REVIZORI ČEŠLJALI PO PENTAGONU GDE OTIČE NOVAC

REVIZORI ČEŠLJALI PO PENTAGONU GDE OTIČE NOVAC

(U.S. Air Force photo/ Staff Sgt. Ryan Crane)


Agencija za odbrambenu logistiku zaturila je 800 miliona dolara američkih poreskih obveznika. Demokrate su izveštaj revizorske kuće “Ernst & Young” iskoristile za novi napad na predsedničku administraciju

“Pratite novac!” Bio je to savet čoveka, visoko pozicioniranog u vladi američkog predsednika Ričarda Niksona. On će ostati poznat po nadimku “Duboko grlo”, koji mu je nadenuo novinar “Vašington posta” Bob Vudvord. Vudvord je savet poslušao i zajedno sa kolegom Bernstinom stigao do izvora novca. Posledica su bile afera Votergejt i Niksonova ostavka na mesto šefa države.

Ovih dana u javnost su procurili nalazi sasvim drugačijeg praćenja tokova novca. Naime, američkoj Demokratskoj stranci naklonjen “Politiko” došao je do dokumenata revizorske firme “Ernst & Young”. Revizija je sve samo ne uobičajena. Na njenoj meti je deo američkog ministarstva odbrane – Agencija za odbrambenu logistiku. Njen zaključak je da taj ogranak Pentagona nema odgovarajuću dokumentaciju za projekte izgradnje vredne preko 800 miliona dolara. Američki mediji su, kao domine, počeli da prenose ovu vest pitajući se gde je dno budžeta za vojsku, koji, prema najnovijem predlogu Donalda Trampa, treba da ove godine poraste za 7,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji.

No, pre nego što se i mi zapitamo to isto, hajde da malo proučimo šta se zapravo dešava sa američkim vojnim budžetom. Agencija za odbrambenu logistiku, koja je poslužila kao pokusni kunić revizorima, raspolaže sa 40 milijardi dolara godišnje. Zapošljava 25.000 ljudi, a dnevno proceusira oko stotinu hiljada naloga za sva tri roda vojske, i to u rasponu od piletine i lekova do dragocenih metala i delova za avione. Kada sve to uzmemo u obzir, ispada da revizori nisu našli odgovarajuću dokumentaciju za dva odsto od godišnjeg budžeta ove agencije. To ne zvuči tako bombastično kao 800 miliona dolara, zar ne? Ako tome dodamo da 465 miliona dokumentacijski nepotkrepljenih dolara otpada na projekte inženjerije, koji su trenutno u toku, ispada da agencija nema papire za 235 miliona dolara ili manje od jedan odsto svog budžeta. Stotinu miliona od tog novca opet otpada na računare i računarsku opremu, koju ova visoko digitalizovana armija troši nemilice. Dakle, američka vojska nije u finansijskom rasulu kao što bismo iz bombastičnih naslova mogli da zaključimo. Pa, čemu onda ovakvi naslovi?

Prvi i najočigledniji razlog je, naravno, dnevna politička ušančenost dva oštro suprotstavljena dela SAD. Predsednik Tramp se umnogome oslanja na vojsku, uživa njenu podršku i u njegovom kabinetu nalazi se veliki broj penzionisanih vojnih lica. Čak je i ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, ako ne sama vojno lice, a ono supruga marinca. Diskreditovati vojsku je, dakle, isto što i diskreditovati i značajni deo podrške aktuelnom i rekordno nepopularnom šefu države i, da ne zaboravimo, vrhovnom komandantu.

