OTROVNO MASTILO

OTROVNO MASTILO


 Tvrdi torijevci prikupljaju 48 pisama potrebnih za izglasavanje nepoverenja liderki konzervativne partije i britanskoj premijerki. Sporazum postignut s Briselom, koji ne odobravaju, još se nije ni ohladio, a oni već spekulišu o mogućim naslednicima Tereze Mej

Britanci to zovu „a poison pen letter”, pismo neprijatnog i uvredljivog sadržaja, izjave ili optužbe na nečiji račun. Obično se šalje anonimno i u nameri da se iritira protivnik.

U britanskoj konzervativnoj partiji na nepoznatoj lokaciji „poison pen letters” trenutno prikuplja predsednik Komiteta 1922 Grejem Brejdi. Ne da bi iritirao premijerku Terezu Mej, već da bi je skinuo sa čela konzervativne partije, a samim tim i sa čela vlade. Potrebno je 48 pisama da članovi Komiteta, koje Britanci zovu „ljudi u sivim odelima”, od 315 poslanika konzervativne partije zatraže glasanje o poverenju predsedniku vlade. A Brejdi je jedini koji zna koliko je pisama stiglo i, kako kaže, o tome ne razgovara čak ni sa suprugom. Ako Mejova ne dobije podršku polovine torijevaca, stvar je gotova. Bleda senka Margaret Tačer odlazi u istoriju. Kao i dogovor o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU koji je na 400 stranica gusto ispisanih suvoparnim pravničkim jezikom postigla sa Briselom pre deset dana.

Pregovori sa evropskim činovnicima bili su teški. Nekoliko ministara je napustilo britansku vladu, ekonomisti su analizirali koliko će Britaniju koštati politički razvod, biznismeni su lobirali za ostanak u evropskoj trgovinskoj uniji, a tvrdi bregzitaši su tražili izlazak po svaku cenu, bez ustupaka i kompromisa. Sve to je preživela Tereza Mej. Može li matirati i kritičare sporazuma iz sopstvenih redova?

No deal Bregzit

Protivnici Mejove navodno su prikupili 42 glasa za pokretanje skupštinskog glasanja o poverenju. Pored 26 torijevaca koji su javno rekli da su poslali pismo, još njih 17 je usmeno potvrdilo predsedavajućem torijevskog komiteta da će ustati protiv Mejove. Oni smatraju da je sporazum koji je Mejova postigla u Briselu izdaja referenduma iz 2016. godine. Zalažu se za čistiji razlaz sa ekonomskim strukturama Unije smatrajući da će jedino tako Britanija moći da sklapa trgovinske dilove suvereno i u sopstvenu korist. To ne bi bilo moguće u narednih nekoliko godina ukoliko bi se usvojio sadašnji nacrt sporazuma.

„Da li 47 ljudi želi da pođe sa mnom ili ne? Možda ne uopšte, možda ne danas, ali će poći onda kada glasanje bude imalo smisla. Mnogi će se priključiti naknadno zbog izbornih pravila o biranju lidera ili će rizikovati da im Mejova bude predsednica na duže staze. Sada je trenutak da ustanemo protiv nje”, istakao je Džejkob Ris Mog, predvodnik nezadovoljnih torijevaca.

Britanska premijerka saopštila je da stvar još nije gotova jer nije prikupljen neophodan broj glasova da bi se o njenom poverenju izjašnjavala konzervativna stranka.

„Promena vođstva u ovom trenutku neće olakšati pregovore i neće ništa promeniti u parlamentarnoj aritmetici”, izjavila je Mejova za „Skaj njuz”. Međutim, da bi umirila konzervativce, obećala je da će u Briselu zatražiti nove ustupke u pregovorima, na šta su Nemačka i ostale članice EU odvratile da se više ne može pregovarati o nacrtu sporazuma o Bregzitu. Tako je propao plan jednog dela konzervativaca da se sporazum prilagodi kako ne bi došlo do „no deal” situacije, odnosno napuštanja EU bez dogovora. Drugi deo konzervativaca je u neuspehu Mejove video mogućnost za njeno svrgavanje. Uvereni da će uspeti da prikupe dovoljan broj pisama, počeli su da spekulišu o mogućim naslednicima premijerke. Kao dva najizglednija kandidata pojavili su se bivši šef diplomatije Boris Džonson i donedavni ministar za Bregzit – Dominik Rab. Od njih dvojice, nešto veću podršku ima Rab, koji je prvi iz kabineta podneo ostavku u znak protesta zbog sporazuma premijerke o izlasku iz Evropske unije, ističući da mu „savest ne dozvoljava” da podrži nacrt tog dogovora. Iako je na konkretno pitanje da li bi izašao na crtu Mejovoj izjavio da „ne želi da se uvlači u čitavu zbrku”, Rab je poručio da bi ili zatražio bolje uslove od Brisela ili otišao bez dogovora. Naveo je i da neće potpisati pismo nepoverenja Mejovoj, čime je pridobio simpatije torijevaca slabih na čvrst stav i neizdajnički pristup. Jedan od uticajnijih evroskeptika konzervativne partije ispričao je britanskim medijima da se „Dominik pozicionirao na duže staze, a da nije morao da uprlja ruke”.

