IZBORI U RUSIJI: Putin spreman za odlučujuću partiju šaha

Izborni rezultati ukazuju na to da je Putin spreman na veliki gambit jer apsolutna vlast u parlamentu podrazumeva i apsolutnu odgovornost za uspeh ili neuspeh njegove politike u narednom sazivu

Izbori u Rusiji za televizijske gledaoce garantovani su spektakl. Ni u jednoj zemlji sveta nije moguće videti glasanje u jedanaest vremenskih zona istovremeno - od ledom pokrivenih sibirskih pustoši do ruske enklave usred Evropske unije - Kalinjingrada; od nenaseljenih područja dalekog severa, gde glasačka kutija putuje helikopterom od jednog biračkog mesta do drugog, do prestonice Moskve, u čijem ataru živi svaki deveti birač. I na toj ogromnosti i raznolikosti sva iznenađenja se i završavaju.

Izborni rezultati potpuno su očekivani. Jedinstvena Rusija predsednika Vladimira Putina nikoga nije iznenadila sa 54 odsto osvojenih glasova. Kremlj bi trebalo da bude prezadovoljan skokom od šest procenata u odnosu na 2011. godinu. Putinova stranka kontrolisaće čak 343 od 450 mesta u Dumi, što je čak 105 poslanika više nego u prethodnom sazivu. No, statistika ume da zavara. Za Jedinstvenu Rusiju u nedelju je glasalo nešto više od 28 od 111,5 miliona registrovanih glasača u Rusiji. To je tek četvrtina ukupnog biračkog tela. Zahvaljujući komplikovanom izbornom sistemu, ali i rekordno niskom odzivu, taj procenat se više nego udvostručio i pretvorio u tročetvrtinsku parlamentarnu većinu.

Apatija birača

I tako stižemo do najinteresantnije teme glasanja u teritorijalno najvećoj zemlji sveta - apatije birača. Na glasanje je izašlo nešto manje od polovine registrovanih. U Moskvi se do glasačkog mesta uputio tek svaki treći građanin. Zašto? Razlozi su višestruki. Izbori su pomereni sa decembra na septembar, tako da u gradovima tek što su okončani godišnji odmori. Nije bilo vremena da stranke i mediji porade na izbornom entuzijazmu. U selima je Vladimir Vladimirovič Putin nalik ruskom caru, te je entuzijazam za podršku predsedniku i njegovoj stranci uvek prisutan. To, naravno, nije i jedini razlog. Najvažniji uzrok opšte apatije možda je najbolje opisao jedan birač precrtavši sve kandidate na listiću na kom je napisao "Glasam za Pikačua!", aludirajući na lik iz popularne video-igrice. Ukratko, građani su zaključili da jednostavno nema kandidata koji bi promenio status kvo. A da ga nema, nema ga. Opozicioni Jabloko uglednog ekonomiste Grigorija Javlinskog, koga se uglavnom sećamo kao predsedničkog protivkandidata Borisa Jeljcina, kao i Parnas, ljutog Putinovog protivnika u egzilu, milionera Borisa Berezovskog, uzeli su samo dva odsto glasova, daleko ispod cenzusa. Čak i mediji na Zapadu, koji ne štede kritike na račun Kremlja i ruskog predsednika, složni su u oceni da je ruska opozicija slaba, iznurena međusobnim optužbama, trvenjima i borbama, pa ne nudi ništa što bi urbanog ruskog birača navelo da krene na glasanje.

Koliko su sankcije Zapada zaista naštetile ruskoj ekonomiji? Izuzetno, ako je suditi po brojnim tekstovima u zapadnim medijima na tu temu. Godina posle uvođenja sankcija bila je obeležena recesijom.

Pa, ko je onda ušao u parlament osim Ujedinjene Rusije? Naravno, tu je Komunistička partija sa stabilnim, ali sve starijim biračkim telom. To ih je koštalo čak 50 mandata, te će u narednom sazivu Dume imati samo 42 poslanika. Tri poslanika manje imaće ultranacionalisti iz redova Liberal-demokratske partije. Njen lider i poslovični skandal-maher Vladimir Žirinovski u kampanji je bio inspirisan američkim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom. Obećao je da će izgraditi zid duž južnih ruskih granica, a muslimanima zabraniti ulaz u zemlju. Birači su mu oduzeli 17 mesta u Dumi. Sada ih ima tek 39. I najzad, Pravedna Rusija, bivšeg sovjetskog avijatičara Sergeja Mironova, samo što nije zbrisana sa lica zemlje. Od 64 poslanika u ovom ostala su joj samo 23 u novom sazivu Dume.