Međutim, priča o pokušajima da se izvrši prava revizija poslovanja američke armije je mnogo zanimljivija od dnevnopolitičkih prepucavanja. Pentagon je u prošloj godini raspolagao sa tačno 691,1 milijardom dolara. To je, na primer, skoro četvrtina bruto nacionalnog proizvoda Francuske u 2017. godini. Ako Trampov predlog bude dobio zeleno svetlo Kongresa, a sva je prilika da hoće, armija će ove godine raspolagati sa 716 milijardi dolara. Uz sve to, njena aktiva i imovina iznose 2.200 milijardi dolara. Ništa manje zanimljiv detalj je i da se revizija odnosila na 2016. godinu, dakle na period Obamine, a ne Trampove administracije. Međutim, mnogo je zanimljivije to što je reč o prvoj poluuspešnoj reviziji u modernoj istoriji američke armije. Direktor Agencije za odbrambenu logistiku, general-pukovnik Darel Vilijams je javno saopštio da je reč o inicijalnoj reviziji čija je svrha da “ukaže na slabosti kako bi se ojačala buduća unutrašnja kontrola”. Dakle, ova eksperimentalna revizija tek je prva u nizu, koja, barem ako pitate Belu kuću, treba da usledi. Naime, aktuelna američka administracija najavila je da će se revizije poslovanja američke vojske održavati svake godine i da će Kongres na uvid dobijati detaljan izveštaj  svakog 15. novembra. To je kongresmenima prošlog meseca potvrdio i prvi čovek vojnog budžeta Dejvid Norkvist. Koliko je ovakav projekat ambiciozan potvrđuju i podaci da je za reviziju budžeta cele američke vojske potrebna još jedna armija. Projekcije pokazuju da će biti potrebno 1.200 revizora da bi se ušlo u sve finansijske kanale. Pentagon predviđa i da će ga revizija koštati čak milijardu dolara. Trećinu tog novca ubraće nezavisne revizorske firme. No, dve trećine otpašće na popravljanje zastarelih i zapuštenih knjigovodstvenih procedura. Dakle, američki sekretarijat za odbranu je više nego svestan svog višedecenijskog ležernog odnosa prema novcu, koji dobija od poreskih obveznika.

Da sam novinar “Foks njuza”, sve ove podatke lako bih mogla da spinujem u korist Donalda Trampa i zaključim da je bilo potrebno da biznismen uđe u Belu kuću da bi prljav vojni veš ugledao svetlo dana. Međutim, ja nisam novinar te kuće, te moram da razočaram obe zaraćene američke političke strane i hvalospev uputim onome ko ga je zaslužio. Kao i obično, reč je o nekome za koga nikada niste čuli. Čak i u SAD samo dobro upućeni u koridore vlasti na Kapitol hilu čuli su za republikanskog senatora iz Ajove Čaka Graslija. On je prvi put izabran, doduše u donji – Predstavnički dom Kongresa, još 1975. godine. Bio je na čelu finansijskog, a sada je prvi čovek pravosudnog komiteta Senata. Za našu priču mnogo je važnije to što bivšeg učitelja, koji je tokom studija bio i fizički radnik, prati nadimak “superheroj poreskih obveznika”. Taj epitet nadenula mu je organizacija “Građani protiv vladinog uludog trošenja”. Pre deset godina Grasli je, na primer, otkrio da čak milijardu dolara poljoprivrednih subvencija završi u rukama pokojnika. Stara je izreka da se ne može pobeći samo od smrti i poreznika. Grasli je nikada ne gubi iz vida, te je tako bitku protiv trgovine ljudima vodio pomoću poreske politike. Borbu za reviziju poslovanja Pentagona vodi već četvrt veka. U međuvremenu su se smenile brojne administracije, što republikanske, što demokratske, i nijedna se nije pretrgla da ga podrži iako je kooperativan prema kolegama iz obe stranke u Kongresu. Poslednji pokušaj neslavno je završen pre dve godine, dakle, ponovo za vreme Obamine administracije, pošto su otkrivene nedozvoljene veze između revizora i marinaca pod revizijom. No, Čak ne odustaje. Kaže da “vođenje računa o narodnom novcu nije u DNK Pentagona”. “Mislim da su šanse da bude izvršena uspešna revizija celog ministarstva odbrane dugoročno jednake nuli”, iskren je senator Grasli, ali i ističe da to ne znači da ne treba pokušati. To je i jedan od razloga što je, kada su republikanci počeli da se bune protiv Trampove politike, kolegama poručio da “stisnu zube i nastave sa poslom”.

“Korupcija u demokratskom društvu podrazumeva dvolično kršenje demokratske norme inkluzije”, zaključak je Marka Vorena sa Univerziteta Džordžtaun. U slučaju Pentagona, celo društvo do sada je bilo isključeno iz uvida u poslovne knjige. No, dok je pojedinaca kakav je Čak Grasli, koji nikada ne odustaju, bitka za apsolutnu vlast, a samim tim i apsolutnu korupciju, nikada do kraja neće biti dobijena.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar