SVA LICA SEVERNE KOREJE: Istina i legenda iza " crvenog zida"

Iza „crvenog zida“ misticizma, kojim se obavila Severna Koreja, jedna od zemalja u koju nikako ne mogu da prodru Fejsbuk ili Tviter, krije se neverovatna zemlja sa bogatom istorijom, kulturom i tradicijom.

Iako su američki mediji osuđivali ovu zemlju, pa je gotovo i demonizovali, veliko je pitanje kako odvojiti istinu od legende, i kako povući crtu između propagande i pravih činjenica, posebno kada neke od njih izazivaju pravi pravcati šok.

Na primer, poznato je da turisti koji se odluče da posete Severnu Koreju ne samo da moraju da se pridržavaju oštrih pravila i propisa, budući da im u suprotnom slede stroge kazne, pa tako moraju da slede dodeljenog vodiča i „nadzirača“, već ako žele da se slikaju pored statue nekog od vođa „dinastije“ Kim, poput spomenika„večnog lidera“ Kim Il Sunga, moraju da u objektiv fotoaparata smeste statuu u punoj dužini. Ako to ne učine, sleduje im zatvor.

Još jedna činenica deluje zapanjujuće za svakoga ko poseti ovu zemlju, a to je da ni jedan jedni proizvod „inostrane produkcije“, pa čak ni knjige, ali i strani brendovi kao što su teksas farmerke, ne smeju se uneti u Severnu Koreju. Iako postoje svega tri televizijska kanala u Severnoj Koreji, strana muzika, kao i filmovi i serije, potpuno su stavljeni na listu inkriminišućih „dobara“, pa ako se zadesi da vas uhvate kako gledate seriju „Doktor Haus“, čitate Artura Klarka, ili slušate Rijanin novi hit, ne samo da možete završiti u radnom kampu, već vam može sledovati i smrtna kazna.

Ipak, uprkos tome što je stroga kontrola internet puteva, kao i nadzor uvoza, zabranio državljanima Severne Koreje da nalaze zabavu u inostranim filmovima, knjigama i muzici, mnogi ljudi se kroz pirateriju odupiru sankcijama i restrikcijama ove vrste, uprkos ogromnom riziku koji takav čin donosi, ne samo za njih lično, već i za tri generacije porodice krivca“, budući da se pored osuđenog, za ove i druge krivične prekršaje kažnjavaju i njihovi roditelji, deca, a ni bake ni deke nisu pošteđeni. Možete zamisliti koliko je ovakav pristup uspeo da smanji krađe po radnjama, ali i koliko roditelja ima noćne more ako čuju da su im deca krenula delinkventskim stopama.

Uopšte uzevši, izgleda da se u Severnoj Koreji čitavo društvo okreće oko pravila, koje nama mogu delovati besmisleno, pa na primer postoji i „smešno“ pravilo da se samo 15 tipova frizura smatra legalnim, da se prilikom posete staklene grobnice u kojoj se čuva balzamovano telo Kim Il Džonga mora poštovati specifičan kodeks oblačenja, da učenici u školama moraju da plaćaju za sto, stolice i grejanje, da svi profesori moraju da znaju da sviraju harmoniku. U tom svetlu deluje prilično ironično da jedna od najvećih zabrana Evrope, zabrana posedovanja “trave“, uopšte nije zaživela u Severnoj Koreji, i njene državljane uopšte ne iznenađuje prizor marihuane, kanabisa kako rastu u komšijinom dvorištu.

Zanimljivo je da statistika kaže da više od polovine državljana Severne Koreje živi u lošim ekonomskim uslovima (pa samo elita može da priušti život u Pjongjangu, prestonici ove zemlje), pa se pričalo da su tokom devedesetih godina ljudi pribegavali kanibalizmu kako bi izbegli glad, a opet, statistika isto tako otkriva da je upravo Severna Koreja jedna od zemalja u kojoj pismenost ide do 99 procenata, i to nezavisno od starosne granice. Interesantno je da uprkos tome što postoji ustaljena slika Severne Koreje kao izglednele zemlje, zemlje u kojoj haraju kuga, rat i glad pod diktatorskom plaicom surovog režima, i iako se grad „gasi“ posle 10 časova uveče i svi ljudi beže u kuće, turisti iz Srbije, koji su posetili ovu zemlji, poput nekada Filipa Milosavljevića, uopšte nemaju takav utisak, pa ističu da i ovde postoje bogati i siromašni, kao i svuda u svetu.

Kad smo već kod brojeva, zanimljivo je da ova zemlja, poput Rusije, može donekle da se meri sa Amerikom povodom militarne moći, ne samo zbog nuklearnog naoružanja, već i zbog toga što se procenjuje da preko milion njenih državljana aktivno služi vojsku.

Takođe, opšte je poznato i da propaganda, populizam i ideal „harizmatičnog vođe“ zauzimaju značajno mesto u političkom sistemu Severne Koreje, ali da uprkos tome, ustav ove zemlje je dostupan svakome ko bi želeo da baci pogled na jedan od najznačajnijih pravnih dokumenata, a takođe na svakih pet godina održavaju se i izbori za predsednika.

Sve u svemu, čini se da suočeni sa mnoštvom čudnih običaja Severne Koreje, koji često povlače granicu između života i smrti, nipošto nije lako dešifrovati tajne ove fascinantne zemlje i razlučiti istinu od mita.

NE PROPUSTITE:

LAZANSKI O TOME KAKO SEVERNA KOREJA GLEDA NA SRBIJU: Znaju za Novaka Đokovića, Tita, ali nam zameraju što smo u UN glasali protiv njih o stanju ljudskih prava

ER FORS UN SEVERNE KOREJE: Upoznajte lični avion Kim Džong Una