Ovakav plasman tri samo uslovno opozicione stranke u Rusiji mora da je izuzetno obradovao Vladimira Putina, i to ne samo iz izbornog razloga. Naime, levičarski mediji na Zapadu već mesecima pokušavaju da diskredituju Donalda Trampa dovodeći ga u navodnu vezu sa Kremljem. Istovremeno, ruski birači odbacili su pseudotrampovsku politiku u svojoj zemlji. Bolji demanti nije moguće naći. Drugo, Žirinovski, ali i Mironov, kao i nekoliko zvaničnika Pravedne Rusije, našli su se na listi pojedinaca protiv kojih su, zbog navodne umešanosti u ukrajinsku krizu (što je eufemizam za naoružavanje proruskih boraca na istoku Ukrajine), pre dve godine sankcije uvele Evropska unija, Sjedinjene Države i Kanada. Pad njihovog uticaja u parlamentu signal je Zapadu da je vreme da se o sankcijama ponovo razmisli.

A prilika za to ne može biti povoljnija. Evropska unija jeste prošle nedelje produžila ove kaznene mere do marta iduće godine. Međutim, te sankcije koncentrisane su na zamrzavanje sredstava niza pojedinaca i tek nekoliko firmi na Zapadu. Kaznene mere, koje zaista pogađaju rusku ekonomiju, uvedene su posle aneksije Krima. Uključuju zabranu uvoza robe sa Krima i niz restrikcija na rusku trgovinu i investicije u inostranstvu. One, pak, ističu 31. januara 2017. godine.

Analitičari smatraju da će oktobarski sastanak Evropskog saveta označiti početak kraja mirovnog procesa iz Minska, koji već dve godine ne donosi nikakve rezultate. U tome su složni Berlin i Pariz, postbregzitovska osovina Evrope. Ideja je da se dogovor iz Minska zameni novim pristupom, koji bi "korak po korak" doveo do (za Evropsku uniju) prihvatljivog rešenja ukrajinske krize. Služeći se starom politikom "štapa i šargarepe", Evropljani nagoveštavaju da bi novi pristup doveo i do mnogo labavijih sankcija protiv Rusije. Da i Kremlj zna za štap i šargarepu, pokazuje činjenica da su ruski mediji dali veliku pokrivenost glasanju na Krimu tokom ovih izbora, ali na njima su znatno lošije prošli kandidati sa kaznene liste zapada.

Senator Džon Mekejn nazvao je Rusiju "benzinskom pumpom koja pozira kao ozbiljna država". Ovaj citat često se nalazi u člancima, kojima zapadni mediji pokušavaju da dokažu da je ruska privreda na rubu sloma

Koliko su sankcije Zapada zaista naštetile ruskoj ekonomiji? Izuzetno, ako je suditi po brojnim tekstovima u zapadnim medijima na tu temu. Godina posle uvođenja sankcija bila je obeležena recesijom. Privredni rast beležio je negativan saldo od 3,7 procenata. Međutim, ove godine stvari su se znatno stabilizovale. U prvom kvartalu bruto nacionalni proizvod nastavio je da se smanjuje, ali ovoga puta za "samo" 1,2 procenta. U drugom kvartalu pad BNP-a dodatno se prepolovio na neznatnih 0,6 odsto. Ruska federalna služba za statistiku očekuje da zemlja do kraja godine izađe iz recesije. To potvrđuje i procena američke kompanije za procenu kapitala "Standard end Purz" ("Standard & Poor's"), koja je ruski kreditni rizik podigla sa negativnog na stabilan status. Pohvale od Međunarodnog monetarnog fonda dobila je i Ruska centralna banka, koja je uspela da zauzda inflaciju smanjivanjem kamatnih stopa sa 11 na 10,5 u junu. Ruska rublja od januara je izgubila 23 odsto vrednosti. Taj trend nije preokrenut, a i neće skoro, jer pogoduje izvozu. Istovremeno, indeks ruske berze je na rekordno visokom nivou. Cene akcija najvažnijih ruskih kompanija skočile su za 27 procenata. Razlog za to ekonomisti vide u činjenici da su akcije uspešnih ruskih preduzeća potcenjene na početku recesije, kada je, iz straha da je ekonomija u slobodnom padu, počela njihova rasprodaja. Međutim, sve više investitora uviđa da je reč o ozbiljnim firmama iz oblasti mobilne telefonije, informatike i industrije, koje recesija nije uspela da poljulja. Zato ovu godinu vide kao idealnu za ulaganje jer će njihove akcije samo nastaviti da rastu.

"Benzinska pumpa"

Neuspešni republikanski predsednički kandidat na prethodnim izborima u SAD, senator Džon Mekejn, nazvao je jednom prilikom Rusiju "benzinskom pumpom koja pozira kao ozbiljna država". Ovaj citat često se nalazi u člancima, kojima zapadni mediji pokušavaju da dokažu da je ruska privreda na rubu sloma jer sve zvanične ekonomske prognoze zasniva na proceni da će cena nafte ostati iznad 45 dolara po barelu. Na stranu to što se očekuje da će nafta početkom godine koštati između 50 i 60 dolara po barelu. Sankcije jesu Rusiju naučile da ne sme da se osloni samo na industriju nafte i prirodnog gasa. Najnoviji ekonomski podaci pokazuju da je kormilo u međuvremenu skrenuto i ka drugim granama. Zato će jačanje ekonomije biti glavni zadatak nove Dume ukoliko Jedinstvena Rusija želi da se 2018. godine njen lider Vladimir Putin četvrti put kandiduje za šefa države.

Izborni rezultati ukazuju na to da je Putin spreman na veliki gambit jer apsolutna vlast u parlamentu podrazumeva i apsolutnu odgovornost za uspeh ili neuspeh njegove politike u narednom sazivu. Zato, čak i na Zapadu, stručnjaci procenjuju da veće izborne prevare nije bilo. Vlastima u Rusiji ne samo što nije bilo do ponavljanja postizbornih protesta koji su obeležili 2011. godinu, već im je bilo izuzetno stalo da rezultati ovog glasanja ne budu nikome sporni. U tom kontekstu treba gledati i imenovanje Ele Pamfilove na mesto predsednice Centralne izborne komisije. Pošto je na taj položaj došla sa mesta ombudsmana za ljudska prava, teško da joj se može prišiti politička pristrasnost. Pamfilova opet tvrdi da, iako je bilo nepravilnosti, one su mnogo manje nego pre četiri godine i ne mogu se odraziti na rezultat glasanja. Sa njenom ocenom slaže se i Golos (Glas), ruska verzija našeg CeSiD-a. Kontrolori ove nezavisne organizacije beleže nepravilnosti u polovini ruskih regiona - od fantomskih glasača do guranja listića u glasačke kutije. Ela Pamfilova ističe da će, pošto na svakom glasačkom mestu postoje kamere Centralne izborne komisije, umrežene u jedan sistem, svaka nepravilnost biti ispitana. Neki zapadni mediji ističu da se stiče utisak da su nepravilnosti više maslo lokalnih zvaničnika nego centralne vlasti.
Ako se ovome doda i vest uglednog ruskog dnevnika Komersanta, koji je u izbornoj noći objavio da su procurili planovi da se uskoro, kao u vreme KGB-a, ponovo ujedine tri bezbednosne agencije - Federalna bezbednosna služba, Spoljna obaveštajna služba i Federalna služba zaštite - jasno je da se zbijaju redovi za bitku za državnu, a sledstveno u državi poput Rusije, gde vlast i dalje diktira privredne tokove i ekonomsku stabilnost.

Izbori za donji dom ruskog parlamenta - Dumu otvorili su sezonu glasanja u državama - igračima na mapi sveta. Posle Rusa, Amerikanci će u novembru birati novog šefa države. Istu odluku donosiće Francuzi na proleće. U jesen 2017. godine Nemačka će dobiti novi Bundestag. Nije isključeno ni da Velika Britanija uplovi u vode prevremenih izbora. I najzad, sezonu će ponovo zatvoriti Rusi glasanjem za predsednika u martu 2018. godine. Zbignjev Bžežinski, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Ronalda Regana, u svojoj knjizi "Velika šahovska tabla" države je podelio na igrače i pione. Posle velike izborne rokade situacija na šahovskoj tabli sveta znatno će se promeniti.

No, partija se nastavlja. Vladimir Vladimirovič Putin posle izbora za Dumu ima vremena da razmisli o sledećem potezu.} else {