ', a onda su 1995. okupili i desetak mašinskih inžinjera koji su počeli popravljati, a zatim i sami konstruirati motore.
Danas je u klub učlanjeno oko 5000 bajkera, a počasni član im je i ruski predsednik Vladimir Putin, lični Hirurgov prijatelj. Koliko su njih dvojica bliski najbolje govore dve anegdote. Zbog lošeg glasa na koji su dospeli 'Noćni vukovi', finska policija sastavila je listu najopasnijih članova ovog bajkerskog kluba i zabranila im ulazak u zemlju, a na popisu se našlo i ime Vladimira Putina. Kad su to objavili mediji, finske vlasti duboko su se izvinile Putinu kada su izjavili da je reč o velikoj grešci. U julu 2012. godine tadašnji ukrajinski predsjednik Viktor Janukovič četiri je sata čekao na sastanak s Putinom dok se ovaj vozikao na motoru sa svojim prijateljima iz 'Noćnih vukova'. Oni se već odavno ni ne trude prikriti imidž najopasnije motorizirane grupe koja je usko povezana s ruskim političkim vrhom. Prvobitnu oznaku MC - motor-club promenili su u MG - motor-gang. Stoga i ne čudi što je s početkom krize u Ukrajini Hirurg među prvima iz Moskve sleteo u Simferopolj, glavni grad Autonomne republike Krim, na poziv tamošnjeg ogranka 'Noćnih vukova'. Obećao im je humanitarnu ali i oružanu pomoć, ukoliko bude bila potrebna, a ukrajinski Rusi su znali da se Hirurg nimalo ne šali.
Svi još pamte događaj iz Zelenograda nedaleko Moskve gde deluje još jedan moto klub 'Tri Dorogi' – 'Tri puta'. I oni su nekad bili 'Noćni vukovi', a onda su se odcepili i postali ruska ispostava američkog bajkerskog kluba 'Bandidos'. Krajem oktobra 2012. godine 70 'Noćnih vukova' odvezlo se do Zelenograda direktno pred garažu u kojoj se okupljaju 'Tri Dorogi'. Prebili su trojicu koji se nisu uspeli skloniti, ali je u međusobnom okršaju ubijen jedan 'Noćni vuk', a dvojica su ranjena. Bila je to udarna vest u svim medijima, a Rusija je mesecima strepela od mogućeg talasa krvoprolića i osvetničkih pohoda bajkerskih klanova koje je ovaj događaj svrstao u dva suprostavljena tabora.
Jevgenij Vorobjov, predsednik 'Tri Dorogi' tad je kratko poentirao:"Vukovi su previše upetljani u visoku politiku. I bio je u pravu, a to dokazuje i Loshov dokumetarac. ‚Noćni vukovi‘ ulične su borbe s rivalskim bajkerima zamenili pravim ratovanjem. Otkako je počeo rat u Ukrajini upravo su Hirurgovi sledbenici postali najbolje organizirana vojska koja je priskočila u pomoć sunarodnicima na polostrvu Krimu i odmah se uključili u borbe za njegovo ponovno pripajanje Rusiji. Krajem februara 2014. godine, kad su krenule operacije za vraćanje Krima Rusiji, Hirurg je viđen na letu za Krim. Dok je sletao u Sevastopolj članovi ‚Noćnih vukova‘zajedno s ruskom milicijom postavljali su barikade oko grada. Već početkom marta izveli su prvu organiziranu akciju. Predvođeni Hirurgom upali su u objekte ukrajinske mornarice i zaplenili oružje, a pomagali su im ruski vojnici. Rusija je i službeno izvršila aneksiju Krima 18. marta.
Kada su su eskalirali sukobi na istoku Ukrajine, ‚Noćni vukovi‘ pridružili su se i tamošnjim proruskim milicijama a ovaj sukob već je do sad odneo oko 8.000 ljudskih života. Osim što dovoze humanitarnu pomoć iz Rusije, ‚Noćni vukovi‘ čustvuju i u borbama protiv ukrajinske vojske. Glavni akteri filma ‚Buntovnici s razlogom‘ i sami svedoče o tome zašto su došli u kamp u Narodnu Republiku Lugansk. Vitalij 'Tužilac' Kiškinov je njihov šef, a Sergej 'Moskito' Komarov je iskusni borac koji je prva iskustva stekao još u ruskim akcijama u Čečeniji. Tu je i Šamil Šakov, psiholog iz Sibira koji svoja stručna znanja dobrovoljno primenjuje na pripadnicima bajkerske vojske.Tu je i Denis Kuznetsov, tihi i zamišljeni Hirurgov zamenik, koji je ostavio ženu i decu u 800 km udaljenoj Moskvi da bi pomogao proruskim pobunjenicima. On je ukratko objasnio misiju 'Noćnih vukova':
„Raspad SSSR-a bio je velika greška. Bilo je to najmoćnije carstvo na svetu, a palo je bez ispaljenog metka. Sve smo izgubili, a zauzvrat dobili farmerke, žvakaće gume i McDonald's. Zapad nas je voleo kad smo bili na dnu, a danas kad smo ponovno snažni i moćni, niko nas ne voli“, kaže u filmu Kuznetsov i dodaje:
„Devedesetih smo počeli kao moto grupa koja je pružala zaštitu rok-bendovima i reketarila, jurila noću moskovskim ulicama bežeći od policije, prisetio se Kuznjecov. Prekretnica je bila pobuna protiv Gorbačovljeve politike u avgustu 1991. koju su pokrenuli komunistički tvrdolinijaši. Ako su nekad i bili marginalna grupa, 'Noćni vukovi' to već odavno nisu. Putin ih je osnažio, prepoznavši u njima saveznike. Stvorio je od njih tzv. pomoćno sredstvo državnog aparata za borbu protiv potencijalnih unutrašnjih protivnika njegove politike. Osim u Rusiji, 'Noćni vukovi' imaju i na hiljade članova i simpatizera u brojnim državama bivšeg Sovjetskog saveza, ali i bivšeg Istočonog bloka.
Kada se oktobra 2014 u Beogradu održavala vojna parada, najvažniji gost političkog vrha bio je ruski predsednik Vladimir Putin. Na aerodromu ga je, uz sve vojne i državne počasti, dočekao tadašnji predsednik Tomislav Nikolić, a kasnije se saznalo da je s Putinom u Beograd doputovao i vođa 'Vukova' Aleksandar Zaldostanov Hirurg.
Strani dopisnici izvestili su da je to samo znak da 'Noćni vukovi', osim u Bugarskoj, svoje sledbenike i simpatizere imaju i u Srbiji, jer Hirurg ne putuje tamo gdje nije dobrodošao. Poznato je i da vrlo retko komunicira sa stranim novinarima, a u jednom od njih objasnio je misiju 'Noćnih vukova': “Po prvi put neko je konačno pokazao otpor globalnom satanizmu i rastućem divljaštvu Zapadne Evrope, američkoj demokratiji i slobodama homoseksualizma, konzumentarističkom ludilu koje potire svaki oblik duhovnosti i uništava tradicionalne vrednosti. Ne želim strane novinare jer oni nikad o meni neće napisati ništa dobro i uvek ću u njihovim očima biti negativac. Putinov bandit. Ali Rusi tu bandu dočekuju s cvećem“, rekao je on.
Putin , bliske odnose s 'Noćnim vukovima' nimalo ne krije. Obučen u crnu kožnu jaknu i s tamnim naočarima, upravlja Harley Davidsonom na tri točka i uvek s Hirurgom predvodi kolonu, pa su Vukovi već dobili nadimak 'Putin's Angels'. Iz godine u godinu 'Noćni vukovi' imaju sve više simpatizera, a na širenju svog uticaja među mlađom populacijom sistematski rade. U aprilu 2016. organizovli su reli od Moskve do Berlina u znak sećanja na pobedu nad nacističkom Nemačkom, a u avgustu prošle godine u Sevastopolju su istim povodom organizirali bajkerski festival.
Komentari
