ANALIZA, MILORADOVIĆ: Terorizam, porodični biznis

Teroristički napadi naneli su najžešći udarac upravo katalonskim separatistima. Poruka Madrida je jednoglasna - Katalonija nije bezbedna bez ostatka Španije

Nedelja terorističke drame u Španiji je završena. Teroristi su ili mrtvi ili iza rešetaka. Broj žrtava se popeo na petnaest. Najmlađa je imala sedam godina. Povređenih i ranjenih je preko stotinu dvadeset. To je najkraći bilans ove akcije, za koju je odgovornost ponovo preuzela Islamska država. Međutim, napadi u Španiji izbacili su na svetlo dana dosta detalja o prirodi verski motivisanih napada ekstremnih muslimana u Evropi.
Kao i u Nici, Berlinu i na Londonskom mostu, teroristi su se kamionima sjurili u masu pokosivši sve pred sobom, prvo u četvrtak na Ramblasu - u epicentru turizma u Berseloni, a zatim u petak ujutru u Kambrilsu, jugozapadno od glavnog grada Katalonije. Sada znamo da to nije bio njihov prvobitni plan. Naime, ni dan pred napad na barselonsku Knez Mihailovu ulicu, primorsku idilu mestašca Alkanar, ponovo jugozapadno od Barselone, iz cipela je istresla eksplozija. Iz jedne iznajmljene kuće na sve strane rasuo se šut, ali i delovi ljudskih tela. Mesecima pre eksplozije iznajmili su je mladići koje su komšije opisale kao Severnoafrikance koji su voleli da turiraju „kavasakije" ili starije ozbiljne ljude s bradom. Tim susedima je sada žao što nisu bili sumnjičaviji i odavno ih prijavili policiji. A snage reda su u nastalom haosu otkrile oko stotinu dvadeset kanistera punjenih gasom. Što je mnogo opasnije, našle su ostatke eksploziva TATP, u džihadističkim krugovima omiljenog i poznatog pod nadimkom „satanina majka". Ovu supstancu još u devetnaestom veku otkrio je nemački hemičar Rihard Vofenštajn. Korišćena je u napadima u Parizu, Briselu i Mančesteru. Redovno se koristi u Siriji i Iraku. Zašto? Zato što može da se napravi od proizvoda dostupnih u svim većim samoposlugama: acetona, kisele vode, sumpora, hlorovodonične i azotne kiseline. Rezultat njihovog mešanja su beli grubi kristali koji postaju ekstremno zapaljivi pomoću bilo kakvog pirotehničkog sredstva, ponovo lako dostupnog. Britanski Centar za istraživanje oružanih sukoba još je prošle godine zaključio da su proizvodi potrebni za izradu ovog eksploziva čak pedeset jedne firme iz dvadesetak zemalja završili u rukama Islamske države. Ističu da neki vode poreklo iz Turske ili Rusije, a neki drugi iz Belgije ili Sjedinjenih Država. Dakle, džihadisti ne biraju od koga kupuju. Ipak, da bi se napravila „satanina majka", nije dovoljno da se čitaju instrukcije sa interneta. To nam potvrđuje i eksplozija u Alkanaru. Teroristi jednostavno nisu bili dovoljno obučeni. Time su prerano prouzrokovali eksploziju, pri čemu su dvojica njih poginula. Prešlo se na očajnički plan B. Srećom po građane i turiste Katalonije, umesto eksplozije, tri kamiona dupke puna gasom, i napadi su se sveli na gaženje pešaka. Zvuči surovo, ali je broj žrtava na kraju sigurno nekoliko desetina puta manji.

Ko su ubice?
Španska policija potvrđuje da je jedan od dvojice poginulih u Alkanaru imam iz džamije u Ripolu, nadomak Pirineja, Abdelbaki el Sati. Prvobitno se sumnjalo da je pobegao u Maroko pošto je još u junu najavio tromesečno odsustvo. Od početka se smatralo da je baš El Sati, koga povezuju i s napadima u Madridu 2004. godine i koji je godinama živeo u leglima ekstremnih muslimana u Belgiji, radikalizovao ovu najnoviju grupu terorista. Ko su ti ljudi?
Javnosti je najpoznatiji vozač kombija koji je kosio ljude po barselonskom Ramblasu. Reč je o dvadesetdvogodišnjem Junesu Abujakubu. Posle četiri dana lova i anonimne dojave, policija ga je u utorak pronašla i ubila u vinogradarskom području Subirats, severozapadno od Barselone. Njegov tri godine mlađi brat Husein jedan je od petorice napadača usmrćenih posle napada drugim kombijem na turiste u Kambrilsu. Tada su španski policajci ubili još dvojicu braće - Mohameda i Omara Hičamija. Obojica su bili u ranim dvadesetima. S njima je poginuo i osamnaestogodišnji Said Ala, čijeg devet godina starijeg brata Mohameda istražitelji upravo saslušavaju, dok se za trećim bratom i dalje traga mada se sumnja da je upravo on drugi čovek koji je poginuo u eksploziji u Alkanaru. U međuvremenu, Driz, brat sedamnaestogodišnjeg Muse Ubakira, petog teroriste poginulog u Kambrilsu, predao se policiji. Jasno vam je da same porodične veze napadača isključuju mogućnost teorije „vuka samotnjaka", omiljene među teoretičarima džihadizma. Državni univerzitet u Pensilvaniji analizirao je stotinu dvadeset terorističkih napada za koje se smatralo da su ih počinili „vuci samotnjaci". Ispostavilo se da je u čak 64 odsto slučajeva neko od članova porodice znao šta smeraju. Istraživanje centra „Nju Amerika" obavljeno još pre dve godine pokazuje da više od četvrtine regruta koji se iz trećih zemalja pridružuju Islamskoj državi u Siriji ili Iraku imaju porodične ili bračne veze s nekim džihadistom. Dakle, borba protiv nevernika, bilo da je reč o napadu na satirični list „Šarli Ebdo" ili na učesnike Bostonskog maratona, porodični je biznis.

Barselona je, uz Madrid, grad s najbrojnijom muslimanskom zajednicom, ali nema džamiju i u školama se ne uči ništa o islamu

Nema džamije u Barseloni
Zašto baš Katalonija? Još pre sedam godina, dokumenti Stejt departmenta koje je obelodanio „Vikiliks" upozoravali su da je Barselona „raskrsnica zabrinjavajućih aktivnosti" migranata iz Severne Afrike, Pakistana i Bangladeša. Međutim, autonomna katalonska vlada ili Generalitat ništa nije učinio da mlade gnevne muslimane uključi u društvo. Barselona je uz Madrid grad s najbrojnijom muslimanskom zajednicom, ali nema džamiju. Gradske vlasti Barselone odbile su svaku molbu za gradnju makar i najmanje islamske bogomolje u gradu, te one niču u zabačenim industrijskim zonama. U školama se ne uči ništa o islamu. Time je dodatno nađubreno tlo za radikalizaciju mladih. Katalonska jedinica za borbu protiv terorizma Mosos d'Eskadra nije mesecima u vezi s Madridom. S druge strane, španska i marokanska obaveštajna služba tesno sarađuju. Na početku istrage posle napada u Kataloniji pokazale su se sve manjkavosti katalonskog insistiranja na autonomiji. Tek kada se u lov na teroriste uključio Madrid, razultati su usledili. I to munjevito. Katalonija 1. oktobra treba da održi novi referendum o nezavisnosti. Iako ga vlada u Madridu unapred smatra neustavnim, Barselona insistira da će postupiti onako kako rezultati tog izjašnjavanja budu nalagali, ma šta o tome mislio ostatak zemlje. Najnoviji teroristički napadi naneli su najžešći udarac upravo katalonskim separatistima. Poruka medija i desničarskog premijera Marijana Rahoja iz Narodne partije je jednoglasna - Katalonija nije bezbedna bez ostatka Španije. Mosos, čiju je istragu preuzela nacionalna jedinica za borbu protiv terorizma, iskaljena u borbi protiv separatističke organizacije ETA i najveća u Evropi, ćuti. Ćute i vođe kampanje za otcepljenje Katalonije. Na građanima je da tokom septembra razmisle da li njihov region, zavisan od turizma, može sam uz terorističku pretnju i oglase se u oktobru.
Najzad, posle leta koje je počelo napadima u Britaniji, a završilo se terorom u Španiji, legitimno je pitanje koliko je Evropa danas bezbedna? Statistika je neumoljiva. Broj ubistava u Španiji iznosi 66 na deset miliona. U Nemačkoj je veći za 19. U Francuskoj je broj dva i po puta veći. To je ništa u odnosu na Sjedinjene Države ili Brazil, gde šanse da poginete rastu eksponencijalno. Trenutno, uz sve terorističke aktivnosti, verovatnoća da nasilno stradate tokom odmora u Evropi jednaka je verovatnoći da vas pogodi grom. Ostaje nam samo da teroristima prkosimo uz poslovicu: neće grom u koprive.