TENZIJE U MAKEDONIJI: Državni razlog kao spas

TENZIJE U MAKEDONIJI: Državni razlog kao spas

AP Photo/Boris Grdanoski


Odbijanje predsednika Makedonije Ivanova da mandat za sastav vlade poveri opoziciji, stručnjaci vide kao manevar za ostanak Gruevskog na vlasti

Makedonija živi najteže trenutke u poslednjih 15 godina. Politička kriza mogla bi da rascepi društvo, nakon što je predsednik države Đorđe Ivanov odbio da dodeli mandat za sastav vlade lideru opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoranu Zaevu. Pre samo nekoliko sedmica, Ivanov je rekao da će dati mandat partiji ili partijama koje mu donesu potpise najmanje 61 poslanika, odnosno onome ko dokaže da ima većinu u Sobranju Makedonije.

Lider opozicije Zoran Zaev je sakupio potpise 67 poslanika, što je više od polovine parlamenta, i bio je uveren da će od šefa države dobiti mandat za sastav vlade. Ali ceo posao se iskomplikovao kada je Ivanov u javnom obraćanju rekao da nema nameru da poveri mandat čoveku ili partiji koji u svom programu „imaju platformu za rušenje državotvornosti i unitarnosti” države Makedonije.

Ivanov je praktično mislio na takozvanu platformu iz Tirane. To je dokument koji su dogovorile partije Albanaca u Makedoniji – DUI, Besa i Alijansa za Albance, a koje su na vanrednim parlamentarnim izborima osvojile poslaničke mandate u Sobranju – i kojim se predviđa proširena upotreba albanskog jezika na celoj teritoriji Makedonije i u državnim ustanovama. Ovaj dokument su albanske partije postavile kao uslov makedonskim strankama VMRO DPMNE i SDSM ako žele da dobiju podršku za formiranje nove vlade.

Lideri tri albanske partije objedinili su se oko ove platforme, koja je postignuta u konsultacijama s premijerom Albanije Edijem Ramom. Makedonski predsednik sada kritikuje albansku platformu ističući da je potpisana u stranoj državi i da se time ugrožava suverenitet i unitarnost Makedonije. Prema rečima Ivanova, platforma je van ustava i zakona i njome se ugrožava država.

Makedonija je ucenjena, a unitarnost je ugrožena. Zato je Ivanov zatražio od Zaeva da odustane od podržavanja platforme Albanaca ako želi da dobije mandat, ali izgleda da je igra mnogo veća. Ustavni eksperti nemaju nikakve dileme da Ivanov nema pravo da postavlja dopunske uslove partijama koje se kandiduju da formiraju vladu. Makedonski ustav je, kažu, jasan. U njemu piše da je predsednik države dužan da dodeli mandat partiji ili partijama koje imaju natpolovičnu većinu u Sobranju, i ništa više. Nema propisanih nikakvih novih zahteva koji bi se postavljali pred pretendente na formiranje vlade.

Nacionalistička karta

Opoziciona javnost, i makedonska i albanska, ubeđena je da se ovim sprečava da Zaev preuzme vlast u Makedoniji, budući da bi se time završila desetogodišnja vladavina lidera konzervativnog VMRO DPMNE Nikole Gruevskog, koji se, ako siđe s vlasti, suočava sa ozbiljnim optužbama za kriminal i korupciju. Upravu zato Gruevski, koji ima uticaj na šefa države Ivanova, postojano igra na nacionalističku kartu.

Postoji opasnost od sukoba, ali više ne između Makedonaca i Albanaca, već između pristalica vlasti i opozicije

Nakon što nije uspeo da sastavi vladu s dugogodišnjim koalicionim partnerom, vođom i dalje najveće albanske partije Alijem Ahmetijem, Gruevski je posegao za nacionalizmom. Bivši premijer koji je majstor populizma i propagande sve vreme poziva na zaštitu nacionalnih interesa i na odbranu države, predstavljajući se da je jedini koji brani interese etničkih Makedonaca. Da bi pokazao da mu je stalo više do interesa države nego do sopstvene sudbine, ponudio je da ga, kako je rekao, Zaev uhapsi i maltretira, „samo da ne udara po državi”. „Evo, neka mene hapsi, zatvori i maltretira koliko hoće, samo neka ne udara po Makedoniji”, rekao je Gruevski, ali je istovremeno pozvao narod da odbrani državu. Od koga, nije rekao. Od čega? Nije rekao ni to. Kako? Gruevski nije dao odgovor ni na to. Ali je rekao da će vlada, čak i da je Zaev formira sa Albancima, biti vlada jednog ambasadora. Nije, razume se, rekao kog ambasadora, ali je sasvim jasno da misli na američkog diplomatu Džesa Bejlija, koji je meta napada vrha još uvek vladajuće stranke u postizbornom periodu. Gruevski je čak ponudio da pruži podršku manjinskoj vladi koju bi formirao njegov najveći politički rival Zoran Zaev, „samo da bi sačuvao Makedoniju”.

Poslednji adut

Manevri Nikole Gruevskog, koji je početkom prošle godine pod pritiskom Zapada morao da podnese ostavku da bi bili održani fer i demokratski izbori, prolaze i dalje kod velikog dela Makedonaca i nekih manjina koje se osećaju ugroženim od Albanca. Ali se na poslednjim izborima, nasuprot tih 450.000 odanih pristalica Gruevskog, koje nisu pokolebale ni informacije iz prisluškivanih razgovora o raširenom kriminalu, našlo više od 600.000 građana koji su glasali za opozicione makedonske i albanske stranke. Javnost je svesna da je jedina karta koja donekle može da prođe Gruevskom pokušaj da isprovocira sukob, ali sada više ne između Makedonaca i Albanaca, već između pristalica njegove partije i onih koji podržavaju opoziciju. I da na taj način na neko vreme odloži procese koje protiv njega i njegovih najbližih saradnika vodi Specijalno tužilaštvo za prisluškivane razgovore.
Gruevski svakako ne govori da je i sam prihvatio modifikovanu verziju zakona o jezicima kojom bi se albanski jezik uveo u sve institucije, u celoj Makedoniji. Javnost je za to doznala od njegovog dojučerašnjeg koalicionog partnera DUI, koji sada daje podršku Zaevu. Ono na šta nije pristao VMRO DPMNE u propalim pregovorima o koaliciji sa DUI je u stvari podrška i produžetak mandata Specijalnom tužilaštvu za prisluškivane razgovore. Stranka Alija Ahmetija je, naime, insistirala na tome da se produži mandat Specijalnom tužilaštvu i da se do kraja istraže navodi za kriminal za koji se čulo u prisluškivanim razgovorima. Gruevskom, međutim, to ne odgovara.

Formiranje vlade, procenjuju poznavaoci, neće sprečiti ni protesti koje organizuju pristalice Gruevskog po Skoplju i gradovima u unutrašnjosti Makedonije. Neki poznavaoci političke situacije u Makedoniji očekuju da će stranka bivšeg premijera početi da gubi pristalice koje je podržavaju samo iz interesa. Profesor Pravnog fakulteta u Skoplju i nekadašnji ministar policije Ljubomir Frčkovski procenjuje da takvih ima između 100.000 i 150.000, ali ipak misli da, do formiranja nove vlade, VMRO DPMNE preko institucija i pristalica koje još kontroliše ima snage za razne opstrukcije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar