VATRENA BORBA DOBRA I ZLA

Korefok je karneval u Kataloniji tokom kojeg se maskirani u đavole, pale baklje i vatromet i tako defiluju gradom, simbolično se boreći protiv dobra. Taj običaj potiče još iz srednjeg veka, ali je značajan simbol katalanskog identiteta postao tek osamdesetih godina

Borba dobra i zla. Vidite li anđele i demone, vatru? Dopiru li varnice do vas? Čujete li vrištanje ili prasak? E, baš tako izgleda karneval Korefok, koji se tradicionalno održava o praznicima u Kataloniji. Evoluirao je iz srednjovekovnih običaja, a poznat je i pod nazivom „Bal de Diables". Danas je to popularna svetkovina uz veliku količinu pirotehnike, u kojoj se sile tame i sile svetla bore na spektakularan način, i to ne bez rizika za posmatrače.

Lonac u paklu
Korefok, koji u bukvalnom prevodu znači „vatrena vožnja", predstavlja vrstu performansa na otvorenom tokom kojeg ljudi, maskirani u đavole, mašu bakljama i pale vatromet. Iako zvuči kao noćna mora koja ugrožava zdravlje i bezbednost svih prisutnih, karneval obično prolazi bez većih incidenata. Posetioci koji tu redovno dolaze oblače specijalnu odeću koja štiti od eventualnih opekotina. A potrebna im je sva moguća zaštita jer se oko njih sukobljavaju nečastivi, i to jureći s ognjem u rukama. Ova proslava ima različite oblike od mesta do mesta u Kataloniji jer svaki grad čuva svoje običaje i tradiciju. Svima je zajedničko da tom prilikom na ulicu izađe čitav niz monstruoznih kreacija, koje se iz godine u godinu ponovo pojavljuju, na užitak meštana. U većim svetkovinama postoji centralno mesto, odakle se ispaljuje vatromet i koje služi kao centralna baza za đavole, nešto poput lonca iz pakla. U manjim povorkama svaki đavo ima svoje prskalice ili baklje i baca ih kroz gomilu.

Širu popularnost Korefok je kao deo katalonskog folklora stekao osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, tokom ponovnog buđenja njihove nacionalne svesti. Veruje se da je ovaj običaj nastao kao spontana interakcija između gledalaca i učesnika u tradicionalnom „Đavoljem plesu". Ovu vrstu uličnog teatra ubrzo je podržala crkva, koja ga je organizovala za verske praznike i u čast Hrista. U godinama nakon smrti generala Franka, Katalonija je prošla kroz period kulturnog preporoda, tokom kojeg je konsolidovan veliki deo tradicionalnog i folklornog nasleđa. Otprilike u to vreme Korefok, kako je danas poznat, postaje neizostavan deo javnih proslava i praznika. Na pitanje kada je vreme održavanja Korefoka, najjednostavniji i ujedno najtačniji odgovor bi bio: skoro uvek kada je vreme slavlja u toj španskoj oblasti, koja je baš zbog svojih specifičnosti nedavno proglasila nezavisnost. U Barseloni je proslava zaštitnika grada, 24. septembra, uvek praćena impresivnim nastupom đavolskog ansambla u centru grada.

Karneval - tolerisani haos
O karnevalima, njihovom nastanku, istoriji i smislu retko razmišljamo. To je nešto što stiže svake godine, u čemu učestvujemo i što prihvatamo kao nešto što nalaže tradicija. Tolerišemo zbrku u ustaljenom poretku, maskiranje i prerušavanje (individualno i grupno), izmenu identiteta i inverziju polova, društvenih statusa i životne dobi. Maskama i kostimima skrivamo identitet i menjamo ponašanje, koristeći se i nesvesno nataloženim pradavnim značenjima i namenama maski. One služe za zastrašivanje, smeh i uticaj na onostrane sile, baš kao kod Korefoka. Karnevali još od venecijanskog doba služe kao svojevrsni ventil koji ljude povremeno oslobađa svakodnevnih briga i istovremeno održava postojeći društveni poredak. To nikako nije samo igra.