Svet
01.11.2017. 15:42
R.E./The Telegraph.uk
MINIJATURE HLADNOG RATA: Kako je britanska nuklearna podmornica ukrala Rusima novi sonar ispred nosa
Plan operacije "Barmaid" je bio prići brodu, zapravo se radilo o prerušenom sovjetskom špijunskom brodu koji je plovio pod poljskom zastavom, i jednostavno preseći kabao kojim je sonar bio pričvršćen za brod
Britanska nuklearna podmornica HMS Conqueror S 105 koja je u istoriju pomorskog ratovanja ušla kada je za vreme Foklandskog rata, sa starijim ali pouzdanijim torpedima Mk 8, 2. maja 1982 potopila argentinsku krstaricu "General Belgrano" kada je tragično život izgubilo 323 argentinska mornara, učinila je prema tvrdnjama britanski medija još jedan podvig - krađa sonara ispod nosa sovjetskog ratnog broda.
Naime pomenuta operacija, krađe sonara dogodila se dva meseca pošto se podmornica vratila iz borbene patrole oko Foklandskih ostrva. Posada je posle kraćeg odmora iznova poslata u specijalnu misiju kodnog imena "Barmaid" koja se odvijala u Barencovom moru.
Ovaj put za specijalni zadatak podmornica je bila opremljena neobično skupim alatom koji su kako pišu britanski mediji koji su analizirali ovu tajnu operaciju činili par daljinski upravljivih makaza za rezanje čeličnih kablova i televizijskim kamerama, kako bi se na efikasna način ukrao ruski vučni sonar koji je bio potreban Britancima za analizu.
Inače sonari se dele na dve kategorije: aktivne i pasivne. Aktivni emituje kratke zvučne talase, poznatiji običnom svetu kao "ping", koji putuju kroz vodu pre odbijanja nazad prema brodu koji ih je napravio. Sa druge strane, pasivni sonar jednostavno sluša zvukove u okeanu, pre svega pažnja se obraća na one najsumnjivije kao što su aktivni sonari-pingovi i buka motora. Pasivni sonar može biti teško i efikasno koristiti, ako je montiran na samo plovilo jer se mora da bori sa sopstvenom bukom, posebno se to odnosi na buku koju propeleri rade kroz vodu. Zbo toga pasivni sonari se često vuku kilometar ili više iza broda ili podmornice kako bi se izbegli neželjeni zvukovi, a Sovjetska mornarica je tu prema The Telegraf-u započela u 1980 -tim. Pošto sovjetski sonari nisu emitovali nikakv šum, Amerikanci nisu imali pojma o sovjetskim novim sonarima, a jedino što su mogli da učine bilo je da ga ukradu, postave na so i rastave, a onda temeljito pregledaju. Tako je i pala odluka da su Sjedinjene Države i Velika Britanija odlučile da ukradu jedan takav sonar.
Plan operacije "Barmaid" je bio prići brodu, zapravo se radilo o prerušenom sovjetskom špijunskom brodu koji je plovio pod poljskom zastavom, i jednostavno preseći kabao kojim je sonar bio pričvršćen za brod.
Plan je bio komplikovan iz nekoliko razloga. Prvo, nuklearna podmornica HMS Conqueror je morao da presresretne obaveštajno putovanje sovjetskog špijunskog broda - što se možda dogodilo u međunarodnim vodama. Otkrivanje bi značilo neposrednu i možda smrtonosnu odmazdu. Drugo, podmornica Kraljevske mornarice morala je sprovesti operaciju dok se oba broda kreću. Treće, podmornica je morala izbeći prepoznavanje preko sonara kojeg pokušavaju ukrasti.
Sumnja se da je do operacije došlo u sovjetskim teritorijalnim vodama samo tri milje od obale. Prema The Telegraph-u, Conqueror je supeo da makazama na pristojnoj daljini iseku sajlu vučnog sonara. Kad je naprava isplivala na površinu iz podmornice su poslati ronioci koji su uzeli sonar i ubacili ga u podmornicu.
Ostalo je i pitanje da li je posada špijunskog broda uopšte znala za ovu akciju, čak se postavlja pitanje i da su znali za prljavu igru, ne bi bilo u njihovom interesu da to priznaju svojim pretpostavljenima.
HMS Conqueror je po uzimanju sonara krenuo nazad u svoju matičnu luku Klajd, gde su iskrcali sonar. Sonar je zatim ukrcan u avion i poslat na analizu u Sjedinjene države. Dugo vremena kružio je mit da je ime podmornice HMS Conqueror izgovarano sa velikim uvažavanjem u Pentagonu.
Takođe oko ove misije kruži još jedan mit, koji kaže da je podmornica isečena namerno kako bi se sakrili svi detalji tajne misije u Barencovom moru.
https://youtu.be/azAWhPrTPu4
Nukelarna podmornica Osvajač
Nukelarna podmornica Osvajač pripada klasi Čerčil ( Churchill class i radi se o unapređenoj verziji ranije „Valiant class“ podmornice.
Razvoj ove klase nukelarnih podmornica vezuje se za odluku Kraljevske mornarice (Royal Navy) koja krajem avgusta 1960 odobrava izgradnju 5 napadnih nukealrnih podmornica klase Valiant. U periodu od 1965-1970 započeta je gradnja pet podmornica, koje su trebale imati ova imana: HMS Valiant S -102, HMS Warspite S-103, HMS Curchill S-104, HMS Conqueror S-105 i HMS Courageous S-106. Međutim, poslednje tri podmornice su bile modifikovane još tokom same gradnje i dobile su nove oznake. Označene su kao nova klasa po prvoj iz nomenklature Čerčil. Sve podmornice osim S48 „Osvajač“ bile su izgrađene u brodogradilištu Vickers Amstrong, a S48 jedina u brodogradilištu Cammel Laird 1969. Dimenzije podmornice su bile: deplasman od 4.000 tona površinskog plovljenja i 4.900 u podvodnoj vožnji. Dužine 86.9 m, a širine 10,1 m. Za pogon podmornice korišćen je nuklearni reaktor vodom hlađen PWR-1 jačine 15.000 KS. Brzina podmornice pod površinom je bila 30 čvorova. Posadu je sačinjavalo 103 člana od kojih su 13 oficiri.
Interesantno, da je za vreme Foklandskog rata, podmornica bila naoružana i sa starijim ali pouzdanijim torpedima Mk 8 model 4 sa kojim je potopljen Belgrano. Normalno da je podmornica imala u svom borbenom kompletu i nova (ali veoma nepouzdana) teška torpeda Mk 24 tigerfish kalibra 533 mm dužine 6,46 m i mase 1.150 kg makismalne brzine 35 čvorova dometa 13-39 km. Zanimljivost vezana za korišćenje ovog torpeda na podmornici S48, bila je vežba na kojoj je ispaljeno 5 torpeda Mk 24 mod 1 od kojih su dva potpuno otkazala, a tri promašila metu.
U ovoj epizodi rata, glavni akter drame je nuklearne podmornica „Osvajač“ S -105 ( Conqueror), a ona je unapređena vrezija podmornica klase Valiant. Ako već govorimo o nekakvom oslobađanju od kolonijalnog ropstva, dozvolimo da se prema ovim ostrvima odnosimo kao Malvinskim ostrvima.
Komentari
