Prohujalo sa zviždukom

Nije Asanž jedini koji je otkrio poverljive informacije svetskih vlada i agencija. Isto su učinili i Snouden i uzbunjivači "Panamskih papira" i "Rajskih papira". Pitanje je: da li je ijedan političar ili državni službenik odgovarao za kršenje zakona? 

Izdaja države, vojske i vrhovnog komandanta bila je i pre 240 godina nezamisliva i strogo kažnjiva. To je bilo više nego jasno i Semjuelu Šau, mornaričkom oficiru koji je zajedno sa trećim poručnikom kontinentalne mornarice Ričardom Marvenom bio prvi uzbunjivač u SAD. Oni su svedočili o mučenju britanskih ratnih zarobljenika od Eseka Hopkinsa, tada glavnokomandujućeg mornarice. I Ša i Marven su rođeni i odrasli na Roud Ajlendu, kao i Hopkins, čiji je brat Stiven bio guverner nove države i potpisnik Deklaracije o nezavisnosti. Ipak, sve se završilo neslavno kada su za izveštavanje o nedoličnom ponašanju najvišeg oficira, Ša i Marven sklonjeni sa dužnosti.

Kao šlag na tortu, Hopkins je protiv njih podneo i krivičnu prijavu. Za klevetu.

Uprkos tome, Kongres je stao u odbranu dvojice zviždača i 1776. glasao protiv Hopkinsa. Pred Mornaričkim komitetom, uprkos jakoj odbrani, Hopkins je morao da se povuče. Otpušten je iz mornarice 1977. i smestio se u Providens gde je nastavio da služi zemlji kao predstavnik državne generalne skupštine. Godinu dana kasnije, kongresmeni su jednoglasno, anonimno, usvojili zakon o zaštiti uzbunjivača - dužnost je svih osoba u službi SAD, kao i ostalih, da što pre dostave podatke Kongresu ili bilo kom drugom nadležnom organu o bilo kakvom nedoličnom ponašanju, prevarama ili prekršajima koje su počinili neki službenici. Kongres je obezbedio i novac za odbranu Šaa i Marvena od Hopkinsovih optužbi. Njih dvojica su postali junaci američkih uzbunjivača. Simbol svega što danas za američku vlast nije Džulijan Asanž.

EPILOG: Ovaj australijski novinar, uhapšen je 11. aprila ispred Ambasade Ekvadora u Londonu, u kojoj je sedam godina imao utočište. Besnog Asanža britanski policajci odveli su u pritvor u centralnom delu Londona. Za razliku od svog prethodnika, predsednik Ekvadora Lenin Moreno uskratio je azil osnivaču Vikiliksa ističući da je ipak zatražio od Velike Britanije garancije da on neće biti izručen zemlji u kojoj bi bio "izložen mučenju i smrtnoj kazni".

Nije najjasnije da li je Moreno mislio na Švedsku, koja je protiv Asanža pokrenula istragu zbog navodnog silovanja 2010, ili na SAD koje, prema rečima samog osnivača Vikiliksa, žele njegovo hapšenje.

ŠPIJUN. IZDAJNIK

Na Vikiliksu je od 2006. objavljeno na stotine hiljada dokumenata o ekstrapravnim ubistvima u Keniji, toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi, ali i o ozloglašenom zatvoru Gvantanamo... Zatim, američkom ratovanju u Iraku i Avganistanu. Iz ugla svetske javnosti, Asanž je razotkrio političke manipulacije i zloupotrebe. Iz ugla američkih vlasti, objavljivanjem strogo poveriljivih informacija, narušio je državnu bezbednost. Jednom rečju - špijun. Drugom rečju - izdajnik. Veleizdajnik.

I nije jedini. Uzbunjivači, zviždači ili duvači u pištaljku (whistleblower) po definiciji su "hrabri, visokomoralni" pojedinci. Da njih nije bilo, javnost nikada ne bi saznala kako bogataši izbegavaju plaćanje poreza ili na koji način država špijunira građane. Sve ono o čemu se nagađalo, potkrepljeno je dokazima. I to jeste plemenita i korisna posledica "duvanja u pištaljku". Ipak, nikada se nije desio sledeći korak, za koji se naivno verovalo da je neminovan. Odgovorni nikada nisu odgovarali. I što je još gore - i dalje su nedodirljivi.

Osim pojedinih organizacija, privatnih firmi ili pojedinaca, nijedan visoki zvaničnik, a kamoli američka i britanska tajna služba, nisu odgovarali za nezakonito postupanje. Svi osim jednog, sada već bivšeg, pakistanskog ministra...

 

Sam Edvard Snouden, bivši američki obaveštajac koji je zbog objavljivanja tajnih dokumenata američke NSA i CIA morao da pobegne u Rusiju, priznao je da su ljudi i dalje nemoćni. Ipak, kako kaže, sada su barem svesni onoga što se oko njih dešava.

EPILOG: Vlade SAD i Britanije su se zbog njegovih otkrića suočile sa izazovima u sferi zakona o nadzoru, zbog čega su obe usvojile novo zakonodavstvo. Ipak, brojni aktivisti za zaštitu privatnosti razočarani su zbog toga kako se stvari odvijaju. Tvrde da se ništa značajno nije promenilo, niti je iko od nadležnih odgovarao za masovno i neovlašćeno špijuniranje građana.

 

PORESKI RAJ

Nakon Snoudena, uzbunjivači koji su radili za firmu "Pricevaterhouse Coopers" prosledili su novinarima dokumenta u kojima je otkriveno da je Luksemburg nudio povoljne poreske aranžmane nekim od najvećih svetskih kompanija. I to u vreme kada je premijer te zemlje bio aktuelni predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara je pre pet godina na osnovu tih podataka sproveo istragu i objavio tekstove pod nazivom "Luxleaks". Otkriveno je da je Luksemburg potpisao 300 tajnih poreskih ugovora sa firmama, među kojima su "Dizni", "Skajp", "GlakoSmithKline", "Koch Industries" i "Black&Decker". U nekoliko slučajeva to je omogućilo kompanijama da plate manje od jedan odsto poreza u Luksemburgu.

EPILOG: Kada su mediji objavili ove informacije 2014, odmah su upućeni zahtevi javnosti komesarki EK za konkurenciju Margret Vestager da nešto preduzme. Očekivano, ona nije učinila ništa...

 

PORESKI RAJEVI

Veliko curenje poverljivih informacija desilo se već 2015. kada je uzbunjivač "Džon Do" prosledio 11,5 miliona poverljivih dokumenata novinaru "Zidojče cajtunga" Bastijanu Obermajeru, u kojima su detaljno opisana poslovanje više od 214.488 firmi bogataša i javnih službenika. U tim podacima našli su se  predsednici Argentine Mauricio Makri, Ukrajine Petro Porošenko, Saudijske Arabije kralj Salman, UAE Kalifa bin Zajed al Nahjan, bivši predsednici Ekvadora Rafael Korea, Katara Hamad bin Kalifa al Tani, Sudana Ahmed al Mirghani, premijeri Islanda Sigmundur David Gunlaugson, koji je dao ostavku, Australije Malkolm Turnbul, ali i bivši šefovi vlada Italije Silvio Berluskoni, Gruzije Bidzina Ivanišvili, Ukrajine Pavlo Lazarenko, Moldavije Ion Sturza, Iraka Ajad Alavi, Jordana Ali Abu al Rageb, Pakistana Benazir Buto i Navaz Šarif i Katara Hamad bin Jasim bin Jaber al Tani.

EPILOG: Od svih pobrojanih jedino je nekadašnji premijer Pakistana Navaz Šarif, decembra prošle godine, osuđen na sedam godina zatvora.

TRUDO I SARADNIK

Posle "Panama papersa", 2017. usledili su "Paradise papers" ("Rajski papiri") - 13,4 miliona dokumenata koje je od nepoznatog izvora ponovo dobio nemački list "Zidojče cajtung". Milioni dokumenata se odnose na period poslovanja od 1950. do 2016. i sadrže informacije o tome kako su vladini zvaničnici, članovi kraljevskih porodica, i moćnih korporacija izbegavali plaćanje poreza. U dokumentima su se spominjali i sin i ćerka bivšeg predsednika Indonezije Suharta, kojeg je "Transparency International" opisao kao jednog od najkorumpiranijih vođa prošlog veka. Zanimljivo je da se u papirima našao i aktuelni premijer Kanade Džastin Trudo. Fandrejzer njegove kampanje Stefan Bronfman povezan je sa ofšor kompanijom koja je navodno prekršila poreska pravila u SAD, Kanadi i Izraelu.

EPILOG: Bronfman je negirao krivice, a Trudo je rekao da je "zadovoljan" njegovim objašnjenjem - pre nego što je kanadska uprava za prihode započela istragu. Pet meseci kasnije Trudoova vlada je uvela nova pravila za kažnjavanje advokata, računovođa i korisnika ofšor fondova koji ne otkrivaju svoj identitet. Zanimljivo je da je nedavno zbog "Rajskih papira" osuđena turska novinarka Pelin Unker. Sud u Istanbulu je osudio Unkerovu na 13 meseci zatvora, jer je širila laži i uvrede protiv bivšeg premijera Binalija Jildirmija i dvojice njegovih sinova, za koje je otkriveno da su imali kompanije na Malti.

TRAMPOV FEJSBUK

Poslednji veliki skandal desio se prošle godine kada su mediji objavili da je kompanija "Kembridž analitika" nelegalno koristila privatne podatke više od 50 miliona korisnika Fejsbuka. Situaciju je dodatno zakomplikovalo to što je upravo ta firma, koja se bavi analizama podataka, uticala na političke kampanje u više zemalja, među kojima je i predsednička kampanja Donalda Trampa. Time je kompanija, kako je pisao "Gardijan", "podrivala funkcionisanje i otvorenost demokratije".

"Iskoristili smo Fejsbuk kako bismo prikupili milione profila i izgradili modele kojima bismo koristili ono što znamo o njima i ciljali njihove unutrašnje demone. To je temelj na kojem je izgrađena cela kompanija - ispričao je uzbunjivač Kristofer Vajli, bivši radnik "Kembridž analitike".

EPILOG: Bez obzira na veliko otkriće kojem je doprineo, Vajli je nedavno izjavio da je sve bilo jedan "veliki institucionalni neuspeh".

"Budući da je Fejsbuk platio cenu u visini vrednosti jedne deonice, praktično nije bilo posledica za ljude koji su počinili nezakonita dela - izjavio je Vajli.

Tramp je i dalje predsednik. Fejsbuk je i dalje lider na tržištu društvenih mreža. Podatke mu ostavljamo svi...

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]