SPECIJALNO PREVASPITANJE

SPECIJALNO PREVASPITANJE


Stotine hiljada pripadnika muslimanske manjine Ujguri i drugih etničkih grupa zatvorene su bez suđenja u državnim kampovima u kineskom zapadnom regionu Sinkjang. Zvanična vlada u Pekingu negira etničko čišćenje i tvrdi da je reč o „stručnim školama” u kojima se muslimani dobrovoljno obučavaju i rehabilituju

Kada se svi tragovi na zemlji izbrišu, žičane ograde sklone, rake pokopaju, a utvrđenja sravne, jedino što dokazuje da se tu nekada nalazio logor jesu svedočanstva malobrojnih preživelih i fotografije izviđačkih aviona. U 21. veku pomažu i satelitski snimci, naročito u zatvorenom komunističkom sistemu kakav postoji u Kini, gde navode o kampovima sa stotinama hiljada zatvorenih muslimana britanski novinari i istraživači proveravaju prvo na „Google Earthu”.

Na fotografiji iz 2015. na jednom parčetu zemlje u provinciji Dabančeng nije postojalo ništa. Samo pustinjski pesak. Na fotografiji istog područja iz 2018. osvanulo je masivno postrojenje s visokim spoljnim zidovima dužine dva kilometra i 16 stražarskih kula. Više od stotinu takvih kampova „reedukacije” za pripadnike muslimanske manjine Ujguri i drugih etničkih grupa sagradile su u poslednjih nekoliko godina vlasti zapadnog regiona Sinkjang („nova granica”, prim. aut.). Dok vlada u Pekingu tvrdi da se u tim „stručnim školama” dobrovoljno obučavaju i rehabilituju posrnuli muslimani, sve više izveštaja govori o tome da su oni protiv svoje volje zatvoreni i zlostavljani u centrima.

Pesma o državi i partiji

Svako jutro dvadesetdevetogodišnji Ablet Tursun Tohti je morao da ustane pre izlaska sunca. Imao je samo jedan minut da s drugim zatvorenicima stigne do poligona za vežbanje. Nakon postrojavanja, morali su da trče. Najbrže što mogu.

– Postojala je posebna soba za kažnjavanje onih koji ne trče dovoljno brzo. Jedan čuvar je bio zadužen za udarce kaišem, a drugi za šutiranje. Učili su nas zakonima i morali smo da pevamo „Bez Komunističke partije ne može biti nove Kine”. Ako nismo recitovali kako treba, tukli su nas – ispričao je za Si-En-En Tohti, koji je mesec dana proveo u kineskom zatvoru. Za američke medije intervju je dao i Aeriken, koji je odrastao u Sinkjangu, ali je dobio stipendiju na jednom univerzitetu u Sjedinjenim Državama. S vremenom roditelji, koji su ostali u Kini, prestali su da ga zovu i šalju mu poruke, a komunikaciju s njim su potpuno prekinuli 2017. godine.

– Moji roditelji nisu želeli da nestanu, zato mi nisu često pisali. Bilo je jasno da svaki kontakt s ljudima van Kine može biti opasan – izjavio je Aeriken. U međuvremenu je saznao od prijatelja koji je izbegao u Kazahstan da su oba roditelja zatvorena u kampu:

– Ne sećam se kada sam im poslednji put čuo glas. Molim američku vladu, UN i sve strane vlade da preduzmu hitnu akciju i zaustave brutalno etničko čišćenje – naglasio je Aeriken. U protekle dve godine brojni izveštaji govore o tome da gotovo niko nije pušten iz kontroverznih kampova. Ženama je zabranjeno da nose velove, a muškarcima da puštaju dugačke brade. Nije im dozvoljeno ni islamsko učenje, kao ni upotreba muslimanskih imena. Slobodni Ujguri su u obavezi da se čekiraju na svakom policijskom punktu, dok je Han Kinezima prolaz slobodan. Suočeni su i sa strogom kontrolom kretanja i napuštanja zemlje, a pasoše moraju da predaju policiji na čuvanje. Pripadnicima ove manjine zabranjeno je da propovedaju islam, obilaze džamije i poštuju Ramazanski post. Kažnjavaju se svi koji odbijaju da gledaju državnu televiziju, koji ne upisuju decu u državne škole i ne pridržavaju se nacionalne politike o planiranju porodice.

Na drugoj strani, većinsko stanovništvo Sinkjanga, poneki „rehabilitovan” musliman i političari izolovane centre nazivaju „stručnim školama” u kojima građani uče mandarinski, pevaju pesme o sreći i razvijaju političku lojalnost prema državi i partiji. „To su škole za reobrazovanje”, „Tamo su desetine hiljada ljudi koji imaju problem sa svojim mislima”, samo su neka od opravdanja lokalaca. Još interesantnije je negiranje zvaničnih kineskih vlasti, koje kampove nazivaju delom programa „antiekstremizma”.

– Lokalna kineska vlada preduzima te preventivne mere kontraterorizma i deekstremizacije kako bi zaštitila ljude od terorizma i ekstremizma – jedno je od neveštih objašnjenja portparola kineskog ministra spoljnih poslova Hu Cunjinga. Među zvaničnicima u Sinkjangu su i pripadnici ujgurske manjine, koji takođe opravdavaju represiju i zarobljeništvo.

– Bitku smo skoro dobili. U poslednji 21 mesec nijedan nasilni teroristički napad nije se dogodio, a slučajevi kriminala, uključujući i pretnje po nacionalnu bezbednost, znatno su se smanjili – naveo je Šokrat Zakir, drugi najmoćniji političar u tom regionu.

Za kineske vlasti Ujguri u Sinkjangu su odavno pretnja po državnu bezbednost. Ta manjina je, naročito s dolaskom komunista na vlast, intenzivirala pobune nezadovoljna nejednakostima i centralizmom. Bezbednosne akcije protiv Ujgura intenzivirale su se nakon krvave pobune iz 2009. godine. Usledili su teroristički napadi 2013, kada su Ujguri usmrtili dva pešaka, i 2014, kada su nožem ubili 31 osobu na železničkoj stanici u kineskom gradu Kunming. U naredne četiri godine u Sinkjangu su pojačane restriktivne mere nadzora: postavljene su kamere s facijalnim prepoznavanjem, prikupljeni su biometrijski podaci i sadržaji mobilnih uređaja, a policajci su dobili široka ovlašćenja i dozvolu da likvidiraju svakoga za koga procene da predstavlja pretnju. Dolaskom Čen Guangua na vlast u ovom regionu, avgusta 2016, otvoren je veliki broj tajnih kampova u kojima su, prema procenama, pritvorene stotine hiljada Ujgura, ali i Kazaka, Kirgiza, Huija, hrišćana i drugih muslimanskih manjina.

S kritikama međunarodne zajednice i nevladinih organizacija za ljudska prava, jačala je i propaganda Komunističke partije. Na kineskom javnom servisu u udarnim terminima puštani su televizijski prilozi o zahvalnim studentima koji su svojevoljno došli na kurs reedukacije i nasmejani sede u čistim učionicama, spremni da isprave svoje „pogreške”. One koje prave samo zato što su rođeni kao Ujguri. Uprkos ulepšavanju realnosti i brojnim demantijima, zvanični dokumenti vlade otkrivaju razmere plana za masovno prevaspitavanje muslimanske manjine.

Nemački akademik Adrijan Zenz otkrio je da na sajtu lokalnih vlasti postoji konkurs za izgradnju desetina postrojenja širom Sinkjanga. Zanimljivo je da je jedan takav posao trebalo da dobije i Erik Prins, osnivač kontroverzne američke kompanije „Blackwater”, čiji su plaćenici ratovali u Iraku i Avganistanu. Preliminarni sporazum s kineskim vlastima o izgradnji centra za obuku u Sindijangu potpisala je firma „Frontier Services Group”, koju je Prins osnovao u Hongkongu. Ta kompanija specijalizovana za pružanje bezbednosnih usluga i logistike u rizičnim regijama saopštila je da je sklopila ugovor o vođenju baze za obuku u gradu Kašgaru. Međutim, zbog sve većih pritisaka javnosti Prins se oglasio tvrdeći da nije bio upoznat sa preliminarnim dogovorom koji još moraju da potpišu svi članovi odbora pre konačnog odobrenja.

Vlasnik „Blackwatera” moraće da odustane od posla u Kini zbog sve većih pritisaka Vašingtona na Peking. Pre dve godine Stejt department je pretio uvođenjem sankcija kineskim kompanijama, ali i političarima ukoliko se ne zatvore ujgurski logori. Grupa američkih zakonodavaca uputila je državnom sekretaru Majku Pompeu i sekretaru blagajne Stivenu Muncinu predlog o merama za sedam kineskih zvaničnika, uključujući i Čen Guangua, predsednika Komunističke partije u Sinkjangu.