S druge strane, Boris Džonson nije sklon političkim igrama u rukavicama. Od napuštanja kabineta u julu on na večerama i prijemima prikuplja podršku za rušenje premijerke. Ekscentrični političar i veliki ljubitelj Čerčila kupio je pojedine konzervativce teatralnim izlaskom iz vlade i eksplozivnim pismom ostavke, u kojem je naveo da je „san o Bregzitu mrtav”. Torijevcima je posebno prijala njegova konstatacija da je Mejova pretvorila Britaniju u koloniju EU. Koliko je glasova obezbedio, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja iz avgusta ove godine. Džonson je imao podršku 29 odsto konzervativnih aktivista, što mu je dalo prednost od deset procenata u odnosu na drugoplasiranog državnog sekretara Sajida Javida, koji takođe pretenduje na premijersko mesto. U tom istraživanju je na trećem mestu bio evroskeptik Džejkob Ris Mog sa 13 odsto podrške, dok je ministra za zaštitu životne sredine Majkla Gouva podržalo sedam, a Dejvida Dejvisa i Džeremija Hanta četiri odsto torijevaca.

 Nigde nije kao kod kuće

Osim razgovora o tome ko bi bolje vodio vladu i pregovore, u Dauning stritu se raspravlja i o tome da li se konzervativcima više isplati da žrtvuju Mejovu ili da je na funkciji ostave još neko vreme. Poslednja istraživanja su pokazala da je ta stranka u nedelji turbulentnih dešavanja spala sa 39 na 36 procenata podrške, dok su laburisti zadržali 40 odsto glasova Britanaca. Interesantno je, međutim, da je skoro polovina ispitanika za to da Mejova ostane premijerka do 29. marta, kada je predviđeno da Britanija izađe iz EU. Britanska Konzervativna partija je jedna od najstarijih na svetu, a istoričar Džon Ramsden jednom ju je opisao kao „autokratiju prožetu ubistvom”. A politička ubistva nisu bila retkost među torijevcima. Margaret Tačer je 1989. preživela izglasavanje o poverenju, ali je iz toga izašla znatno oslabljena. Već naredne godine suočila se s još jačim pritiskom, zbog čega je morala da napusti vladu.

„Dame i gospodo, poslednji put napuštamo Dauning strit posle 11 i po divnih godina. Veoma smo srećni što ostavljamo Ujedinjeno Kraljevstvo u mnogo boljem stanju nego što je bilo kada smo došli”, rekla je 1990. Tačerka sa osmehom. Njen biograf Čarls Mur istakao je da je vladalo mišljenje da su se na nju ostrvili zato što je bila žena i zato što nije bilo nikoga da je podrži.

Tu, prema pisanju „Njujork tajmsa”, leži i slabost Tereze Mej. Britanska premijerka važi za suzdržanu političarku, koja radije ostaje kod kuće na večeri sa suprugom nego što obilazi vestminsterske klubove u kojima se okuplja politički krem.

„Lideri moraju da gaje različita prijateljstva u parlamentu kako bi se zaštitili od opasnosti. Svakog političara koga planiraju da smene najbliži saradnici savetuju da rade na svojoj popularnosti. Mejova nije uspela da se istakne. Ona ima mnogo problema, a ovo je jedan od najvećih”, naveo je za „Njujork tajms” Lord Leksden, istoričar Konzervativne partije.

Pojedini ministri i savetnici ipak veruju da bi Mejova mogla da preživi ukoliko bi imala agresivniji pristup. Upozorenjima da bi Bregzit bez dogovora napravio haos i uzdrmao tržišta mogla bi da sebi osigura poziciju bar na neko vreme. Ako pobedi u glasanju, poslanici u narednih godinu dana neće moći da je izazovu, zbog čega se torijevci još uvek premišljaju da li je pametno udariti na nju u ovom trenutku. Kada bi se i odlučili za njeno rušenje, ostaje im vrlo kratak rok za izbor novog kandidata, s obzirom na to da se datum izlaska Britanije iz EU bliži. Poslanici Konzervativne partije bi mogli da se ujedine i pruže podršku jednom kandidatu, ali je i to malo verovatno kad se uzme u obzir velika podeljenost u toj stranci. Pod pretpostavkom da usaglase stavove i pronađu zajedničkog kandidata, pitanje je kako će novi premijer voditi pregovore. Mnogim torijevcima je jasno da ovakav dogovor ne valja, ali isto tako nemaju predstavu kako bi on trebalo da izgleda, a da istovremeno bude prihvatljiv i Evropskoj uniji. Kao mogućnost se navodi potpisivanje niza mini-sporazuma s Briselom. Međutim, među evropskim birokratama vlada veliki otpor toj ideji.

Još jedna rupa na putu

Torijevci nisu jedini koji predstavljaju opasnost za Mejovu. Demokratska unionistička stranka Severne Irske deo je manjinske britanske vlade. DUP je takođe osudio predlog sporazuma o Bregzitu strahujući da bi on mogao da dovede do raspada Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske. Lider te partije u parlamentu, Najdžel Dods, rekao je da je „izbor jasan” i da se glasa ili za integritet cele države ili za vazalnu zemlju i raspad. Vlada Mejove zavisi od 10 poslanika DUP-a, koji joj obezbeđuju parlamentarnu većinu od juna 2017, kada su konzervativci izgubili apsolutnu većinu na izborima. Međutim, ta partija se protivi sporazumu koji predviđa čvrstu granicu između Severne Irske i Irske i navodi da će odbaciti svaki sporazum koji Severnu Irsku tretira drugačije od Velike Britanije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar