MISTERIJA "ASANŽ": Živ, mrtav, otet ili slobodan - pitanje je sad?

Gde je Džulijan Asanž? Da li je i dalje u ambasadi Ekvadora u Londonu? Da li je iskoristio prekide struje i aerodromske uzbune i odmaglio u nepoznatom pravcu? Da li je zaista uhapšen i intervjue daje pod prismotrom bezbednosnih službi? Zašto je to bitno? Zato što je reč o najvećem uzbunjivaču u istoriji.

Džulijan Asanž, osnivač izdavačke kuće Vikiliks, zamalo da bude izabran za ličnost godine. Naime, 21. novembra Asanž, koji je od 19. juna 2012. godine azil pronašao u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, po broju glasova čitalaca magazina Tajm pretekao je novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa. Magnat iz oblasti nekretnina, koji je ove godine od političkog autsajdera došao do najmoćnije političke pozicije u svetu, u poslednjem trenutku preoteo je australijskom hakerskom vunderkindu ovu titulu. Tako je Asanžu izmaklo da postane čovek koji je obeležio 2016. To zvanje, ali i pažnja medija, pripali su Trampu.

I tu dolazimo do glavnog pitanja - šta bi bilo da je pažnja medija, barem onih vodećih, bila primorana da se okrene Asanžu? Da li bi oni uspeli da odgovore na pitanje koje mesecima muči milione - gde je Džulijan Asanž? Pa valjda je jasno gde je. Već četiri i po godine nalazi se u diplomatskom predstavništvu Ekvadora u elitnom epicentralnom delu Londona - Najtsbridžu. No, da li je?

Da bih pokušala ne da odgovorim na ovo pitanje, jer je to skoro nemoguće, već da vam pokažem da je samo pitanje na mestu, moram da se vratim u 5. februar, kada je Džulijan Asanž poslednji put nedvosmisleno viđen u javnosti, na balkonu pomenute ambasade. Povod za njegov redak izlazak na svež vazduh, jer su za njega Ekvadorci, iz bezbednosnih razloga, rezervisali podrumske prostorije bez prirodnog svetla, bila je odluka Ujedinjenih nacija koju je Asanž tada nazvao "slatkom i nepobitnom pobedom za njega, njegovu porodicu, a i za nezavisnost Svetske organizacije". Naime, radna grupa UN za proizvoljni pritvor zaključila je da je Asanž podvrgnut upravo tom nelegalnom načinu lišavanja slobode i pozvala Veliku Britaniju i Švedsku da dozvole osnivaču Vikiliksa da se slobodno kreće. Iako je ova odluka pravno obavezujuća, London i Stokholm su je odbacili. Britanija je uložila žalbu, a Asanžov pravni tim tada je najavio da će se pozvati na Konvenciju Svetske organizacije protiv mučenja.

Asanžova sudbina može da podstakne ili ućutka stotine i hiljade ljudi da obelodane podatke za koje smatraju da su od javnog značaja, a kriju se. Lokacija nam definiše i njegov status. Da li je politički zatvorenik? Zarobljenik? Ili slobodan čovek van domašaja svih?

Šta se potom dogodilo s tim pravnim timom? Britanski advokat Džon Džons se 16. aprila bacio pod voz u severnom Londonu. Ovaj pravni zastupnik Džulijana Asanža, koji je nosio titulu Kraljičinog savetnika, što je najviša advokatska titula u Velikoj Britaniji, opisivan je kao briljantan. No, pre smrti se dobrovoljno prijavio na psihijatrijsko lečenje u privatnu bolnicu "Najtingejl" (što znači slavuj, ali je i asocijacija na čuvenu bolničarku Florens Najtingejl). Iako mu je neposredno pred smrt promenjena terapija, bolničarka ga je pustila da sam ode u posetu porodici. Džonsova majka, koja se sa njim srela u obližnjem parku, bila je zaprepašćena stanjem sina, koji "je bio izuzetno mršav i tresao se". Supruga je opet bila zaprepašćena što su ga u tom stanju pustili da izađe iz bolnice. Sudski veštak je tokom istrage Džonsove smrti potvrdila da se on zaista sam bacio pod voz, o čemu postoji video-zapis, ali ne i da je bio svestan šta čini. To je navelo Asanža da zaključi da je jedan od njegovih glavnih branilaca umro ne svojom voljom. Inače, tekstove o smrti Džona Džonsa možete naći samo u londonskim lokalnim listovima.

Da podsetim, Švedska je od Velike Britanije zatražila izručenje Asanža zbog optužbi za silovanje. Tužilaštvo u Stokholmu odbacilo je tri tačke optužnice zbog zastarelosti. Jedna od dve tužilje u međuvremenu je odustala od tužbe. Vikiliks tim smatra da je tužba u Švedskoj samo uvod u Asanžovo izručenje Sjedinjenim Državama, gde bi mu se navodno sudilo za hakovanje i druga ozbiljna visoko tehnološka sajber krivična dela, uključujući možda i špijunažu. Zato je Asanžu i od životnog značaja bilo važno ko ga pravno zastupa. U Americi je pravni oslonac Vikiliksa bio Majkl Ratner. O osnivaču Centra za ustavna prava mogli bi da se napišu tomovi. On je prvi čovek koji je tužio čak tri američka predsednika - Ronalda Regana, Bila Klintona i Džordža Buša mlađeg, za kojeg je neumorno tvrdio da je vršio obaveštajni nadzor bez sudskih naloga, odobravao mučenja, pogrešno informisao Kongres o ratu u Iraku i kršio deo Ustava koji se odnosi na razdvojenost izvršne i zakonodavne vlasti.

Ratner je osnovao i Advokatsku komoru za Gvantanamo bej. Oko 500 advokata ove komore besplatno je zastupalo i zastupa osumnjičene teroriste zatvorene u američkoj vojnoj bazi Delta na Kubi. Predavao je na Univerzitetima Kolumbiji i Jejlu. Preminuo je 11. maja od raka. Time je Asanž izgubio mnogo više od člana pravnog tima. Izgubio je vrhunskog pravnog stručnjaka neukaljane reputacije u SAD, čija reč nosi ogromnu težinu na sudu.

Ove godine, od kancera pluća preminuo je Asanžov mentor Gevin Mekfajden, njegov advokat Džon Džons se bacio pod voz po izlasku iz mentalne institucije, a njegovom saradniku i doušniku, demokrati Setu Riču, je pucano u leđa. Navodno zbog pljačke, mada je novčanik ostao netaknut u njegovom džepu

To nije bio i jedini gubitak za Australijanca ove godine - 22. oktobra od kancera pluća preminuo je Asanžov mentor Gevin Mekfajden. Osnivač Centra za istraživačko novinarstvo u Londonu, kao i Komiteta za pravnu odbranu Džulijana Asanža, Mekfajden se decenijama zalagao za uzbunjivače. Ovaj Amerikanac, kome je London postao druga otadžbina, za sobom je ostavio niz istorijskih dokumentarnih filmova - od rata u Vijetnamu, kontrarevolucije u Nikaragvi, rasnih nemira u SAD, nereda na čuvenoj konvenciji američke Demokratske stranke u Čikagu 1968. godine, pa sve do saradnje s rediteljem Majklom Manom na filmu "Insajder", priče o uzbunjivaču u redovima duvanske industrije Džefriju Vigandu. "Što više znamo, u većoj meri možemo da kontrolišemo događaje ili da ih zaustavimo. Događaje treba razumeti, ne treba se zbog njih smejati ili plakati", govorio je Mekfajden.

Odlaskom Mekfajdena, međutim, ne završava se krug smrti u Asanžovom okruženju. U Vašingtonu 10. jula gine Set Rič, dvadesetsedmogodišnji pripadnik Nacionalnog kongresa Demokratske stranke. Riču je pucano u leđa na putu do kuće te večeri. Policija je objavila da je bila reč o pljački, mada čak ni novčanik nije ukraden. Britanski Dejli mejl Riča je opisao kao alkoholičara, što je opovrgnuo vlasnik bara u kojem je mladi zvaničnik Demokratske stranke redovno pio kafu. To je činio i u noći kada je ubijen. Najzad, medijima je trebalo vremena da objave da Rič nije bio bilo ko, već direktor odeljenja Demokratske stranke za proširenje biračkog spiska i visoki stručnjak za informacione tehnologije.

Na Ričovo ubistvo Asanž je 10. avgusta reagovao obećanjem da će Vikiliks svakome ko bude pružio informacije u vezi sa tim zločinom dati nagradu od dvadeset hiljada dolara. Holandska televizija je tim povodom intervjuisala Asanža i pitala ga šta time želi da sugeriše.

"Želim da sugerišem to da naši izvori preuzimaju rizike i da su zabrinuti kad vide da se ovakve stvari događaju", odgovorio je Asanž.

Internet je potom eksplodirao. Zaključak poštovalaca Vikiliksa bio je da je Set Rič bio Asanžov izvor za 30.000 i-mejlova američke Demokratske stranke koje je Vikiliks objavio i koji su doveli do niza ostavki u vrhu te partije, a javnosti ukazali na to da je rukovodstvo nedvosmisleno podržavalo Hilari Klinton nauštrb njenog unutarstranačkog protivkandidata za predsedničke izbore, levičara Bernija Sandersa. Navodno, kao Sandersov sledbenik, Rič je bio ozlojeđen zbog nameštanja unutarstranačkih izbora u korist Klintonove, te je inkriminišuće podatke sam dostavio Vikiliksu. Asanžova organizacija, poznata po doslednoj zaštiti svojih izvora, to je demantovala. Ali spekulacije su ostale. Najvažnija od svih jeste prst uprt u bivšu državni sekretarku kao navodnog nalogodavca Ričovog ubistva.

Intervju holandskoj televiziji pretposlednji je video-zapis oca svih uzbunjivača za koji znamo da je autentičan. Asanž je trebalo da se 3. oktobra pojavi na balkonu ekvadorske ambasade, ali diplomate su otkazale taj događaj "zbog zabrinutosti za bezbednost". Poslednji video-zapis zabeležen je 4. oktobra, kada se Asanž putem video-linka obratio skupu u Berlinu kojim je obeležena desetogodišnjica postojanja Vikiliksa. Tada je podsetio da je njegova organizacija obelodanila 10 miliona dokumenata, ili tri hiljade na dan, koji bi inače ostali tajni. Najavio je i "vruć oktobar" za američke predsedničke izbore. I nije razočarao. Tri dana kasnije objavljeni su i-mejlovi Džona Podeste, šefa kampanje Hilari Rodam Klinton.

Demokratska stranka u SAD veruje da je njegov server hakovan u martu i da iza te akcije stoji grupa "Fensi ber", bliska ruskim obaveštajnim službama. Nezavisni sajbereksperti ocenili su i-mejlove kao autentične. Šta god ko mislio o Hilari Klinton, ono što se ne može negirati jeste to da su otkrića Vikiliksa, koja su curila tokom celog oktobra, a posebno i-mejlovi koji su se odnosili na njene govore pred moćnicima Vol strita (toliko različiti od predizbornih), kao i njen odnos sa Saudijskom Arabijom i Katarom, doprineli njenom izbornom porazu.

Tačno nedelju dana pošto su i-mejlovi Džona Podeste dospeli u javnost, 14. oktobra, procurila je i informacija da je Džulijan Asanž poručio da će se ubiti ukoliko neko pokuša da ga otme iz ekvadorske ambasade. Istog dana hakerska globalna zajednica protumačila je pet tvitova Vikiliksa kao poziv u pomoć Asanžu. Dan kasnije, mediji su zabeležili da je Australijanca u ambasadi posetila Pamela Anderson, glumica kultne serije iz osamdesetih godina prošlog veka "Čuvari plaže". Pamela mu je navodno odnela veganske sendviče, koji Asanžu nisu bili po volji. No, samog Asanža niko nije video sa starletom.

U jeku predizborne kampanje u SAD, u Londonu je 16. i 17. oktobra boravio državni sekretar Džon Keri. Glavna tema posete bile su dodatne sankcije Vašingtona i Londona protiv režima sirijskog predsednika Bašira al Asada zbog humanitarne situacije u Alepu. Drugog dana Kerijeve posete ekvadorska ambasada prekida internet vezu Džulijanu Asanžu. Dan kasnije Vikiliks optužuje Džona Kerija da je izvršio pritisak koji je njihovog lidera odsekao od sveta. I ne tone samo Asanž u sajbermrak, već u periodu od 18. do 21. oktobra dolazi do nekoliko prekida struje u centru Londona. Tog 21. oktobra istočno-londonski aerodrom "Siti" evakuisan je zbog sumnji u napad hemijskim oružjem. Jedna osoba uhapšena je zato što je na aerodromu ostavila kontejner sa "supstancom koja izaziva mučninu".

U istom periodu, pasionirani posmatrači ekvadorske ambasade i obožavaoci Džulijana Asanža prijavili su pojavljivanje misterioznog crnog kombija, kao i ometanje i zaplenjivanje mobilnih telefona. Njihovi navodi nisu potvrđeni. Sajberprostorom počele su da lete spekulacije o tome da je Džulijan Asanž otet.

Mediji su zabeležili da je Asanža u ambasadi posetila Pamela Anderson, glumica kultne serije iz osamdesetih godina prošlog veka "Čuvari plaže". Pamela mu je navodno odnela veganske sendviče, koji Asanžu nisu bili po volji

Neki hakeri čak su se kleli da su pratili avion koji je navodno kidnapovanog Asanža prebacio u vojnu bazu Smitfild, nedaleko od prestonice Severne Karoline Šarlota. Ulje na požar glasina dodao je i sam Vikiliks tvitovanjem pet misterioznih kodova, koje su obožavaoci protumačili kao "kod mrtvaca", koji u slučaju Asanžove smrti dovodi do automatskog objavljivanja svog materijala ove organizacije. Čak je i časopis Tajm posvetio članak ovim glasinama, a televizijsko glasilo američke desnice mreža Foks njuz 18. oktobra objavilo je, a zatim ubilo priču o tome kako Asanž "samo što nije uhapšen". No, sve te vesti i spekulacije jedva da su primećene u vrtlogu završnice predsedničke kampanje u SAD. Nije samo Asanž pogođen londonskom pomrčinom. Britanski ministar finansija Filip Hamond istih dana izdvojio je 1,9 milijardi funti za sajberbezbednost, optuživši "strane aktere" za razvoj tehnika koje ugrožavaju britanske "aerodrome i elektro-energetsku mrežu".

Nekoliko dana pred glasanje u SAD, 4. novembra, sajt Vikiliksa pao je prvi put u istoriji. Uoči predsedničkih izbora sa tog sajta nestalo je oko 700 Podestinih i-mejlova. Uskoro je organizacija saopštila da je zaposlila 21 novog moderatora. Spekulacije da je Vikiliks preuzela treća strana, a da je Asanž mrtav ili zarobljen, podgrejao je i tvit od 25. novembra same organizacije, u kojem se Asanžovi obožavaoci mole da prestanu da od Vikiliksa traže "dokaz života".

Od tog perioda Asanž je mogao da se čuje samo putem audio-zapisa. Dva dana kasnije, 27. oktobra, telefonom se uživo javio učesnicima konferencije kompjuterskih tehnologija u Argentini. Optuženi da "se pasivno ponašaju" od strane Asanžovog pravnog tima, švedski tužioci konačno su došli u London 14. novembra. Tužiteljka Ingrid Isgren navodno je ispitivala Asanža. Njegov švedski advokat Per Samuelson istakao je da mu pristup klijentu nije bio dozvoljen. U oba slučaja, dakle, nije moguće nezavisno potvrditi da se Džulijan Asanž i dalje nalazi u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Panel Ujedinjenih nacija 30. novembra odgovorio je na žalbe Velike Britanije, Egipta i Kuvajta, potvrdivši februarsku odluku da je Asanž u proizvoljnom pritvoru koji predstavlja oblik torture, i ponovo zahtevao njegovo oslobađanje.

Konačno, 15. decembra Džulijan Asanž dao je telefonski intervju voditelju Foks njuza Šonu Henetiju. Obožavaoci su dobili željeni "dokaz života". O samom intervjuu možete se detaljno informisati u svim vodećim medijima, a možete ga čuti u celini na brojnim platformama. Asanž je negirao da bilo koja država, pa i Rusija, stoji iza provaljivanja u Podestine i-mejlove. Ponovo je govorio o smrti Riča i o svom pravnom položaju. Obavestio je Henetija da se svako i sve može hakovati. Meni je najviše upao u uši Asanžov odgovor na pitanje da li bi objavio i škakljive podatke o Donaldu Trampu.

"Ukoliko Donald Tramp tokom svog mandata stvori mnogo unutrašnjih neprijatelja, i on bi za četiri godine mogao da se suoči sa nečim sličnim", odgovorio je Asanž. Time je, voljno ili ne, priznao da su njegovi izvori u Vašingtonu i da se Hilari Klinton zamerila tim ljudima na ovaj ili onaj način, te da su oni odlučili da objave njen prljav veš.

Ja sam taj skoro 25-minutni intervju preslušala deset puta. Kao novinar koji se 11 godina svakodnevno bavio audio-montažom, mogu da zaključim nekoliko stvari. Prvo, iskusni Šon Heneti ni u najavi ni u odjavi nije rekao da se Asanž javlja iz ekvadorske ambasade u Londonu. Drugo, Asanž je govorio slobodno i nenapeto. Treće, intervju nije išao uživo već je montiran. Četvrto, intervju je verovatno snimljen ranije istog dana jer Asanž govori o najnovijim događajima, te se teško može spekulisati da je izmontiran od ranijih audio-zapisa. Iako je sa modernom tehnologijom sve moguće, ovaj intervju može se smatrati autentičnim. To što je montiran ne čudi jer advokati Foksa nikada ne bi dozvolili da intervju sa ovako kontroverznom ličnošću ode u etar bez prethodne provere mogućih pravnih posledica Asanžovih izjava po sam Foks.

No, na kraju svega ostaje pitanje - gde je Džulijan Asanž? Da li je i dalje u Ambasadi Ekvadora u Londonu? Da li je iskoristio prekide struje i aerodromske uzbune i odmaglio u nepoznatom pravcu? Da li je zaista uhapšen i intervjue daje pod prismotrom bezbednosnih službi? Zašto je to bitno? Zato što je reč o najvećem uzbunjivaču u istoriji. Njegova sudbina može da podstakne ili ućutka stotine i hiljade ljudi da obelodane podatke za koje smatraju da su od javnog značaja a kriju se. Lokacija Asanža dalje nam definiše i njegov status. Da li je on politički zatvorenik? Da li je zarobljenik? Ili je slobodan čovek van domašaja svih?

Naravno, sve ovo može da bude Asanžov mudri PR zahvat sa ciljem da nestajanjem sa javne scene skrene pažnju na svoj nezavidan pravni položaj. Ako je tako, zašto Velika Britanija i Švedska ne poslušaju Ujedinjene nacije, oslobode ga i ostave SAD da odluče da li će i kakav pravni postupak voditi protiv njega?

I dok razmatrate zašto je važno da znamo gde je Asanž, imajte u vidu i najnoviju vest. U intervjuu lokalnom mediju bivši islandski ministar unutrašnjih poslova Ogmundur Jonason izjavio je da je administracija Baraka Obame 2011. godine poslala na Island pun avion agenata Federalnog istražnog biroa kako bi pokrenula operaciju sa ciljem da lažno optuži Džulijana Asanža i Vikiliks.

"Ako bih morao da biram između Vikiliksa ili FBI-ja i CIA, bez problema bih bio na strani Vikiliksa", zaključio je Jonason, koji je pre pet godina brzo Amerikancima spakovao kofere. Za samu činjenicu da on to danas javno govori bar malo je zaslužan Džulijan Asanž, zamalo čovek godine. Ali gde je on?