– Kineske vlasti su zadržale najmanje 800.000 Ujgura, etničkih Kazaka i drugih muslimanskih manjina od 2017. Nadzor u mestima širom Sinkjanga se opisuje kao „otvoreni zatvor” – naveo je asistent državnog sekretara Skot Bazbi u Kongresu. Pravnici su predstavili i pravni nacrt pod nazivom „Politički akt o ljudskim pravima Ujgura”.

Mentalna i fizička tortura

– Kredibilni izvori su otkrili da su pripadnici ujgurske manjine koji žive van Kine nestali tokom boravka u toj zemlji, da su ih kineske vlasti pritiskale da se vrate u državu i da su pojedinci u velikom broju zatvarani po dolasku – navodi se u tom dokumentu. Tim povodom se oglasio i Komitet Ujedinjenih nacija 2018. godine, kao i predstavnici organizacije „Human Rights Watch”, koji su izjavili da je ujgurski narod primoran da daje DNK i biometrijske uzorke. Bivši zatvorenici su ispričali da su u kampovima fizički i psihički zlostavljani i da su čitave porodice nestale.
Nedavno se oglasilo i Ministarstvo spoljnih poslova Turske saopštivši da je način na koji se Kina odnosi prema manjinskim Ujgurima u toj zemlji „velika sramota za čovečanstvo”.

– Više nije tajna da je Kina na osnovu proizvoljnih optužbi pritvorila više od milion Ujgura u koncentracione logore. Pripadnici tog turskog naroda muslimanske veroispovesti suočeni su s pritiskom i sistematskom asimilacijom u zapadnom delu Kine. Podelili smo s Kinom gledište koje imamo po tom pitanju na svim nivoima i zatražili od vlasti u Pekingu da zatvore pritvorske jedinice i poštuju ljudska prava – naveo je portparol turskog ministarstva Hami Aksoj. Svojevremeno je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio Kinu za genocid, ali je nakon toga uspostavio bliže diplomatske i ekonomske odnose s Pekingom.

Centralni komitet Komunističke partije na turske zamerke je odgovorio ćutanjem, a na ulicama Sinkjanga za one koji su odvedeni u kampove nastavili su da koriste reč „yoq”, što znači „otišao je” ili „nije tu”.

 

Ko su kineski muslimani

Ujguri su turska etnička grupa koja živi u istočnoj i srednjoj Aziji i broji oko sedam miliona pripadnika. Najveći broj njih danas se nalazi u kineskoj regiji Sinkjang, a 80 odsto je naseljeno u jugozapadnom delu u Tarimskoj zavali. Najbrojnija zajednica ove etničke manjine van Sinkjanga nalazi se u Taojuanu, u regiji Hunan, a van Kine, zajednice Ujgura postoje u Kazahstanu, Kirgistanu i Uzbekistanu, ali i Avganistanu, Pakistanu i Turskoj. Prema religijskoj pripadnosti veliku većinu Ujgura čine sunitski muslimani koji govore ujgurskim jezikom.

Pod kineskim uticajem Ujguri oko 600. godine prihvataju budizam, a od osmog veka se među njima širi i manihejstvo. Državu Turaka Oguza uništili su 745. godine, kada su osnovali Ujgurski kaganat, koji su 840. srušili Kirgistanci. Tada je stanovništvo većim delom prebeglo u kinesku pokrajinu Hansu, gde su osnovali Istočnu (budističku i manihejsku) i Zapadnu (islamsku) državu.

Starosedelački Ujguri su 1864. podigli veliki ustanak protiv kineske vlasti, tokom kojeg su osnovali nekoliko ujgurskih država. Nakon tri godine, Jakub-beg ih je povezao u državu Jetišar.
Sinkjang, ujgurska autonomna oblast u okviru Narodne Republike Kine, osnovana je 1955. godine. Po dolasku komunista na vlast, u te prostore su dovedeni Han Kinezi. Ujguri su, razočarani zbog nejednakosti, organizovali proteste 2009. u glavnom gradu Sinkjanga, tokom kojih su izbili nasilni neredi. U sukobima je poginulo 197 osoba, a 1.721 je povređena. Mnoga vozila i zgrade su uništeni, a u narednim danima su u policijskim istragama nestala 43 Ujgura.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar