SUPERSTAR ON FIRE

Kada su Sema Nanberga, dugogodišnjeg Trampovog saradnika, pitali da li je Tramp dobra osoba, inteligentna i sposobna, odgovorio je: „Ni ja ne znam. Ali znam da je zvezda." To je samo jedan od zanimljivih citata iz knjige novinara Majkla Volfa „Vatra i bes"

Nepismen, detinjast, hirovit, nadobudan, naprasit, ženskaroš i milijarder, samo su neki od epiteta koji opisuju američkog predsednika Donalda Trampa. Protivnici trampizma ovih dana rado čitaju knjigu Majkla Volfa „Vatra i bes", u kojoj autor iznosi brojne pikantne detalje iz Bele kuće, pomalo senzacionalistički. Na osnovu 200 intervjua koje je „radio s polutajnog kauča u Zapadnom krilu", Volf je napravio svojevrsni portret ovog po svemu jedinstvenog američkog predsednika. Kroz dijaloge porodice i njegovih najbližih saradnika (od kojih su mnogi već postali bivši), što pred Trampom, što njemu iza leđa, dobijamo vrlo jadnu slika o najmoćnijem čoveku sveta. O ovoj knjizi govore svi mediji u svetu, ali i kod nas, te vam donosimo najzanimljivije delove. Inače, jedan od glavnih likova ovde, Stiv Benon, bivši Trampov savetnik, baš je u sredu pozvan da svedoči pred velikom porotom u okviru specijalne istrage tužioca Roberta Malera o navodnom ruskom mešanju u predsedničke izbore u SAD 2016. A Donaldu je tek prva godina mandata.

ZNAO DA ĆE IZGUBITI
„Mogu da postanem najpoznatiji čovek na svetu", rekao je Trump svom pomoćniku Semu Nanbergu na početku kampanje.

„Ali, želite li biti predsednik?", pitao je Nanberg (kvalitativno drugačije pitanje od uobičajenog testa za svakog kandidata: „Zašto želite da budete predsednik?"). Nanberg nije dobio odgovor.
Poenta je bila da mu nije ni trebao odgovor jer Tramp nije ni išao na to da postane predsednik.

Dugogodišnji prijatelj Trampa, Rodžer Ajles, imao je običaj da kaže, ako želite da napravite karijeru na televiziji, treba da se kandidujete za predsednika. Tada Tramp, podstaknut Ajlesovim rečima, pušta glasine o svojoj mreži. Sjajna budućnost je bila pred njima.
Kad izađe iz kampanje, Tramp je uveravao Ajlesa, imaće daleko moćniji brend i nesagledive mogućnosti. „Ovo je veće nego što sam mogao da sanjam", rekao je Ajles nedelju dana pre izbora. „Ne razmišljam o porazu jer ne gubimo! Totalno smo pobedili." Što je još luđe, imao je spreman i javni odgovor na gubitak izbora: pokradeni su.

Donald Tramp i njegova mala grupa boraca u kampanji bili su spremni da izgube vatreno i besno. Jedino nisu bili spremni da pobede.
Lajtmotiv Trampa o sopstvenoj kampanji bio je kako je to sranje i kako su svi koji su bili uključeni u nju gubitnici. Isto toliko bio je uveren u to da su Klintonovi ljudi briljantni pobednici. „Oni imaju sve najbolje, a mi smo dobili najgore", često je primedbovao. Tokom kampanje u avionu je ponavljao da su svi oko njega idioti.

Kandidat koji se predstavlja kao milijarder odbio je čak da uloži svoj novac u kampanju. Kada je Benon zvanično započeo kampanju, Džerad Kušner je bio sa suprugom na odmoru u Hrvatskoj, u društvu Trampovog neprijatelja Dejvida Gefena. Benon je saopštio Kušneru da im od 1. septembra treba dodatnih pedeset miliona dolara za pokrivanje do izbora.

„Nema šanse da dobijemo pedeset miliona ako ne možemo da mu garantujemo pobedu", rekao je Kušner.
„Dvadeset i pet miliona?", predložio je Benon.
„Ako možemo da kažemo da je pobeda više nego verovatna."

Na kraju, izdejstvovali su da im Tramp pozajmi deset miliona dolara, pod uslovom da mu taj novac vrate čim budu mogli da ga podignu. (Stiv Mnuhin, tada šef finansija u izbornom štabu, došao je lično da preuzme novac s detaljnim uputstvima za slučaj da Tramp zaboravi da pošalje novac.)

Ipak, moć pruža izgovore za socijalne propuste. Drugi aspekti Trampovog karaktera bili su problematičniji. Skoro svi profesionalci koji su mu se kasnije priključili suočili su se sa činjenicom da on, izgleda, ne zna ništa. Nije postojala oblast, osim možda građevine, u koju se razumeo. Sve je s njim bilo nategnuto. Šta god da i poznaje, delovalo je kao da je naučio pre sat vremena i da mu se još nije sleglo. Ali svaki član novog Trampovog tima ga je ubeđivao u ono što su svi znali, da je on čovek koji je izabran za predsednika.

Očigledno im je ponudio nešto. Zaista, dok su svi u njegovom krugu bogataša znali za neznanje Trampa biznismena, koji nije umeo ni da čita platni bilans, Tramp je u kampanji vešto koristio poslovne sposobnosti. Uz svu nepažnju prema detaljima bio je strašan pregovarač, te su ga ljudi oko njega smatrali -instinktivnim. To je bila reč. Imao je snagu personalitija. Mogao je da ubedi u nešto.

Kada su Sema Nanberga, dugogodišnjeg Trampovog saradnika, pitali da li je Tramp dobra osoba, inteligentna, sposobna, odgovorio je: „Ni ja ne znam. Ali znam da je zvezda."
„Početkom avgusta, manje od mesec dana nakon što je Rodžer Ajles oteran s mesta direktora 'Foks njuza', Tramp je zamolio svog starog prijatelja da preuzme upravljanje njegovom katastrofalnom kampanjom. Ovaj, znajući da Tramp ne prihvata savete, pa čak da ne želi ni da ih čuje, odbio ga je. Taj posao preuzeće Stiv Benon nedelju dana kasnije.
Ajles je voleo mnogo stvari u vezi s Trampom: njegovu veštinu prodavca, stav šoumena, ali i tračeve. Divio se Trampovom šestom čulu za tržište i javno mnjenje, ili u najmanju ruku njegovim nemilosrdnim i neodgovornim konstantnim pokušajima da pridobije podršku. Voleo je Trampovu igru. Dopao mu se i njegov imidž i besramnost.

„On ne prestaje", čudio se Ajles u razgovoru s prijateljem posle prve debate s Hilari Klinton. „Pogodiš Donalda u glavu, a on nastavlja. On čak i ne zna da je pogođen."
Ajles je bio uveren da Tramp nije imao nikakva politička uverenja ili postulate. Činjenica da je kasnije Tramp postao ultimativni avatar Foksovog „nezadovoljnog običnog čoveka" bio je još jedan znak da smo živeli u naopakom svetu.

Benon je probao da progura Džona Boltona, poznatog ratobornog diplomatu, na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost. Bolton je bio i Ajlesov favorit.
„On pravi sranja", rekao je Ajles. „I čudan je mali jebivetar. Ali potreban ti je. Ko je drugi dobro upućen u Izrael? Flin je malo jeziv prema Iranu. Tilerson, državni sekretar, razume se samo u naftu."
„Boltonovi brkovi su problem", promrmljao je Benon. „Tramp misli da mu izgled ne ide uz tu ulogu. Znaš da za Boltona treba imati specifičan ukus."
„Pa, pričalo se da je imao frku jer se potukao u hotelu s nekim likom i jurio je žensku."
„Da sam to rekao Trampu, verovatno bi ga zaposlio."

TRAMPOV PROGRAM ĆE BITI NA PROGRAMU
„Da li on to kapira?, upitao je Ajles jednom prilikom Benona.
Naravno, mislio je da li Tramp kapira. Ovo je izgledalo kao obično pitanje desničara da li plejboj i milijarder može zaista da se zauzme za prava radnika. Ali suštinski to je bilo prazno pitanje o samoj prirodi moći. Da li je Tramp shvatio gde ga je istorija postavila? Benon je ispio gutljaj vode. „Kapira", rekao je nakon možda predugog oklevanja. „Ili kapira šta kapira."
Gledajući ga ispod oka, Ajles je i dalje čekao da Benon otvori karte.
„Stvarno", reče Benon. „On je na programu. To je njegov program."

Putina boli dupe za Trampa
U poglavlju „Ajles i Benon" opisan je odnos najbližih saradnika Džona Ajlesa i Stiva Benona prema Trampu. Dok mu se jedan na specifičan način divi, drugi ga ismeva.
„U šta se upleo s Rusima?", upitao je Ajles.
„Otišao je u Rusiju i mislio je da ide da upozna Putina. Ali Putina je bolelo dupe da razgovara s njim. Međutim, ovaj je nastavio da se trudi."
„To je Donald", odgovorio je Ajles.
„To je veličanstveno", rekao je Benon, koji se prema Trampu odnosio kao prema nekom prirodnom fenomenu koji ne možete objasniti