LUDI USKRŠNJI OBIČAJI: Bičevanje pokajnika, zmajevi i pečenje od iguane

Kada pomislite na Uskrs, verovatno vam je pred očima slika toplog doma, ispunjenog dečjim smehom i radošću zbog kucanja šarenim jajima, i porodica okupljena oko trpeze na kojoj je pečena jagnjetina. Možda pomislite i na vaskrsenje Hristovo i raspeće koje mu je prethodilo, ali sigurno ne pomislite na šarene zmajeve ili bičevanje. Međutim, nekim narodima je baš to prva asocijacija na najveći hrišćanski praznik.

Tako na Filipinima ovaj praznik obeležavaju prilično krvavim i bizarnim ritualima, u kojima polunagi pokajnici bičuju sami sebe po leđima bambusovim štapovima. Mnogi filipinski katolici se tokom Velike nedelje, pred Uskrs, podvrgavaju nekoj vrsti smernih molitvi, verujući da se na taj način čiste, leče bolesti, pa čak i ispunjavaju želje.

Daleko jednostavniji uskršnji zadatak ima američki predsednik, koji na drugi dan Uskrsa, u ponedeljak, organizuje veliko takmičenje u kotrljanju jaja u vrtu Bele kuće. Pobednik je onaj čije se jaje najdalje otkotrlja a da se pritom ne razbije. U Americi je uobičajen lov na farbana jaja. Prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Uskrs sakriju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a deca ih zatim traže, uverena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka, ostavljajući usput slatkiše i druge poklone.

Vezivanje vrbovim grančicama

Posebno zanimljive uskršnje običaje imaju Česi. Kod njih se tada deca tradicionalno međusobno napadaju i otimaju. Dečaci šlagom umažu devojčicu koja im se najviše sviđa, a ona im zauzvrat pokloni ukrašeno jaje ili novac. Sutradan devojke ledenom vodom polivaju momke koji im se dopadaju. Osim toga, na Vaskršnji ponedeljak mali Česi vezuju devojčice oko nogu pletenicama od vrbinog pruća, što je simbol zdravlja, mladosti i snage, a ujedno pokazuje koliko je koja devojčica popularna - što više pletenica, to bolje. Ranije je postojao i običaj šibanja, ali se to danas praktikuje samo na nivou igre.
Slično se praznuje i u Holandiji, gde se dečacima simbolično ispraši tur jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka: „istučen kao na Uskrs".

Filipinski katolici obeležavaju Uskrs prilično krvavim i bizarnim ritualima, u kojima polunagi pokajnici bičuju sami sebe po leđima bambusovim štapovima

Deca u Danskoj na Uskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Ova tradicija, koja se naziva „Virpominen", potiče iz drevne legende prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i Vaskrsa.

Zanimljivo je da se u skandinavskim zemljama veruje da na Uskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako sunce pleše. Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj. Kad smo kod Norvežana, oni su Uskrs bukvalno shvatili kao praznik posvećen ubistvu i zato se kod njih tokom ovih praznika čitaju kriminalistički romani i porodično gledaju serije o ubistvima. Mnoge televizijske stanice zbog toga posebno prilagode svoj program. Neobičan iskorak napravila je kompanija koja proizvodi mleko u tetrapaku, a koja je na ambalaži štampala kratke krimi-priče.

Pečenje od iguane

Na Bermudskim ostrvima u Atlantskom okeanu, na Veliki petak puštaju se ručno izrađeni paprini zmajevi kao simbol Hristovog uspeća, jede se torta od bakalara i toplo pecivo ukrašeno krstom. Egzotične specijalitete imaju i Kolumbijci, koji za tradicionalnu uskršnju večeru serviraju meso iguane, kornjače ili kajmana.

U Australiji, budući mladenci na Uskrs odlaze na obližnji potok ili reku kako bi zahvatili vodu i sačuvali je do dana venčanja, na kojem će se njome međusobno poprskati za sreću u braku.

Finska ima najpasivniji običaj od svih. Kod njih se na taj dan gleda kako raste trava jer to simbolizuje proleće. Kasnije travu ukrašavaju šarenim jajima i papirnim zekama kako bi bila plodnija.