RED USA

Iako su nekada mrzeli Kastra i komunističku Rusiju, a danas ne podnose socijalističku Venecuelu, sve više Amerikanaca podržava socijaldemokrate, poput Aleksandrije Okasio-Kortez. Da li novi američki socijalisti mogu da ugroze republikance i Donalda Trampa?

Karl Marks je verovao da je radnička klasa predodređena da pokrene revolucionarne socijalističke partije u svakom kapitalističkom društvu. Ironija je da je Marks tu predikciju bazirao na pogrešno interpretiranim događajima u Americi. Stranka „Workingmen’s“ (partija radnog čoveka) otvorila je centrale u istočnim gradovima 1820, a njihov rad je pratio britanski torijevac Tomas Hamilton. Na osnovu njegovih zapažanja, Marks je vodio beleške i stvarao ideju za ono što će kasnije podvesti pod termin „organizovana politička partija radnog naroda“. Stranka koja će imati jasan cilj: rušenje kapitalizma.

Jeza na „s“ od socijalizma

Stranka „Workingmen’s“ je nestala 1830, a Marks i Engels su decenijama kasnije primetili da je ona dala zamah socijaldemokratiji u Americi. Ono što su dvojica filozofa pogrešno protumačila je to da je ideja Amerikanaca bila stvaranje jednakosti prilika, pre nego jednakosti rezultata. Američki radnici se nisu borili protiv kapitalizma, već za meritokratiju u njemu. Bila je to nova nacija, novo društvo, bez feudalne prošlosti. Bila je to najdemokratičnija država onog vremena. Engels je tek posle Marksove smrti priznao da socijalistički pokreti u SAD nisu zaživeli onoliko koliko se pretpostavljalo. „Amerikanci su rođeni konzervativci, zato što je Amerika tako čisto i potpuno buržoazna bez balasta feudalnog nasleđa“, napisao je on 1890. godine.

Možda evropski socijalizam nije zaživeo u Sjedinjenim Državama, i možda jesu poslednji veći uspeh imali 1912. kada je jedan od njihovih lidera Eugen Debs osvojio šest odsto glasova na izborima, ali je sasvim sigurno da su socijalističke ideje sve prisutnije kod mlade populacije. Naročito od kada je Donald Tramp došao na vlast. U poslednje dve godine članstvo u Demokratskim socijalistima Amerike skočilo je sa 6.000 na 47.000 ljudi. Većina demokrata je 2016. sve karte polagala na kapitalizam. Samo dve godine kasnije, to poverenje je znatno oslabilo. Čak je i među pristalicama republikanske partije porasla vera u socijalističke vrednosti.

Iz tih razloga i republikanci i demokrate kroz političke proglase i zakonodavstvo promovišu ono što se u generalnim terminima naziva „dobrim i za državu i za pojedinca“. U pozadini toga su brojni programi koji uvećavaju ulogu države. Samo u poslednjih deset godina federalne vlasti su uvele veću regulaciju banaka i institucija sa argumentom zaštite pojedinaca. Uspostavile su jaču kontrolu u energetici i upravljanju vodama, a aktivno nadgledaju sistem medicinske zaštite i prosvete. Sve dok direktno ne zadiru na teren prosečnog američkog biznismena, određujući mu gde će da kupuje zalihe i koliko ljudi treba da zaposli, i otvoreno ne spominju „s“ od socijalizma, oni misle da takva politika može da prođe.

Na to računaju verujući da prosečni Amerikanac na pomen socijalizma prvo pomisli na „propalu socijalističku Venecuelu i bastione komunizma - nedemokratsku Rusiju i totalitarnu Kinu“. U prilog tome govori izjava Megan Mekejn, ćerke nedavno preminulog američkog senatora i republikanca Džona Mekejna. Na TV kanalu „Pogled“ Mekejnova je u programu uživo izgubila kontrolu komentarišući slučaj Aleksandrije Okasio-Kortez, 28-godišnje demokratske socijalistkinje koja je dobila mesto u Njujorškom 14. kongresnom distriktu i šansu za ulazak u Kongres. Ćerki poznatog američkog političara zasmetao je komentar voditelja Džoija Behara da su ideje Kortezove o zdravstvenoj zaštiti za sve i plaćenom bolovanju veoma dobre.

Mekejnova je naprasno skočila i izjavila da će joj od takvih stavova glava eksplodirati. Trebalo joj je samo 10 sekundi da podseti na Venecuelu i njen „loš socijalizam“, a u svemu tome citirala je i Margaret Tačer: „U nekom trenutku ostanete bez tuđih para za trošenje“. Konačno, nastup je poentirala time da je „zastrašuje što socijalizam postaje normalan“. Mekejnova je bila u pravu u jednoj stvari. Socijalizam u Americi više nije bauk. Njegova popularizacija je krenula sa pokretom „Okupirajmo Volstrit“ 2011. godine, da bi se nastavila u predsedničkoj kampanji Bernija Sandersa i pobedom Aleksandrije Okasio-Kortez.

- Verujem u zdravstvenu negu za sve, obrazovanje za sve. I ako će me zbog toga ljudi nazivati socijalistkinjom, neka to i čine. Baš me briga - navela je Kortezova u jednom intervjuu. Pre samo nekoliko dana ustala je i protiv Donalda Trampa, čiju je reakciju na uragan u Portoriku nazvala „katastrofalnom“. Da njen nastup ima odjeka, i to na onoj drugoj - konzervativnoj strani, pokazuje izveštaj novinara ultrakonzervativnog internet portala Dejlija Kolera koji je nedavno pratio skup mlade političarke.

- Video sam nešto zaista zastrašujuće, video sam koliko bi bilo lako... za mene kao roditelja, da prihvatim ideju da moja deca zaslužuju zdravstvenu negu i obrazovanje - napisao je Koler. Još jedan razlog za zabrinutost u konzervativnom taboru izazvala je nedavna sednica u Montani. Naime, u tom gradu, rodnom mestu Rajana Zinkea, federalnog sekretara za unutrašnje poslove i republikanskog senatora Stiva Dejnsa, sednicu su 20. avgusta vodili isključivo socijalisti. Republikanci su time bili nezadovoljni, pa su još jednom ponovili kako američke socijaliste služe demokrate. Ono što je zanimljivo je da socijalisti svojom progresivnošću mogu da nanesu štetu i demokratama, naročito kod mlađeg biračkog tela koje teško da se seća Hladnog rata.

- Mladi ljudi su toliko daleko od tih negativnih asocijacija na Hladni rat - navela je Debora Tanen sa Džordžtaun univerziteta. Galupova istraživanja su pokazala da više od polovine mladih (od 18 do 29 godina) ima pozitivno mišljenje o socijalizmu. To, medutim, ne znači da bi mlade generacije mogle da podignu revoluciju i sruše kapitalizam u SAD. Individualizam je ipak i dalje snažno ukorenjen u političkoj svesti Amerike. Otuda i stav nacionalne direktorke Demokratskih socijalista Amerike Marije Svort da kapitalizam nije u suprotnosti sa slobodom, ili demokratijom, ili pravdom.

Glas ide, glas ide...

Takva umerena politika mogla bi da ugrozi republikansku i demokratsku dominaciju na američkoj političkoj sceni. Impičment Trampa koji zagovaraju socijalisti je teško ostvariv. Ali je zato mnogo realnije da će na sledećim izborima trka biti mnogo neizvesnija. Naime, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Donald Tramp bi na izborima 2020. godine kaskao 12 poena za Bernijem Sandersom, koji bi ga pobedio i u tradicionalno republikanskim mestima.

- Demokratski socijalizam znači demokratsko civilizovano društvo. Najbogatiji ljudi i najveće korporacije moraju da pošteno plate svoj deo poreza - rekao je Sanders jednom prilikom.

Zanimljivo je da su socijalisti nedavno pobedili u državama u kojima je Tramp osvojio najviše glasova na prethodnom glasanju. Tako je socijaldemokrata Džejms Tomson nominovan za Kongres ispred demokratske partije u Kanzasu, a Rašida Tlaib u Mičigenu.

Izgleda da su antikomunizam i antisocijalizam u SAD mrtvi.

Sockomedija

U Sjedinjenim Državama sve veći broj demokrata poziva građane da prigrle socijalizam. Njima se pridružio i komičar i bivši američki državni sekretar Džon Keri.

- Moramo da kažemo DA socijalizmu - i toj reči i svemu poručio je Keri u emisiji „Real time with Bill Maher“, dodajući da „demokrate moraju da prestanu da se izvinjavaju“.

I voditelj emisije Maher izneo je svoje mišljenje o tome.

- Ali ta reč... Demokrate moraju da osmisle plan protiv onog socijalizma u Venecueli. Zasad to još uvek ne vidim. Medicinska nega za sve, obustava studentskih dugova, drugačiji pristup ratu protiv terorizma. Izgleda da postoji i svetla tačka u ovoj Trampovoj tragediji koja je podstakla demokrate da ponovno otkriju ko su i šta su - naveo je Maher.