RAT ŠPIJUNA KGB I CIA U MOSKVI: Ovih pet mesta agenti obe supersile koristili su za međusobne sastanke i obračune

Kao glavni grad jedne od svetskih supersila, i u Moskvi su se odigravale okrutne i nemilosrdne špijunske igre. Sva je prilika da se u tom smislu do danas nije ništa promenilo.

Russia beyond the headlines sastavila je popis ključnih mesta na kojima su se u Moskvi sukobljavali KGB i CIA.

Hotel Peking

Ovaj slavni impresivni kompleks koji je objedinio hotel i restoran, izgrađen je u Staljinovo doba. Odavno se zna da je bio pod kontrolom KGB-a i da su većina konobara i šefova sala bili agenti KGB-a, kao i da su u hotelskim sobama i restoranu bili postavljeni uređaji za prisluškivanje. U tom su hotelu odsedali i agenti iz drugih sovjetskih gradova za vreme posete Moskvi.

Tako je od 1961. do 1962. ovde boravio britanski špijun Greville Wynne i sastajao se s pukovnikom Glavne obaveštajne uprave (GRU) Generalštaba Oružanih snaga Olegom Penjkovskim, koji je ujedno bio i agent CIA. Penjkovskog istorija pamti kao "pukovnika tri obaveštajne službe": sovjetske, američke i britanske.

U dve poslednje napredovao je do čina pukovnika. Penjkovski je u hotelu Peking obično predavao Wynneu fotografije tajnih dokumenata o sovjetskom oružju, njih ukupno 5.000,  i  dobijao nove zadatke, novac i poklone..

Get Maksima Gorkog br. 36

Penjkovski je živeo u zgradi broj 36 kod Geta Maksima Gorkog. Agenti KGB-a počeli su ga pratiti 1963. U jednoj tegli za cveće na balkonu iznad njegovog stana bila je postavljena mala kamera, a snimke iz nje dokazale su da je Penjkovski fotografisao tajne dokumente pored prozora svojim kompaktnim fotoaparatom. Iste godine su ga uhapsili i osudili na smrtnu kaznu.

Krasnoluški most

Ova lokacija jugozapadnom delu Moskve bilo je mesto susreta agenata CIA-e i saradnika Ministarstva spoljnjih poslova SSSR-a Aleksandra Ogorodnjika, koga su Amerikanci vrbovali dok je radio u Kolumbiji 1974. Tajne informacije između Ogorodnjika i CIA prenosile su se u posebnim kontejnerima, kamufliranima kao kamenje ili letve, a skrivali su ih u stubovima mosta.

Ogorodnjika su uhapsili 22. juna 1977., ali nije završio pred streljačkim vodom, nego je u pritvoru uspeo da počini samoubistvo. KGB se tad posebno pobrinuo da CIA ne sazna za njegovu smrt kako bi nastavili igru. Zato i jeste bilo moguće da 15. jula 1977. saradnica američke ambasade i agent CIA Marta Peterson pokušala ostaviti novi kontejner za Ogorodnjika na Krasnoluškom mostu. Uhapsili su je i dan posle proterali iz Sovjetskog Saveza.

Železnička stanica "Severjanjin"

1985. godine KGB je pratio agenta CIA Paula Zaluckyja, koji je sakrio kontejner u obliku kamena u blizini železničke stanice "Severjanjin", na liniji Moskva-Jaroslavlj.

Nekoliko nedelja kasnije sovjetski operativci uhapsili su Leonida Poleščuka, saradnika KGB i agenta CIA dok je pokušavao uzeti pošiljku. Ispostavilo se da je Poleščuk Amerikancima dostavljao informacije o sovjetskim agentima u Nepalu i Nigeriji. A što je bilo u pošiljci? 25.000 rubalja, što je u to vreme bio ogroman novac, dovoljan da se za njega kupe četiri nova automobila. Bio je to Poleščukov honorar koji nikad nije stigao uživati, jer su ga pogubili 1986.

Hram svetog Vasilija Blaženog

Logično bi bilo da ovakvo mesto, na Crvenom trgu u samom srcu Moskve, teško može biti pogodno za tajne operacije CIA. A bilo je tako. Savijene stepenice do drugog sprata bile su idealno mesto za diskretno predavanje poruka. Osim toga, strani diplomatski predstavnici koji bi išli van centra Moskve mogli su samo izazvati sumnju.

Godine 1985. pukovnik KGB-a Oleg Gordijevski, koji je 11 godina radio kao britanski špijun, pripremao se da pobegne iz SSSR-a. Dogovorio je susrest sa stranim agentom upravo u hramu sv. Vasilija Blaženog. Međutim, hram je zatekao zatvoren. Ispalo je usto da su ga pratili sovjetski agenti. Ali, njih se uspeo da oslobodi i pobegne u Veliku Britaniju. U odsustvu je osuđen na smrt.