MAKEDONSKO PROLEĆE: Sudijska nadoknada

MAKEDONSKO PROLEĆE: Sudijska nadoknada

AP Photo/Boris Grdanoski


Eventualni konflikti najviše bi odgovarali Nikoli Gruevskom jer bi se tada nametnula etnička pitanja, a bio bi zaboravljen kriminal za koji je upravo on osumnjičen

Već tri sedmice u centru Skoplja, kao i u mnogim gradovima u unutrašnjosti Makedonije protestuju pristalice još uvek vladajuće VMRO DPMNE Nikole Gruevskog. Ikonografija je više nego nacionalistička. Vijore se makedonske zastave, pevaju se patriotske pesme, nose se crveno-žute trake oko vrata… Retorika je još žešća. Ne želimo dvojezičnost! Makedonija Makedoncima! Ne želimo podelu Makedonije, ponavljaju skoro svi. Na dobro organizovanim protestima pojavljuju se i mnoge poznate ličnosti: muzičari, pisci, glumci, pevači, direktori javnih ustanova i preduzeća. Ljudi iz javnog života koji do sada nisu bili poznati kao nacionalisti, spremni da se pridruže populističkom talasu koji vodi bivši premijer, lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski.

Šta u stvari žele ti ljudi i kako je Makedonija postala tema u svetskim medijima?

Najpre je lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev objavio da je s tri albanske partije DUI, Besa i Alijansa za Albance formirao parlamentarnu većinu, što prethodno nije uspelo njegovom konkurentu Gruevskom. Dan kasnije, mirno nedeljno veče, Nikola Gruevski je iskoristio da u jednom televizijskom intervjuu i preko Fejsbuka pozove narod da odbrani državu, a ne da sedi kod kuće u papučama i čeka da neko to uradi umesto njih. Gruevski kaže da je unitarnost države ugrožena od deklaracije albanskih stranaka, koju je on tada, mesec dana po njenom usvajanju, počeo da naziva „platforma iz Tirane”. Dokument oko kojeg su se saglasile parlamentarne albanske stranke u Makedoniji i kojim se, uz jačanje pravne države i ubrzan put ka EU i NATO, traže veća prava za Albance, pre svega upotreba jezika.

Opozicioni lider Zoran Zaev je s tim strankama uspeo da obezbedi većinu u Sobranju, a u zamenu za podršku im je obećao da će, kad postane premijer, biti donet novi zakon o jezicima, čime će albanski moći da se upotrebljava na svim nivoima vlasti i u svim institucijama na celoj teritoriji Makedonije.

„Nova vlada će predložiti zakonska rešenja za upotrebu jezika kojima će se proširiti upotreba službenog jezika koji govori najmanje 20 odsto građana, odnosno albanskog jezika, u okviru koji je utvrđen Ustavom. Zakon će proširiti upotrebu tog jezika u institucijama i omogućiti građanima Albancima da komuniciraju sa državnim institucijama na maternjem jeziku”, objasnio je Zaev u predlogu programa vlade koju namerava da formira. Gruevski, međutim, smatra da je to uvod u federalizaciju i redefinisanje Makedonije, pa zato traži podršku naroda da stane u odbranu države. Već složenu situaciju dodatno je usložnio predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, koji ne želi da dodeli mandat Zaevu iako mu je dostavio 67 potpisa poslanika kao dokaz da ima većinu u Sobranju Makedonije.

Transfer vlasti
Tako je Makedonija dospela u duboku institucionalnu krizu, za koju neki analitičari pišu da veoma brzo može da preraste u sukob. Ili, kako je napisao u jednoj kolumni bivši ministar spoljnih poslova Denko Makeski, u Makedoniji neće biti mirnog transfera vlasti. Ali veliki je broj i analitičara koji smatraju da će kriza biti rešena mirnim putem, pomoću pojačanog pritiska međunarodne zajednice.

Praktično, eventualni konflikt najviše odgovara upravo Nikoli Gruevskom. Poslednjih nedelja on uspešno prodaje priču o kraju makedonske države u slučaju da Zaev formira vladu sa albanskim partijama, pa su sada skoro svi zaboravili zašto i kako je počela najveća kriza od nastanka samostalne Makedonije. Eventualni sukob bi značio da će biti nametnuta etnička pitanja i da će se potpuno zaboraviti na kriminal za koji se sumnjiči Gruevski s nekoliko najbližih saradnika i prijatelja za poslednjih 10 godina, dok je bio premijer Makedonije.

Sada ni opozicija nema prevelik manevarski prostor zato što su državne institucije u potpunosti blokirane i još pod kontrolom Gruevskog. To važi i za sudove i javna tužilaštva. Pod kontrolom bivšeg premijera je i dalje većina medija, koji ga bezrezervno podržavaju. Osim toga, nemoguće je da vlada bude formirana a da Ivanov za to ne dodeli mandat. Toga je svestan i Zaev, koji kaže da ne želi da sprovede plan B i da vladu formira bez mandata jer, kao kaže, ne želi da pravi nove presedane. Zato se sada postavlja pitanje na koji način će Zaev odigrati u datim okolnostima kako bi obezbedio miran transfer vlasti. U formiranju nove vlade ima i otvorenu podršku najvažnijih zemalja međunarodne zajednice, SAD, Nemačke i Evropske unije, kao i NATO. Ali Ivanov se za sada uporno opire zahtevima da poštuje osnovne principe demokratije i dodeli mandat lideru opozicije. Takvo ponašanje šefa države je navelo „Frankfurter algemajne cajtung” da ga uporedi sa Slobodanom Miloševićem.

Opozicija razmatra da sazove sednicu parlamenta i izabere predsednika Sobranja i da tako dočeka momenat za formiranje vlade

Zoran Zaev (Foto: AP Photo/Boris Grdanoski)

Foto: AP Photo/Boris Grdanoski

Jedna varijanta koja je sad pred opozicijom jeste da se sazove sednica parlamenta koja je prekinuta nakon verifikacije mandata poslanika i da se izabere predsednik Sobranja. Da parlament počne da radi pa da se čeka povoljan momenat za formiranje vlade. Prema najavama, moguće je da će se to desiti do kraja sedmice. Druga mogućnost, koja se retko pominje, jeste pravljenje široke koalicije koja bi vladala do novih izbora. Ali ta varijanta bi mogla da se sprovede samo uz posredovanje međunarodne zajednice. Formiranje vlade u kojoj bi bio i Gruevski odlučno odbacuje lider SDSM Zoran Zaev.

„Makedonija ne sme više da rizikuje s kriminalcima na vlasti koji se kockaju spokojem građana i stabilnosti i bezbednosti države za svoje lične interese, kao što to pravi rukovodstvo VMRO DPMNE. Sa ovim ljudima je završeno u politici zato što su izneverili očekivanja svih građana i zato što su pokušali da stave ruku na sveukupnu slobodu u Makedoniji i na svačiji život. Zato u Makedoniji nije moguća reformska vlada s Nikolom Gruevskim i s rukovodstvom VMRO DPMNE”, kaže Zaev.

Albanski ključ

Sadašnji lider je i dalje uveren da će uspeti da formira vladu sa albanskim strankama koja bi sprovela reforme iz preporuka Evropske komisije i ubrzala put Makedonije u EU i NATO. Zaev smatra da je u Makedoniji došlo vreme da prestanu podele i da je sazrelo za pravljenje društva u kojem će svi imati ista prava, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. „Neće više biti podele na podobne i nepodobne. Nema više nadmakedonaca, nadalbanca i nadljudi. Svi smo jednaki i svi uživamo jednaka prava u ovoj našoj zajedničkoj državi”, poručio je Zaev.
Novinar i politički analitičar Branko Tričkovski smatra da „obraćanje Zaeva (kada je obrazlagao program buduće vlade) zaslužuje najveći respekt” jer nudi debatu o spornim temama koje opterećuju Makedoniju. „Bio je to pokušaj da se izvuče iz veštačke i vulgarne konfrontacije povodom platforme albanskih partija. Iz konfrontacije kao poslednje linije odbrane režima. To je pokušaj ispunjen principijelnošću, delikatnošću i stilom”, smatra Tričkovski, koji važi za oštrog kritičara VMRO DPMNE, ali i kritičara blagog pristupa Zaeva u borbi protiv vlasti. Zaev je, dodaje, ponudio program vlade kao temu za debatu preko koje se ne obesmišljava rasprava o albanskoj platformi, već se usmerava kroz politički i institucionalni proces.

Albanska platforma je do sada uspela da posvađa i akademike. Raspravu je rasplamsao akademik Mitko Madžunkov, koji smatra da dvojezičnost vodi ka uništavanju nacije i da je to projekat za „veliku Albaniju”. On je zatražio da Makedonska akademija nauka i umetnosti odbaci platformu. S druge strane je stala akademik Katica Ćulafkova. Ona je uverena da je takozvana platforma alatka vlasti Nikole Gruevskog za destabilizaciju zemlje i poručuje da sada nije vreme za multietničke konflikte.

Rasprave o tome da li će Makedonija imati nove sukobe pune stranice medija u regionu i Evropi, a debata se u Makedoniji vodi upravo u trenutku kada bivši pripadnici nekadašnje ONA (UČK) obeležavaju godišnjicu početka vojnog konflikta 2001, kada su makedonski Albanci oružjem zatražili veća prava. Šesnaest godina kasnije, albanski političari su poručili da se veća prava i slobode mogu postići samo dijalogom, a ne konfliktom. Tako razmišlja i većina građana, i Makedonaca i Albanca. Upravo odatle izvire i nada nekih analitičara da novog konflikta u Makedoniji neće biti iako još nije moguće nazreti kako i kada će se završiti makedonska kriza.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar